Austrijski kancelar Guzenbauer izjavio je Rojtersu da "...radimo sa našim prijateljima u Srbiji, Borisom Tadićem i njegovim ljudima da se primeni suština Ahtisarijevog plana" o budućem statusu Kosova i Metohije.

Iz ovoga proizilaze tri zaključka. Prvi, da su vođeni razgovori o primeni Ahtisarijevog plana sa predsednikom vlade zemlje koja je uticajna, ali nema mandat UN. Austrijski premijer je u tom slučaju mogao imati status predstavnika zemlje koja vrši ono što se u međunarodnim odnosima i diplomatiji zove - "dobre usluge". Drugi, da su razgovore vodili saradnici Tadića i Guzenbauera. Razgovori njihovih saradnika su važni, ali samo kao izvršavanje prethodnog dogovora Tadić - Guzenbauer. Uostalom, reč je o institucijama, a ne o činovnicima. I treći, da su razgovori vođeni o "primeni suštine", a ne o izmeni suštine Ahtisarijevog predloga koji je, prema opštoj i oceni Narodne skupštine - za Srbiju neprihvatljiv. Zanimljivo je da je i bivši austrijski kancelar Vranicki 1999. godine takođe nudio "dobre usluge" u vezi sa Kosovom i Metohijom.

Objašnjenja koja su stigla iz kancelarije predsednika Tadića posle izjave austrijskog premijera, nažalost, nisu razjasnila važna pitanja da bi javnost bila spokojna što se tiče čvrstine i jedinstva državnog vrha u odnosu prema Ahtisarijevom predlogu, odnosno, prema ustavnoj obavezi da brane i odbrane državni suverenitet, integritet i dostojanstvo Srbije. Nespokojstvo je podstaknuto i dramatičnom ostavkom Leona Kojena, člana i koordinatora državnog pregovaračkog tima. Ni pojašnjenja sa austrijske strane, uključujući izjave austrijske ministarke Plasnikove date na marginama ministarske konferencije podunavskih zemalja u Beogradu, nisu otklonila dileme. Šta više, one navode na zaključak da je, najverovatnije, reč o još jednom dobro tempiranom i koordiniranom pritisku na Srbiju.

Na čiju inicijativu - Tadićevu ili Guzenbauerovu su vođeni razgovori. U oba slučaja, razume se, bilo je nužno prethodno usaglasiti stavove državnog vrha, u najmanju ruku, predsednika Tadića i premijera Koštunice. Da li je Koštunica prethodno konsultovan, ili bar bio upoznat o (Tadićevoj ili Guzenbauerovoj) inicijativi za razgovore (prihvatanje "dobrih usluga") ili nije, odnosno, sada kada je javnost upoznata o činjenici da su ti razgovori vođeni i šta im je bio cilj, da li Koštunica smatra da su bili opravdani i korisni za Srbiju i državnu pregovaračku delegaciju.

Ko govori istinu, Tadić koji u suštini tvrdi da nikakvi razgovori nisu vođeni izvan okvira državne platforme o pitanju statusa Kosova i Metohije, ili Guzenbauer koji tvrdi d se razgovori tiču "primene suštine Ahtisarijevog plana" koja, to je bar potpuno jasno, nastoji da negira suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. Srpska javnost, razume se, treba da veruje svom predsedniku, ali ostaje dilema: ako Guzenbauer nije izgovorio istinu, koliko je predsednik Srbije obazriv ako je sebi dozvolio da upadne u nesumnjivo neugodnu situaciju, možda čak i u zamku.

Prema kom kriterijumu je Tadić prihvatio pregovore o "dobrim uslugama" austrijskog premijera kada se zna da prema Ustavu Srbije politiku Srbije utvrđuje i vodi vlada, a ne predsednik Republike. Ako je kriterijum izveden iz ustavne odredbe da predsednik Republike predstavlja Srbiju u zemlji i inostranstvu, onda je trebalo da mu bude partner austrijski predsednik, koji takođe po austrijskom ustavu predstavlja Austriju. Kriterijum prijateljstva i ličnih dobrih odnosa između Tadića i Guzenbauera je važan, ali ne toliko da bi potisnuo institucionalne, ustavne razlike i nadležnosti. Razume se, ovo pitanje je bespredmetno, ukoliko je predsednik Tadić ušao u razgovore uz prethodni dogovor sa vladom, odnosno premijerom Koštunicom. Da nije bilo dogovora u okviru državnog pregovaračkog tima, potvrđuje obrazloženje ostavke Leona Kojena.

Da li je vlada razmatrala i zauzela stav da se Austriji poveri uloga "dobrih usluga". Ako jeste, nema razloga da to ne saopšti, inače, pometenoj i dezorijentisanoj javnosti. Ako nije, zašto nije? Kako objasniti ciljeve i vremensko tempiranje izjave Guzenbauera? Ako je želeo da pomogne Srbiji uopšte, ili samo da sačuva obraz, onda je u toj proceni dobrano promašio jer joj je svakako naneo štetu izazvavši, ako ništa više, onda pukotinu u državnom pregovaračkom timu i to u vreme izuzetno intenzivnih diplomatskih i političkih aktivnosti oko statusa Kosmeta (posete potpredsednika vlade Kine, ruskog ministra inostranih poslova, delegacije Saveta bezbednosti UN i drugih). Vreme će tek pokazati ima li i drugih posledica.

Sve u svemu, čini se, da se iza očiju javnosti igrala politička zavrzlama. Ne zna se ko je u igri bio kolovođa, ko usputni igrač, pa čak ni to ko je svirao. Jedino nije zagonetno ko igru plaća.

Živadin Jovanović, predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih,Beograd

Po prirodi smo vesela nacija, i to potvrđujemo uvek, u svim uslovima života. Uostalom, pesma i igra nas je održala, a jedna narodna mudrost glasi: "Ko peva zlo ne misli". U ovoj zemlji sada vlada poremećaj vrednosti. Ne pravi se razlika između umetnika i zabavljača. Ima pevača koji dobro pevaju različite žanrove, ali su na nivou zabave. Umetnost traži nešto više.

U jednom spotu Miroslava Ilića pojavila se glumica Sonja Savić, koja je sama šarmom i iskrama svoga dara ukrasila i digla nivo i spotu i toj muzici. A šta ćemo sa onima koji ne znaju da pevaju, koji su bez sluha, koji su u te vode zalutali. Kaže im neko da se provokativno obuku, u stilu nije važan glas nego stas, nogatanje.
Primer, kao u Grand šou emisijama "Zvezde" i "zvezdice" sa ružičaste televizije Pink, koja je kao zadužena za razonodu. I kulturu i podmetanje ove vrste muzike u estradnoj džungli.

Pogledajmo one devojke - plesačice sa Pinka koliko se "lomataju" oko pevača. Istina, lepo i atraktivno izgledaju i zabavljaju. Što kaže narod "raj za oči", a šaljivi Bora Čorba konstatuje "skinu opanke, obuku helanke". I, samo neka ljulja, bolje nego da žulja u stilu Stoje, Seke, nekad Brene "Mile voli disko", "Čačak, Čačak".

Na muzičkoj sceni Srbije malo je dobroga. Šund, vulgarni tekstovi. Sa naših radio-stanica skoro svih, nema ničeg drugog osim pesama u stilu: "Nisam majstor da napravim bure ", "Gara" toliko opevana "zvezdica" kafane, često jedino žensko. Navodim nekoliko "bisera" iz tekstova: "lažeš kao pas, gledaš me kao zver, stvarno nije fer", "kuče laje a ja mislim ti si, otišo si sarmu probo nisi"

Slavoljub Ž. Todorović,Mladenovac

Toliko priča i tekstova u vezi polaganja ispita na Pravnom fakultetu u Kragujevcu. A, šta je sa Medicinskim fakultetom u Nišu? Navešću slučaj studenta iz Tivta koji je diplomirao na Medicinskom fakultetu u Nišu tako što je svojim profesorima nudio besplatno letovanje u svojoj vili. A, kada je doktor (dermatovenerolog) diplomirao, više nije dozvolio da se bivši profesori primaknu njegovoj kući, a kamoli džabe da letuju.

E, takav doktor, sa kupljenim ocenama i diplomom, leči ljude.

Ana Petrović,Novi Beograd

Veliki broj poznanika i prijatelja rekao mi je u razgovoru, koji se vodio o deci predškolskog uzrasta, da su upisali decu u vrtić preko "veze". Očigledno da se niko od njih ni u jednom momentu nije zapitao da li možda zato što je moje dete upisano preko veze, neko drugo dete, koje je trebalo redovnim putem da bude primljeno, nije moglo da bude primljeno. Nikome od njih, izgleda, nije palo na pamet da je to krivično delo, kažnjivo zakonom, korupcija. Pretpostavljam da su svi oni svesni svega ovoga, ali ih sistem gura u sve to. Jednostavno, takav je princip u društvu. LJudi se moraju tome prilagoditi, nema tu mnogo razmišljanja.

Moje dete, koje je tri godine na listi čekanja za prijem u obdanište "Radosno detinjstvo" na Banovom brdu, koje se uzgred, nalazi pored naše zgrade, ne može da bude primljeno. I pored toga što nam je upravnica vrtića usmeno obećala u avgustu prošle godine da će dete moći da krene u vrtić u januaru ove. Mi smo bili veoma uzbuđeni i pripremali se za to. Ali, naivni mi, kada smo u decembru posetili isto obdanište, gospođa upravnica nam je bez trunke uzbuđenja rekla da, na žalost, nema mesta i da ćemo morati još da se strpimo i da se svakako opet raspitujemo, možda se pojavi neko mesto. Posle jednog od naših dolazaka i njenog direktnog pregovaranja sa vaspitačicom, zaključili su da ipak nema mogućnosti da se dete primi pre septembra. Na moje pitanje ko nam garantuje da će i tada biti primljeno, dobio sam odgovor da ništa nije sigurno i da to niko ne može da nam obeća.

Pozivam inspekciju za rad vrtića, ili kako se već zove, da proveri da li je moguće da jedno dete bude tri godine na listi čekanja i da ne može da bude primljeno (bez obzira na svu popunjenost kapaciteta).

Dragan Andrić, sociolog

To što neki naši političari rade, čisto je zamajavanje naroda. Osim što svojim nerazumnim postupcima pretvaraju teškom mukom izvojevanu demokratiju u anarhiju, u bezvlašće, nanose i štetu ugledu Srbije kao organizovane, ozbiljne države u očima sveta. Zbog jagme za vlašću, ni tri meseca nakon izbora, zemlja još nema vladu, potpuno je paralisan rad Skupštine, nije donet budžet, a tzv. tehnička vlada obavlja poslove koji nisu u njenoj nadležnosti i na način protivan Ustavu i zakonima. U čitavoj toj žalosnoj komediji, i sam predsednik Republike se više ponaša kao stranački vođa, a ne kao simbol suvereniteta države.

Prema novom Ustavu (čl. 115) "Predsednik Republike ne može obavljati drugu javnu funkciju", a vlada kojoj je "istekao mandat" (čl. 128) "može da vrši samo poslove određene zakonom, do izbora nove vlade". Trenutna situacija u Srbiji, dakle, jasno ukazuje na protivustavno delovanje nosilaca najviših funkcija u Srbiji.

Prema mišljenju nekih posmatrača, u pitanju je kupovina vremena. Naime, vodeći političari su intimno svesni da ne odlučuju u osetljivom problemu Kosmeta, pa nepostojeći predsednik vlade neće moći da potpiše kapitulantski dokument, već se ta uloga prebacuje na predsednika Republike. Ako u toj pretpostavci ima istine, kriza oko nove vlade potrajaće još dugo, a skupština ovakva kakva je sada, nekonstituisana, takođe nema nikakve vlasti. Pred očima javnosti jedini "krivac" biće predsednik Republike, koji, kompromitovan, više se neće moći mešati u sastav vlade. Bila bi to paklena igra, ali je, nažalost, u ovoj našoj ojađenoj zemlji sve mogućno.

Druga varijanta je odbijanje mogućnosti da se problem reši novim izborima. Nisu u pitanju troškovi, nego "plašenje naroda" od strane onih koji su loše prošli na izborima, da bi novo glasanje dovelo radikale na vlast - dakle, ponovni izlazak na birališta "imao bi tragične posledice" po tzv. "demokratski blok". Zato nemojmo "čačkati mečku", nego nastavimo ovako, makar bezvlašće potrajalo! A, u tom rvanju pobediće onaj koji bude imao jača muda.

Momčilo Stebal, Novi Sad