GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Čiji su poraz ponavljači u školama i na fakultetima

Problemom neuspeha učenika i studenata bavim se od 1958. godine.Ovog juna navršilo se 36 godina kako je Osnovna škola "Dragojlo Dudić" u Malom Mokrom Lugu, čiji sam direktor bio, ostvarila podvig i u teškim uslovima postala prva škola bez ponavljača u SFRJ.

Stara, nepedagoška i nehumana praksa ocenjivanja još je prisutna, posebno na višem i visokom obrazovanju. Za slab rad nastavnika slabim ocenama kažnjavaju se učenici i studenti. U novom Zakonu o visokom obrazovanju nalaze se administrativne i nepedagoške odredbe o ocenjivanju, koje otežavaju normalno napredovanje sposobnih studenata. Uporno se uloga nastavnika u neuspehu učenika i studenata zaobilazi, minimizira, a stalni krivci (žrtve) su "slušaoci" često loših predavanja i svedoci "patoloških" kriterijuma ocenjivanja, kojima "bauk-profesori" grade lažni autoritet.

Čiji su poraz ponavljači u školi i na fakultetu? To je poraz koncepcije i politike obrazovanja u kojoj se ne uvažavaju temeljni pedagoško-didaktički zakoni, postupci, kriterijumi. Drugi, često najvažniji, krivci za neuspeh učenika i studenata su nastavnici, činovničko-rutinerskog profila, slabi stručnjaci, bez dovoljne profesionalne odgovornosti za neuspeh sposobnih i motivisanih vaspitanika. Treći uzroci slabijeg uspeha učenika i studenata mogu biti socijalne i druge prilike u porodici. Četvrti uzrok neuspeha može biti lenjost, nemarnost ili nedovoljne sposobnosti izvesnog broja vaspitanika. Dakle, 90 odsto neuspeha treba "adresirati" na "katedru" i "kancelarije", a ne na učenike i studentske klupe. Ponavljanje razreda i godina je "feudalna pedagogija" i zaštita slabog rada "jačeg" nastavnika. Dočekati 21. vek sa prosekom trajanja studija osam godina, to je praksa, ne samo protiv pedagogije, već protiv države, ekonomije i omladine!

Kakve su posledice neuspeha? Na ovo pitanje potpuniji odgovor mogu dati psihijatri, socijalni radnici i stručnjaci za delinkvenciju, odnosno za kriminal, jer se redovno susreću s mladima koje su škola i porodica neuspešno vodili i vaspitavali. Naša saznanja, u višedecenijskom proučavanju ovog fenomena kazuju da je doživljaj neuspeha za decu i omladinu poguban, često rušiteljski po ličnost, i njen socijalni statut i životne ideale. Nositi žig neuspeha u mladosti i trpeti "bič" javno omalovaženih sposobnosti - ovaj teret i udar mnogi mladi dožive kao ponor i katastrofu. Od sposobnih postaju ponavljači, od zdravih postaju bolesni, od lepo vaspitanih postaju ponavljači, od zdravih postaju bolesni, od lepo vaspitanih postaju delinkventi! Zato pedagoška i humanistička poruka glasi: čuvajmo mladu ličnost od neuspeha, koji se pedagogijom, ljubavlju i čovečnošću mogao izbeći!

Drago T. Pantić, Beograd


Ne dozvolimo da nas ponižavaju

Ko kaže da David ne može da porazi Golijata? Može, još kako. Mi, Srbi, pokazali smo to na Mišaru i Ivankovcu, na Ceru i Kolubari, a novembra 2004. i na američkom izbornom borilištu. Tada su srpski glasovi porazili Kerija. Naime, Bušova pobeda u ključnom Ohaju, sa razlikom od 135.000 glasova, zasluga je srpsko-američkih birača.

Pobeda Džordža Buša na izborima za predsednika najmoćnije države sveta zavarala je Srbe. Posle Bušovih izjava u Tirani i Sofiji o Kosovo i Metohiju pokazuju da je predsednik SAD zaboravio na Srbe.

Vladika Nikolaj Velimirović je jednom rekao "Onome što zlo radi, reci da će zlo proći, a onome koji dobro čini da će biti nagrađen, pa nećeš nikada pogrešiti, jer je to večni zakon prirode. Nikada u istoriji nije ostalo zlo nekažnjeno, niti dobro nenagrađeno. Ako je trgovina svetinjom jedini put ka bogatstvu, onda vam najiskrenije savetujem - budite siromašni".

Svetski moćnici nam nude Evropsku uniju i NATO, ali da zauzvrat Kosmet dobije nezavisnost. Šta nam vrede ta zapadna "blagostanja" ako nam otmu Kosovo i Metohiju i nastave cepanje srpske države.
Kako da se izvučemo iz svih zamki Zapada, samo uz pomoć velike Rusije.
Ne dajmo da na Zapad ponizi. Citiraću srpskog patrijarha Gavrila Dožića: "Ponizimo se, braćo, pred Bogom, ali se uspravimo pred ljudima".

Slavoljub Ž. Todorović, Mladenovac


Ambasador i gimnazijalci

U okviru američke saradnje sa srednjim školama, ambasador gospodin Majkl Polt nedavno je posetio svoje komšije iz Treće beogradske gimnazije, gde je vodio opušten i otvoren razgovor sa učenicima. Rekao je da, pored suprotnih stavova oko nezavisnosti Kosova, prijateljstvo dve zemlje ostaje, jedino je iznenađen retorikom srpskih političara, za koje smatra da je preoštra. Učenici koji često vide proteste ispred američke ambasade, a svaki dan redove za vize, postavili su mu više pitanja. Ova vrsta saradnje koju Amerika sprovodi u više zemalja je deo strategije dugoročnog približavanja ove zemlje mladima koji će tamo ići da se školuju i u većini slučajeva ostati, osvežavajući njihovu ekonomiju mladošću i pameću.

Pre napune 63 godine sa druge strane ulice Vojvode Dobrnjca (u broju 40) bio je deveti kvart beogradske opštine. Islednik Ozne ispitivao je kraljevog sanitetskog potporučnika Dragoljuba i njegove kolege, koji su lečili ljude sve vreme rata u obližnjoj vojnoj bolnici u statusu nemačkih zarobljenika i radili su u našem delu bolnice. Nemački vojnici su se lečili u posebnom paviljonu.

Posle tri dana ispitivanja (22-25. oktobra 1944.) proglašen je krivim što se nije pridružio partizanima. Odmah potom, bez suđenja, noću, uz ostale kolege, vezan je žicom, streljan i zakopan u jednu od obližnjih masovnih grobnica. Nije poznato gde su im grobovi. Arhiva je još nedostupna.

Kakve veze imaju ova dva događaja, izuzev što je Treća gimnazija bila poslednja zgrada koju je oficir video u ovome gradu.
Amerika dosledno kažnjava svoje protivnike i nagrađuje "saveznike" iz poslednjeg rata na tlu Evrope. Naša država i dalje kažnjava sunarodnike, "protivnike" iz Drugog svetskog rata - žrtve masovnog čišćenja sprovedenog odmah po oslobođenju, time što im krije grobove, odnosno, kažnjava njihovih milion rođaka i potomaka. Takođe, nagrađuje egzekutore prikrivanjem zločina i to nije kraj srpskim pobednicima se oprašta prihvatanje Ustava iz 1974. godine koji je osnov za samostalnost Kosova i Metohije.

Slobodan Ćurčić, Beograd


Dokle će nas uslovljavati

Godinama su nas, i državu i narod, uslovljavali, ucenjivali, a time i ponižavali zbog Kosova i Metohije i saradnje sa Haškim tribunalom. Zašto? Ako za ratne zločine u građanskom i verskom ratu devedesetih godina prošlog veka treba da odgovaraju pojedinci koji su te zločine činili, zašto mora da trpi ceo naš narod? Zbog čega smo ekonomski sankcionisani, bombardovani, zašto uslovljavaju naš prijem u Evropsku uniju? Mnogo je tih zašto na koja, za sada, nema odgovora. Neka nadležni državni organi rade svako svoj posao. Ne može se ucenjivati ceo srpski narod. To je velika nepravda zbog koje je većina naših građana na ivici životne egzistencije. Ako su nam istinski prijatelji, kao što tvrde, bilo oni sa Zapada, bilo oni sa Istoka, krajnje je vreme da nas oslobode uslovljavanja i ucenjivanja, da nam pomognu da što pre vratimo izgubljeno, da se što pre ekonomski oporavimo. Nije mi više jasno ni kakvu ulogu u svetu igraju Ujedinjene nacije, da li vrše svoje obaveze prema Povelji, ili su, nažalost, samo transmisija velesila.

Silu treba umseravati u progresivnom pravcu, a pravda treba da vlada svetom. Bez pravde i istine nema nam sreće na planeti. Imamo svi pravo na slobodu, na zemlju, sunce i nebo, na rad i život. Na zemlji ima dovoljno hleba za sve, samo ga treba pravilno rasporediti.

Dragan Ugarčina, Čačak


Rasprava o pravosuđu

Advokatu, bivšem ministru pravde i narodnom poslaniku Vladanu Batiću najviše priliči da u parlamentu inicira raspravu o pravosudnoj mafiji, kriminalu i pravosuđu. Batiću je dobro poznato da je gotovo polovina sudskih odluka nezakonita.

Trebalo bi narod da ukaže na sve nezakonite sudske postupke i odluke, te da se nakon brze trijaže počne potraga.

LJubiša Mihajlović, advokat, Svrljig


Svet malo zna o albanskim zločinima

U Srbiji živi 26 nacionalnih manjina, a samo Albancima nudimo neku posebnu autonomiju, a oni ni da čuju jer ih interesuje samo nezavisnost Kosmeta. Kakve to oni imaju zasluge za Srbiju kada sa toliko drskosti traže teritoriju koja nikada nije bila njihova.

Nikakve, osim što su stalno terorisali Srbe i to uvek pod zaštitom sila koje su okupirale Kosmet.

Za vreme turske okupacije Kosmeta naši konzuli u Prištini bili su Nušić i Rakić. Oni su Vladi Srbije poslali veoma veliki broj izveštaja o zločinima Albanaca nad Srbima. Od tih pisama izdata je obimna knjiga čiji je naslov "Pisma srpskih konzula iz Prištine". Zločini si još drastičnije nastavljeni za vreme fašističke okupacije Kosmeta jer su tada Albanci bili najverniji saveznici Hitlera. Postoje podaci koliko je tada pobijeno Srba, koliko je bilo prognanih i koliko je popaljeno kuća.
Sada im je zaštitnik NATO pakt na čelu sa Amerikom i ostalim uticajnim i plaćenim lobistima. I, nastavljaju po starom. Ovih osam godina prisustva NATO trupa na Kosmetu obeleženo je zločinima nad Srbima.

Srbi bi svetu trebalo da hronološki iznesu zločine koje je počinila albanska nacionalna manjina na Kosovu i Metohiji.

Dragomir Đorović, Obrenovac