Da se nastavnici i profesori u školama veoma često,
pored posla za koji su zaista plaćeni, bave i trgovinom, pokazuje
primer Osnovne škole "Ćirilo i Metodije" u naselju Zvezdara.
Našoj redakciji javili su se roditelji dece koja pohađaju ovu
školu i požalili se na pojedine nastavnike koji su se, kako kažu,
pretvorili u trgovce. Naime, kako su nam rekli, kod nastavnika
fizičkog mora se kupiti majica sa logom škole koja košta 350 dinara,
nastavnik tehničkog obrazovanje prodaje pribor za 300, dok se
kod nastavnika muzičkog mora kupiti takozvana frulica za 600 dinara.
- Za čas muzičkog potrebno je kupiti instrument kod nastavnice
"kvalitetniji i po povoljnijoj ceni", nego u prodavnici.
Fizičko je moguće raditi samo u crnom šortsu i majici, koje prodaje
nastavnik. I za tehničko vaspitanje je neophodan odgovarajući
pribor, a "najbolji" je onaj koji se može nabaviti kod
predmetnog nastavnika. Za novac koji pošaljemo preko dece zaista
dobijamo "željene" proizvode, ali ne i bilo kakvu pisanu
potvrdu da je kupoprodaja obavljena - objašnjava jedan od roditelja
koji se javio našoj redakciji dok majka jednog od đaka škole pak
napominje da je veoma čudno što im niko nije dao žiro-račun škole
na koji se novac može uplatiti.
Osim toga, kako kažu roditelji, nikada niko nije dobio nijedan
račun za bilo šta što su deca kupila od nastavnika. Zato se s
pravom pitaju kakva je razlika između nastavnika - trgovaca i
onih koji na kartonskim kutijama na ulici prodaju robu.
- I jedni i drugi ulaze u sivu ekonomiju jer bez računa nema
ni plaćenih poreza. Jedina razlika je u tome što kad prođem pored
kartonske kutije ne moram da kupim izloženu robu, dok u školi
moram - kaže jedan od roditelja.
S druge strane, direktorka Osnovne škole "Ćirilo i Metodije"
Manuela Ilić tvrdi da to "tako ne funkcioniše".
- Sve ide preko računa škole. Frulice se naručuju zbog školskog
orkestra, ali i to ide preko računa škole, a novac uplaćujemo
firmi koja nam instrumente dostavlja. Međutim, roditelji mogu
i sami da kupe instrument, ne moraju da ga naručuju preko škole.
Naručivanje kompleta za tehničko obrazovanje, kao i za fizičko
takođe ide preko računa. Ipak, novac mora neko da prikupi i preda
računovodstvu - tvrdi Ilićeva.
Gradski sekretar za obrazovanje Vladimir Todić kaže da nastavnici
ne smeju da traže od roditelja da bilo šta u školi pod obavezno
kupe niti smeju da novac uzimaju na ruke.
- Ako je to tačno, to je zloupotreba službenog položaja. Škola
može da propiše, na primer, kako treba da izgleda oprema za fizičko,
ali ne sme da zahteva od roditelja da opremu kupe u školi. To
jednostavno ne može tako. Međutim, sekretarijat mora da ima prijavu
roditelja kako bi izašla prosvetna inspekcija i proverila šta
se u školi radi - kaže Todić.
I. Z.
