GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Kome zakon leži u topuzu...

Posle skupa prognanih Srba na administrativnoj granici sa Kosmetom gde su izrazili svoj revolt, zbog mnogo čega, u prvom redu nemogućnosti povratka, ostaje gorak utisak da međunarodna zajednica (posebno Amerika) primenjuje dvostruke standarde u svojim odnosima sa Srbijom i srpskim narodom.

Ta nepravda najviše boli i ona je izneta u mnogim razgovorima sa dopisnicima domaćih i svetskih agencija i listova. I to počev od nepravednog, bespravnog i bezobzirnog bombardovanja i uništavanja jedne zemlje i njenog naroda. Posebno vređaju bezočne tvrdnje da agresija nije bila uperena protiv srpskog naroda već protiv tadašnje vlasti. Rušenje mnogih civilnih objekata (da ih ne nabrajamo) i ubistva oko 2.500 ljudi, za njih je predstavljalo samo kolateralnu štetu.

Posle Kumanovskog sporazuma, to jest primirja, vratilo se za mesec-dva nekoliko stotina hiljada Albanaca, a za ovih osam godina svega oko tri odsto od 200.000 proteranih Srba.
Govorili su stranci da će napraviti multietničko Kosovo i Metohiju, a napravili su skoro etnički čistu (od Srba) teritoriju Srbije. Za njih nisu problematični etnički čisti Priština, Prizren, Đakovica, Dečane, Peć, Uroševac, VučitrnÖ Nego severni (srpski) deo Kosmeta. Tu su zapeli da prave multietničnost (koja u Kosovskoj Mitrovici i postoji), a ne u skoro etički čistoj Metohiji. Jedinstveno je mišljenje da je bombardovanje i progon srpskog naroda sa Kosova i Metohije bilo u cilju stvaranja još jedne albanske države. Naš povratak bio bi moguć u veoma kratkom vremenu samo kada bi to želela međunarodna zajednica, to jest Amerika. Tamo ima mesta za sve ljude dobre volje koji u sebi ne nose mržnju prema pripadnicima drugih naroda i drugih veroispovesti.

Američko nastojanje da nam oduzme najdragoceniji (u svakom pogledu) deo teritorije Srbije najbolji je dokaz razloga agresije na našu zemlju. Govorili su da ne postoji kolektivna već samo pojedinačna odgovornost za počinjene zločine, pa su osnovali sud u Hagu. Koje su i kakve kriterijume primenili najbolje pokazuje podatak da su oko 90 odsto optuženih Srbi. Sada, posle osam godina, hoće kolektivno da nas kazne stvaranjem nezavisnog Kosova i Metohije zbog zločina pojedinaca. Kada su govorili istinu?

Prvo su govorili standardi pa status, kasnije standardi i status, a sada samo status, a o standardima (to jest o nama Srbima) baš ih briga. Govorili su o bezbednosti, pravu, pravdi, ravnopravnosti, uređenom društvu, a za to vreme u njihovom prisustvu i pod njihovom "zaštitom" u tobožnjem miru (pored mnogo čega još) ubijeno je i kidnapovano oko 2.500 Srba. Niko za te zločine do sada nije odgovarao. Možda je za njih i to samo kolateralna šteta. Kažu da treba poštovati volju većinskog (od oko dva miliona Albanaca) naroda na Kosmetu. A šta je sa voljom osam miliona Srba i ostalih građana Srbije koji su protiv nezavisnosti Kosmeta. Srbe su proglasili manjinom, a Albance narodom koji ima pravo (što je jedinstven slučaj za nacionalnu manjinu na svetu) na samoopredeljenje. Kada to pravo pomenu Srbi u Republici Srpskoj, odmah se pozivaju na Dejtonski sporazum (koji tako nešto ne predviđa), ali "zaboravljaju" na Rezoluciju SB 1244 koja za Kosmet ne predviđa status države već široke autonomije u okviru države Srbije. Zato svim silama rade na rušenju postojeće i donošenja nove rezolucije da bi ostvarili svoj opaki naum.

Ako 90 odsto Albanaca (da ne pričamo kako je do toga došlo) mogu (uz podršku i pomoć Amerike) da se odvoje od Srbije, zašto se 100 odsto Srba sa severa ne bi moglo (mada smo protiv svih podela) odvojiti od Kosmeta. Kako to da se Srbija može deliti, a Kosmet (po njima) nikada? I kako to da se odluke Badinterove komisije (da se nekadašnje republike SFRJ kao države priznaju u svojim republičkim granicama) ne primenjuju samo na državu Srbiju?

I kako im posle svega ovoga verovati? Nikako, jer sve što kažu - lažu.
I sada, kada su uvideli da na nezavisnost Kosmeta nikada nećemo pristati, prete nam Raškom oblašću i Vojvodinom. Neka ih, neka rade (a i rade) šta hoće, jači su. Ali ničija nije gorela do zore, pa neće ni njihova.

One, koji se tako ponašaju najbolje oslikavaju reči "Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom".
Da li će Amerika i njihovi saveznici ovo moći razumeti?

Vladislav Raičković, Peć - Podgorica


Stanje se mora rešavati sistemski

Pošto se, počev od režima Slobodana Miloševića i svih do danas ništa, ili vrlo malo pomeralo na bolje za narod, ne očekujem nikakvo poboljšanje ni od nove vlade.

Buduća vlada biće sastavljena od političara iz starog sastava političkih krugova, a kako su oni radili svi mi znamo. Stalno su obećavali narodu boljitak, ali je uvek bilo bolje samo za njih.
Doduše, bilo je otkrivanja bombastih afera, ali se sve to okončavalo po onoj narodnoj "Tresla se gora, rodio se miš". Ja kažem da se i miš izgubio.

Najveća glupost je raditi isto, a očekivati bolji rezultat. Ako tome u našem slučaju dodamo da će novu vladu sačinjavati ljudi iz istih stranaka koje su i do sada bivale na vlasti (u parlamentu Srbije), znajući njihovo dosadašnje ponašanje, ne možemo očekivati ništa bolje.
Konačno, mora se doterati sistem i onda, naravno, sistemski rešavati stanje u državi.

Radojko Dubičanin, Trstenik


Neka narod vidi nevidljivo

Predsednik i premijer bi trebalo da polože račune narodu i kažu zbog čega je Srbija u ovakvom stanju, kada će narodu biti bolje, ko i zbog čega usporava napredak. I, ako ga ima, u čemu se ogleda. Koliko Srbija mesečno troši, a koliko zarađuje. Da li se hranimo od rada, ili od prodaja fabrika.

I šta će biti kada "pojedemo" fabrike. Ko su privatni biznismeni, i kako su stekli bogatstvo.
Da li je narod nepismen ili lenj, te zato nema. Kako mu pomoći. Opismeniti ga. Neka prva lekcija bude: istina na sunce. Prvi su na najvišem mestu, te najbolje vide. Neka narodu saopšte to što vide ispred, i daleko ispred. Ko nam može pomoći i kako.

Da li njih dvojica imaju dva sasvim različita puta izlaska iz krize? Oko čega se ne slažu? Neka objasne narodu u čemu je suština njihovog sukoba. A, ako nema sukoba, kako oni to onda sarađuju. Neka narod vidi ono što je nevidljivo.

LJubiša Mihajlović, advokat, Svrljig


Približavanje velikima

Maja Petrović iz NJujorka se u Glasu obraća predsedniku Borisu Tadiću. Ona upozorava i sve parlamentarne stranke Srbije da se suviše ne približavaju velikima.

Od RRA i srpskog nacionalnog servisa RTS boli nas glava. Uvek nam daju bajati program, a u političke rasprave ovakvog tipa o kome piše Maja, pred gledaoce Srbije dovode neprikladne ličnosti. Na drugim TV kanalima tamo imate ono što je zapisano u čuvenom programu trilaterale: "Narodu treba dati što više seksa, droge i prostitucije". Olja Bećković na B92 poželi nam laku noć kada joj se ne sviđa ono što gledalac želi reći. Na Đurđevdan me je oduševio novinar Vremena Aksentijević kada je rekao da je: "Premijeru uzalud da ima 25 ministara ako ne kontroliše BIA, jer neće znati koliko će dugo biti premijer? " Shvatam zašto mu srpski tajkuni i moćnici toliko prete! Zar je BIA kod nas iznad društva, kada Branka Prpa kaže da "sedam godina radi sa policijom (!?) , a mene, kao najboljeg oficira RV i PVO-nekada, taj KOS nije uznemiravao niti pitao da li ću raditi za njih, iako sam pisao polemičke članke koji im se nisu svideli. Ali su unapred znali moj odgovor. I ta ista Prpa kaže "Dosta smo se okretali prošlosti, Slavenstvu. Vreme je da se okrenemo drugima, to narodnjaštvo ne razumem, jer perspektivno preovlađuje kod nas građanska opcija". Treba da je svesna da govori pred građanima Srbije, gde u svim strankama imamo mlade lavove koji su željni vlasti i "sirovog mesa", a u Srbiji je post! Jer se od EU ne mogu dobiti i jare i pare! Da budemo sastavni deo Evrope, gde im predlog Martija Ahtisarija za Kosmet nema alternativu, a Srbija ima svoju, gde se, tobože svi slažu sa tim, a vani govore drugo?... To jedno sa drugim ne može, niti ide, niti će ikada ići! Iz toga proizilaze sve naše zablude! n Radoman Mlađenović, Niš


Šta ili koga čekaju

Vreme prolazi, a gospoda iz demokratskih partija istrajavaju u bolesnoj borbi za vlast. Dok oni mazohistički uživaju u tome, u isto vreme očekuju da im Rusija reši sve probleme spoljne politike stavljajući veto na novu rezoluciju SB o Kosovu i Metohiji.
S kim međunarodna zajednica treba da pregovara kada ne žele da formiraju vladu. Sada svi izlaz vide u novim izborima koji neće ništa promeniti, izlaznost će biti još manja, a odnos snaga isti uz eventualno malo povećanje glasova u korist radikala. I, šta onda dalje.

Ja se samo nadam da će Nole Đoković i Jeca Janković nastaviti da pobeđuju, pa će premijer i predsednik države imati barem neka zaduženja - da im šalju čestitke.

Pavle Krstić, Beograd


U Češkoj se proveli ko bosi po trnju

Protekle prvomajske praznike proveli smo u Pragu, u organizaciji turističke agencije "Aheron" koja je registrovana pod dve adrese: Zanatlijska 17, 23330 Novi Kneževac i Božidara Adžije 21, 11000 Beograd. Sramotan je način na koji je putovanje bilo organizovano i kako je vreme provedeno u Pragu proteklo. Izdvojiću samo najreprezentativnije detalje: Niko od putnika nije dobio fiskalni račun; čovek koji je bio "vođa puta" i vodič, Rade, nema licencu (bar je na sajtu Ministarstva turizma nismo pronašli) i potpuno je nesposoban da vodi grupu (usput - čovek je profesor geografije u osnovnoj školi i smatra da ga to sasvim dovoljno kvalifikuje za poziv turističkog vodiča). Autobus kojim smo putovali je zapravo improvizovani minibus koji nije dovoljno komforan ni za gradske relacije a kamoli za put od 1.200 km. Na putovanje koje traje 15 sati je, protiv svih zakonskih propisa i pravila, poslat samo jedan vozač. Prilikom organizacije izleta neprestano smo se "gubili", tako da smo u toku jednog dana bez potrebe proveli više od šest sati u tumaranju po češkim brdima. Tokom čitavog putovanja su nas pratili prikriveni troškovi, kašnjenje, nepoštovanje rasporeda utvrđenog u planu putovanja i tako dalje.

Povodom svega toga kontaktirali smo sa vlasnikom agencije i bilo je dogovoreno da nam se na ime "odštete" i loše organizacije vrati deo plaćene sume. Naravno, po starom dobrom običaju, čim smo prešli granicu i ušli u Srbiju, od čitavog dogovora ništa nije bilo.

Nebojša Avramović, Beograd