GLAS JAVNOSTI  
 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Sreda, 27. 6. 2007.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


 

U javnosti na nož dočekana Dulićeva ideja da se dve skupštinske zgrade povežu tunelom

Nisu poslanici krtice da se kriju pod zemljom

Krasić: Odakle Duliću pare za tunel, a nema za decu
Korać: Da ga izgradimo, pa svi siđemo pod zemlju

BEOGRAD - Najava predsednika parlamenta Olivera Dulića da se prokopa tunel između zgrade Doma Narodne skupštine na Trgu Nikole Pašića i republičkog parlamenta u Ulici kralja Milana juče je izazvala različite reakcije. Ideja nije naišla na odobravanje pojedinih poslanika koji smatraju da je taj projekat bespotreban. Zamenik šefa poslaničke grupe SPS Žarko Obradović ocenio je da je to investicija koja nema smisla. Poslanik Kluba DSS-NS Petar Petrović smatra da je Srbiji "u ovom momentu potrebnije ulaganje u nešto drugo, a ne u kopanje takvih tunela".
- Treba da imamo jedan tunel do Hrama Svetog Save, jedan do nekog parking centra, jedan do Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan do još neke institucije i onda da ceo Beograd bude pod tunelima i svi siđemo pod zemlju - ironično je primetio poslanik LDP Žarko Korać.
U istom tonu ideju predsednika Dulića komentarisao je sa skupštinske govornice i poslanik SRS Zoran Krasić, pitajući i odakle je obezbeđen novac za tunel.

- Odakle Duliću pare za tunel, a nema za decu, i kako ste sada pronašli taj novac - pitao je on u okviru rasprave o amandmanu da se ukine PDV za opremu za bebe.
Prema rečima Dulića, za ideju, kao i za prilagođavanje Doma Narodne skupštine za održavanje plenarnih sednica, koristiće se, pored predviđenih budžetskih sredstava, i donacije.

- Celokupna ideja neće poreske obveznike koštati više para. Mi ćemo se potruditi da većinu sredstava, koja su neophodna za realizaciju naših planova, dobijemo iz različitih donatorskih sredstava - pokušao je juče da objasni Dulić.

Predsednik parlamenta je objasnio da postoji potreba da se izgradi "topla komunikacija" između dve skupštinske zgrade i da je to bila samo njegova ideja i inicijativa.

On je izjavio da će, posle razgovora sa arhitektom i stručnjacima grada Beograda, biti poznato da li je moguća izgradnja pomenutog tunela, ali da će u slučaju da ideja ne naiđe na podršku, odustati.
Međutim, Đorđe Bobić, gradski arhitekta, rekao je juče za Glas javnosti da nije čuo za Dulićev plan i da ne želi to da komentariše, a arhitekta Branislav Jovin se na pomen tunela nasmejao.

- Kada sam čuo, pomislio sam da se Dulić šali. To je detinjarija i nema smisla! Poslanici ne treba da se kriju pod zemljom, već da izađu u narod. Nisu oni krtice. Tako nešto se radilo u srednjem veku kada su se feudalci krili. Možda se poslanici i ne bi sakrivali da ih je sam narod izabrao, a ne stranke - prokomentarisao je Jovin, dodajući da je ideja tehnički moguća.
- Visinska razlika između zgrada je oko dva metra. Međutim, to bi koštalo čitavo bogatstvo. Ipak, mislim da nema smisla da se kopa za 100 metara, koliko su te zgrade udaljene - rekao je Jovin.

Pisac knjige "Beograd ispod Beograda" Vidoje Golubović kaže da će izgradnja tunela mnogo koštati jer je celo područje nekada bilo močvara.

- Parcela gde se danas nalazi podzemna garaža sve do pozorišta na Slaviji ranije je bilo pod močvarom, tako da teren obiluje podzemnim vodama. Zbog toga bi bio problem graditi novi prolaz pod zemljom, a siguran sam da bi gradnja bila veoma skupa - rekao je za naš list Golubović.

BATAL-DŽAMIJA...

Do pred kraj sedamdesetih godina 19. veka, na mestu gde je sada Savezna skupština, nalazila se zapuštena Batal-džamija. koja je u vreme Mehmeda Četvrtog, koji je nazvao svojim imenom i podigao da zatre ideje srpstva, bila najveća i najlepša građevina u Srbiji. Početkom 18. veka Nemci su je pretvorili u bolnicu, a u napadu Austrijanaca, koje je predvodio Eugen Savojski, Batal-džamija je dobrim delom srušena. Posle ponovnog osvajanja Beograda Turci su obnovili sve džamije u varoši, ali za staru lepoticu nije bilo novca, pa su je prepustili zubu vremena. Od džamije je načinjeno smetlište i otud naziv "batal" (napuštena).
Srpski ustanici su u džamiji držali svoje isturene straže prema Beogradu i s njenih ruševina kontrolisali dunavsku stražu Beograda i Vidin-kapiju.

PA STOČNA PIJACA

Prostor između današnje Glavne pošte i Savezne skupštine tokom vremena je menjao namenu. Dugo je tu bila stočna pijaca, a posle povratka Turaka stratište. Knez Mihailo je mislio da je treba obnoviti i u nju smestiti Državnu arhivu, ali nije bilo para za tako veliki poduhvat. Upravnik biblioteke Šafarik maštao je da se u preuređenoj džamiji otvori srpski narodni muzej.

On je dodao da je Beograd vekovima prokopavan i da su mnogi prolazi zazidani.
- Utvrdio sam da postoji prolaz koji povezuje zgradu u Nemanjinoj broj 6 sa Vladom Srbije, a odatle se proteže sve do Cvetnog trga. Određeni zapisi ukazuju na postojanje tunela između Balkanske, Gepratove i Nemanjine ulice, gde se ranije čuvalo pivo. Takođe, od Gradske skupštine do Vukove zadužbine postoji prolaz koji povezuje ova dva zdanja - naveo je Golubović.
Prema njegovim rečima, duž Bulevara kralja Aleksandra protezao se rimski vodovod, koji je bio visine 160 centimetara.

- Sam Dvorski park je bio Rimska nekropola, gde su arheolozi pronašli sarkofage. Za vreme Turaka on je, takođe, pretvoren u groblje na kom se u jednom periodu nalazila Batal-džamija, a Austrijanci su na toj parceli izgradili bolnicu - objasnio je Golubović i dodao da je šteta što se ne ulaže više novca u istraživanja podzemnih prolaza kojima obiluje Beograd

M. Jakovljević - M. Dudvarski


vesti po rubrikama

^društvo

U više gradova u Srbiji obeležen Svetski dan borbe protiv droge
Danas i sutra lista želja osmaka
U javnosti na nož dočekana Dulićeva ideja da se dve skupštinske zgrade povežu tunelom
U Beogradu juče otvoren Treći međunarodni sajam naoružanja i vojne opreme