BEOGRAD - Uznemirena sam jer su mi na službeni mobilni telefon stizale izvesne MMS poruke. Ne sumnjam ni na koga, ali molim sve koji imaju makar i posredni uticaj da puste ovo sudsko veće da okonča ovaj postupak. To je u interesu svih optuženih, i posmatrača i navijača, rekla je juče sudija Nata Mesarović, u nastavku suđenja optuženima za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića, 12. marta 2003. godine. Slučaj je prijavljen policiji i Bezbednosno-informativnoj agenciji koji će nastojati da odgonetnu ko je slao multimedijalne poruke, s kog broja, kao i razlog uznemiravanja sudije Mesarović. Sudija nije precizirala sadržaj poruka koje je dobijala. Kako nezvanično saznajemo, ona je nedavno počela da preduzima određene mere bezbednosti za svoje bližnje.

Manipulacija brojem
Kako je objavila televizija B92, pretnja je upućena sa telefonskog broja, koji pripada upravniku Centralnog zatvora Miroslavu Miciću. Međutim, poruka nije poslata sa Micićevog telefona, kome jedino on ima pristup, već je zloupotrebom kompjuterskog softvera poslata sa nepoznate lokacije, uz lažno prikazivanje broja. Nati Mesarović je, podsetimo, prećeno i pre dve godine, dok je bila član veća kojim je predsedavao sudija Marko Kljajević, kada je na kućnom pragu "dočekao" buket crvenih ruža, što je odmah povezano s "crvenim beretkama", pošto prvookrivljeni Milorad Ulemek Legija na vratu ima istetoviranu ružu. Jučerašnjom izjavom sudije Mesarović bile su iznenađene i njene kolege koji su, kako saznajemo, prvi put čule da je dobijala preteće poruke. Portparol Specijalnog suda Maja Kovačević-Tomić izjavila je juče za Glas da sudija Mesarević nije obavestila sudsko veće o pretećim porukama, kao i to da nema informaciju o kakvim je pretnjama reč.

		TRANSKRIPTI RAZGOVORA KOD TUŽIOCA Sudija Nata Mesarović saopštila je juče na suđenju i da je na zahtev Okružnog tužilaštva u Beogradu dostavila tom tužilaštvu transkripte svedočenja svedoka saradnika Dejana Milenkovića Bagzija. Zahtev je Tužilaštvo uputilo postupajući po krivičnoj prijavi bivšeg Milenkovićevog branioca, advokata Biljane Kajganić protiv sudije Mesarović, zbog kršenja zakona od strane sudije. "Drago mi je da tužilac tako ažuran i da brzo reaguje. Mora da se pokaže da niko nije iznad zakona, pa neka se krene i od ovog sudskog veća", izjavila je sudija Mesarović. Portparol Okružnog tužilaštva Saša Ivanić potvrdio je za Glas da je Biljana Kajganić podnela krivičnu protiv sudije Nate Mesarović, ali nije želeo da precizira o kom se konkretnom delu radi."Advokat Kajganić podnela je krivičnu prijavu protiv sudije Nate Mesarović 31. januara ove godine, zbog krivičnog dela kršenje zakona od strane sudije. Suština krivičnog dela za koje je Kajganićeva podnela tužbu jeste da je sudija ili javni tužilac kršenjem zakona nekom pribavio korist ili načinio štetu. Tužilaštvo ispituje ovu prijavu i u toku je prikupljanje podataka. Još uvek nije doneta odluka, a kada bude, tužilaštvo će obavestiti javnost", kaže Ivanić. Milenković je u svom svedočenju između ostalog izjavio da ga je Kajganićeva tokom njegovog boravka u Grčkoj nagovarala da optuži Čedomira Jovanovića i Vladimira Bebu Popovića da su umešani u ubistvo premijera. Sudsko veće još nije odlučilo da li će u nastavku suđenja pustiti snimak prisluškivanih razgovara između Kajganićeve i svedoka saradnika. N.Č.

Suđenje za ubistvo premijera nastavljeno je saslušanjem četiri svedoka odbrane. Milan Malobabić radnik Bezbednosno-informativne agencije (BIA) posvedočio je da njegov nekadašnji kolega optuženi Branislav Bezarević nije mogao da ima saznanja o kretanju premijera, već da je takve informacije mogao imati tadašnji načelnik Uprave za obezbeđenje Nenad Mirković. Prema optužnici, Bezarević je kao pripadnik BIA i radnik ličnog obezbeđenja premijera, na dan atentata dostavio informaciju Zoranu Vukojeviću Vuku da se "vozilo premijera nalazi u dvorištu zgrade vlade i da se može očekivati njegov pokret".

Alibi za Bezarevića
- Tog dana, 12. marta, oko 10-10.30 sati, Bezarević je uzeo službeni automobil i otišao u Urgentni centar da zakaže lekarski pregled za svoju majku. Posle ubistva premijera, pozvao sam ga telefonom i rekao mu da se odmah vrati na posao, ali tada nisam rekao za atentat - izjavio je svedok i dodao da ne zna kada je Bezarević saznao za ubistvo premijera. Svedok Milan Jelisavčić, nesuđeni tast optuženog Bezarovića, izjavio je da su se 20. februara 2003. godine, dan pre pokušaja atentata na premijera kod novobeogradske hale "Limes", u njegovoj kući u Bajinoj Bašti verili njegova ćerka LJubinka i Bezarević.
- Bili smo zajedno do kasnih večernjih sati, kada je Bezarević zajedno sa dvojicom drugova otišao u Beograd - posvedočio je Jelisavčić. Na suđenju je svedočio i bivši šef kriminalističke tehnike gradskog SUP-a Vladimir Miomanović, koji je tvrdio da su delovi pronađenih projektila poslati preko Interpola u Institut za kriminalističku tehniku u Vizbadenu.

Greška u kucanju
Svedoku je predočena službena beleška, koju je on potpisao, a u kojoj se navodi da su nemački veštaci 13. marta 2003. bili u Beogradu i obavili uviđaj u kancelariji 55 u Admirala Geprata 14, odakle je prema optužnici pucano na premijera, da bi, sutradan, za Nemačku odneli delove pronađenih projektila. Na zahtev odbrane da objasni šta je tačno, Miomanović je kazao da je službena beleška kasnije sačinjena. Potom je sudsko veće Miomanoviću predočilo da je u policijskoj službenoj belešci navedeno da su tri opuška na vratima kaljeve peći pronađena 15. marta, a da su kriminalistički tehničari koji su saslušani kao svedoci tvrdili da je to pronađeno 17. marta. Miomanović je kazao da je "verovatno greška u kucanju datuma". Iznoseći primedbe na saslušanje svedoka, branioci i optuženi su tvrdili da je policija podmetnula dokaze i da je svedok svojim svedočenjem trebalo da prikrije to podmetanje, pa su tražili da se zapisnici sa uviđaja izuzmu iz spisa predmeta. Suđenje se nastavlja danas, saslušanjem svedoka koje je predložila odbrana.

A. Dimitrovska