GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 3. 5. 2007.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

   vesti dana

   arhiva

   vaša pisma

   istorijat

   redakcija

   kontakt

   pomoć

   pišite nam

 


 

AKCIJA GLASA JAVNOSTI Pomozimo najsiromašnijim porodicama u Srbiji (27)
Jedanaestočlana izbeglička porodica Vujanić živi u Nišu na ivici opstanka

Životna oluja još traje

Jovica ima 49 godina, usahlog lica, mrljav i sa tužnim uglavnom oborenim pogledom, živi sa još 10 članova svoje porodice u trošnoj zgradi nekadašnjeg niškog obdaništa "Lane". Prozori su bez stakla i zalepljeni nekakvim komadima lima, dasaka i kartona. Krov odavno prokišnjava i sve miriše na vlagu.

Ova prizemna zgrada više liči na neki napušteni memljivi podrum, ili davno zaboravljeni magacin negde na periferiji. Ništa se nije promenilo u njihovom životu od vremena kada su ih reporteri Glasa posetili početkom februara prošle godine. Jedina, lepa novost je da su dobili novog, jedanaestog člana, dakle još jedna gladna usta u kući.

- Imali smo lepu porodičnu kuću uz nešto zemlje u Vrdniku kod Knina. Ja i supruga Nevenka radili smo u Tvornici vijaka u Kninu i lepo se živelo. A onda je došla ona naša borba za Krajinu i avgusta 1995. godine hrvatska akcija "Oluja", ispred koje je oko petnaest porodica Vujanića spasavalo živu glavu u izbegličkoj koloni prema Srbiji, dok su neki stigli i do Kanade.

- Putovali smo, uglavnom peške oko osam dana i stigli u Srbiju, tačnije u Niš. Smestili su nas prvo u selo Berčinac, a krajem 1996. godine u ovo nekadašnje niljko obdanište. Onda je došlo vreme da se kolektivni smeštajni centri za izbeglice ukidaju i svi su iz ove zgrade otišli, ali mi nismo. Odbio sam i da nas premeste negde na Kosovo.

- Ne zato što nismo hteli, već zato što nas je tada bilo devetoro i što je teško bilo nadati se nekom boljem smeštaju za toliku porodicu. A i ne možemo svi u jednu sobu, jer ima nas i muških i ženskih, tu je sad i snaha Ceca. Ovde makar imamo struje i vode i okupimo se oko ove stare TA peći. Ali od tada do sada stalno živimo u strepnji da će nas, ako baš nemaju dušu i iz ove trošne zgrade iseliti - priča Jovica.

Jovica lomi prste na rukama i tihim, skrhanim glasom nastavlja priču.
- Otac je ubrzo nakon što smo stigli u Berčinac umro, prepuklo mu je srce gledajući sirotinju oko sebe. A deda Nikola je, posle nepune godine izbegličkog života izvršio samoubistvo. Majka Dušanka je ostala tamo, sama. Čuo sam samo da je još živa.

- Ja ne smem tamo u Krajinu da vidim šta je sa imovinom, jer rat me je zatekao u uniformi Vojske Srpske Krajine i šta znam na kakvim sam sve hrvatskim spiskovima i za šta me sve mogu da optužuju. Moja rođena sestra i zet, koji imaju dve kćeri, dobili su 2005. godine stan u izbegličkom naselju u Pasi Poljani kraj Niša.

JEDANAEST GLADNIH USTA

Jovica (49) i Nevenka (47) Vujanić imaju sedmoro dece: Srećka (24), Milivoja (23) oženjenog Svetlanom (21), zatim Klaudiju (21), Jovanu (16), Iliju (15), Milana (12) i Jovana (9). Milivoje i Svetlana dobili su prošle godine prinovu Milicu koja sada ima 13 meseci.
- Za nas kad ima i šta ima, ali za malu Milicu mora biti makar mleka i ono što je osnovno. Mi stariji možemo i umemo i da gladujemo - kaže Jovica.

- A mi smo ostali ovde. Stariji su završili neke zanatske škole, ovi najmlađi idu u OŠ "Kole Rašić" i, 'fala Bogu, zdravi su i nisu loši đaci. Najstariji Milivoje je u međuvremenu doveo snahu Svetlanu (21), koja je završila frizersku školu, a rodom je iz Kuršumlije.

Niko od Vujanića nije zaposlen. Nikakva pomoć im ne stiže već šest-sedam godina. Najmlađima niko nije ponudio ni besplatne knjige i školski pribor.
- Hranim ih sa ovih mojih deset prstiju, fizičkim poslovima na građevini, na kanalima, ne biram, samo da se uzme koji dinar. Kopam kod privatnika po ceo dan, po kiši i po snegu i radujem se kad imam gde da kopam. Ali ni tih nadničarskih poslova nema stalno.

- Gladni smo često, nemamo ni za hleb. Ali, kad ima, šta ima, a kad nema, ćutimo i trpimo. Ne propuštamo inače ni da onako sirotinjski proslavljamo porodičnu krsnu slavu Đurđevdan, nešto boljim porodičnim ručkom - kaže Jovica.

- Muku mučimo da od raznih gazda naplatimo ono što kod njih uradimo nadničeći. Sa sinom Milivojem koji je automehaničar popravljamo poneki automobil u dvorištu, ali nas prijavljuju komšije za rad "na crno" pa dolaze razni inspektori.

- Pre četiri meseca je neka lokalna banda napala kuću kada ja i Milivoje nismo bili tu. Polomili su i ono malo prozora što ih je bilo. Suprugu su tukli drškom od pištolja i u bolnici su joj stavili sedam kopči na posekotinu. Milicija je napravila nekakav zapisnik i nikom ništa - jada se Jovica.

On i njegova supruga Nevenka ipak nikoga ne optužuju za sve što ih je snašlo. Gutaju svoju muku i jedino što žele je da ne žive od pomoći i milostinje, već da dobiju priliku da rade i zarade. Kaže i da se radovao prinovi i prvom unučetu, iako su to bila jedanaesta gladna usta u porodici u kojoj se jede kad ima i oblači šta ima. Što od garderobe ne poderu stariji, ostaje mlađima.

Ostaje nada da će ova priča dirnuti one koji imaju da mogu da pomognu Vujaniće. Što god mogu i kad god mogu. NJihova adresa je: Stanoja Bunuševca bb, 18.000 Niš, a mobilni telefon Milivoja Vujanića (064)186 75 74.

PODSEĆAMO KOJIM PORODICAMA JE POTREBNA POMOĆ

1. Porodica Životija i Zorice Milenković, sa dvanaestoro dece, živi u selu Bagrdan kod Jagodine. Nemaju mogućnosti da školuju decu. Preti im isključenje struje, a i s hranom je teško.
Računi za novčanu pomoć: Životije Milenković, Gornji Račnik 35 000 Jagodina, Prokredit banka a.d. Beograd, Bulevar Despota Stefana 86, ekspozitura Jagodina; dinarski račun: 220353000000795108; devizni račun: RS35220353000000795108
2. Jedanaestočlana porodica Marković, iz sela Svrke kod Peći, prognana našla je utočište u Paraćinu. Međutim, stigla ih bolest, nemaština i svaka muka. Često su gladni i bosi i goli...
Dinarski račun: Branko Marković Alko banka A.D. Beograd Ekspozitura Paraćin 4402
115-4400100389447-58; Devizni račun Branko Marković, Alko banka A.D. Beograd, ekspozitura Paraćin 4402, broj računa: 44-301-0011023.6
3. Mali Aleksandar Mihailović, ostao je bez oba roditelja. U Aranđelovcu, o njemu brinu deda i teško bolesna tetka. Sa pet hiljada majčine penzije Aleksandar nema mnogo mogućnosti ni za školovanje ni za normalno detinjstvo.
Kontakt adresa: Kneza Mihaila 90/1, 34300 Aranđelovac
4. Sedmočlana porodica Blagojević iz sela Lešane kod Prizrena, sada živi u kućici od 16 kvadrata na Karađorđevom brdu pored Paraćina. Bez vode i struje i osnovnih sredstava...
5. Porodica Ratka i Nataše Zečević sa petoro dece. Prognanici sa Kosmeta iz sela Drenovac kod manastira Visoki Dečani, sada žive u Orašcu kod Aranđelovca. Gazdarica ih je izbacila iz kuće - bez hrane su, deca bez knjiga i užine idu u školu.
6. Sedmočlana porodica Drage i Milovana Đapovića živi na samoj periferiji Požege na ivici egzistencije. Deca često legnu gladna.
7. Porodica Živka Markovića iz Ibzenice kod Varvarina, sa dvanaestoro dece, od kojih nekoliko boluje od distrofije mišića. Bez redovnih prihoda i posla jedva preživljavaju.
Račun za pomoć: Živorad Marković, Ibzenica, Varvarin, Panonska banka AD Novi Sad: RS35345000814666493949
8. Porodica Radiše i Vladinke Vasiljević iz Bora na rubu je egzistencije. Ostali su i bez kuće koja je potpuno izgorela u požaru.
9. Samohrana majka Radunka Radosavljević sa sinom tinejdžerom, bez redovnih prihoda, ostala je i bez struje jer nije imala novca da plati račune, pa joj je isključena. Žive u memljivom privremenom smeštaju od 12 kvadrata u Jagodini.
Dinarski račun Poštanska štedionica A.D. Beograd 200-413181712-38; Devizni račun: Poštanska štedionica A.D. Beograd 100256592
10. Milisav i Svetlana Jovanović iz sela Bukovik, kod Aranđelovca, imaju sedmoro dece. Na nemaštinu i siromaštvo Svetlana se razbolela od multipla skleroze. Nema para ni za osnovne životne potrebe ni za lekove.
11. Ivanka Jovanović, medicinska sestra iz mačvanskog sela Drenovac kod Šapca ima devetoro vanbračne dece. Ova krhka žena ceo život je sama podizala decu, ali problemi su nastali kada se teško razbolela Milica (12), koja ne može da ide u školu.
12. U selu Bosuta kod Aranđelovca živi trinaestogodišnja Lidija sa 77-ogodišnjim dedom Zdravkom. Sami u trošnom kućerku žive od dedine penzije koja je sedam hiljada dinara, što nije dovoljno ni za hranu, a kamoli za autobusku kartu do škole ili knjige.
13. Porodica Nedić sa četvoro dece, od kojih su dvoje teško bolesna, u selu Gajtan kod Leskovca jedva preživljava. Miljan i Zorica nemaju zaposlenje, za hleb zarađuju na sitnim poslovima u selu.
Račun za pomoć: Miljan Nedić, Komercijalna banka 205-100-13-29974126-93
14. Tročlana porodica Dragana Đokića u selu Radonjica kod Leskovca živi u najgorim mogućim uslovima u štali bez prozora.
Račun otvoren kod ALFA BANK, poslovna jedinica Leskovac: 180-2737231701180-53
15. Dvanaestočlana porodica Simić iz Mokrina preživljava radeći sitne poslove po selu. Najteže im je što ne mogu da plate operaciju ćerki Zorici (19) kojoj je posle povrede noga počela da se krivi.
16. Dvanaestočlana porodica Violete i Radiše Živkovića u podjastrebačkom selu Slatina očekuje još jedno dete. Za hranu se nekako snalaze, ali veliki problem su odeća i obuća.
17. U Gruži žive sedamdesetdvogodišnja Vidosava Vuković i njen sin Dejan već godinama u siromaštvu koje boli. Ona je gotovo slepa, a sin teško bolestan. Nemaju prihoda niti para za hranu, a kamoli za lekove. Umesto vode koriste kišnicu.
18. Milanka i Radosav Nestorović sa četvoro dece žive u siromaštvu u Rači kod Podujeva. Proterani još iz Slovenije ne uspevaju da se skuće i obezbede normalan život svojoj deci.
19. Petočlana porodica Kotorčević u napuštenim starim barakama bivšeg izbegličkog centra u Lomnici, sanja normalan život. Deca sanjaju kompjuter i bolji krevet od daščara na kojima spavaju.
20. Vesna i Goran Golubović sa devetoro dece žive u selu Šaludovu pored Paraćina. Vodu donose iz udaljenog bunara, a kosti ih bole od dasaka na kojima spavaju. Leti ponešto zarade, ali preko zime nema nikakvog posla.
21. Porodica Srđana Vasiljevića iz sela Veliki Šenj ima osmoro dece. Srđan radi i danju i noću najteže poslove kako bi prehranio svoju porodicu. Supruga Radmila kaže da je teško nabaviti knjige, a o drugim stvarima nema ni pomena, ali ipak zadržava optimizam i nada se da će biti bolje.
22. Udovica Jadranka Gavrilović sa desetoro dece živi bez ikakvih prihoda u banatskom selu Aleksandrovo. U memljivoj kući njena deca vredno uče iako nemaju knjige jer tek ponekad dobiju neke stare polovne.
23. Porodica Mijin iz Iđoša čeka deseto dete a žive u oronuloj skoro srušenoj kući staroj 100 godina. Bez ikakvih su prihoda, ne dobijaju ni socijalnu pomoć.
24. Porodica Stojanović iz Velikog Izvora kod Zaječara, sa četvoro dece, živi kao u srednjem veku. Zbog nemaštine nisu bili u mogućnosti da plate račun za struju, pa deca domaće zadatke sada pišu u mraku uz slabu svetlost sveće.
25. Porodica Zorana Đokovića, nekadašnjeg "Zastavinog" radnika, od kada je on ostao bez posla jedva preživljava. Trošna kuća od blata se urušava, kokoške i koza koje je gajio pocrkale, pa hranu teško obezbeđuju.
26. Slađana Čomić iz Siriga kod Novog Sada, majka Mitra Jojića, dečaka obolelog od celebralne paralize, 11 godina sastavlja kraj s krajem kako bi svom sinu olakšala preteško detinjstvo.

Milorad Doderović


vesti po rubrikama

^tema

Navršava se osam godina od najžešćeg NATO bombardovanja
AKCIJA GLASA JAVNOSTI Pomozimo najsiromašnijim porodicama u Srbiji (27)
Sestra Emilija iz manastira Gračanica otvorila dušu o nepravdi koja je okružuje
Srbija, građanin dr Vojislav Šešelj i njegova odbrana pred Haškim tribunalom
KOSOVO I METOHIJA - DUŠKO M. ČELIĆ
 
 


     


FastCounter by LinkExchange