VALJEVO - Napraviti dobar duvan čvarak,
tu moraju da odlučuju minuti. Kad da se skine, kad da se sastavi,
zavisi od masnoće, ali pre svega od majstora. On mora znati koji
je to minut. Ovako svoju ne veliku priču o čuvenom valjevskom
duvan čvarku počinje trenutno najstariji i najpoznatiji mesar
u gradu Miodrag Lukić. Valjevci ga znaju kao Mikicu Lulaša i nikako
drugačije. Zovu ga još i Profesor. Za 35 godina staža u divačkoj
klanici, obučio je generacije i generacije današnjih valjevskih
mesara.
Svi su oni danas tu, na keju Kolubare. Istina, neki su i izostali,
ali ima ih dovoljno da Valjevcima, koji su od ranog jutra sa zanimanjem
posmatrali šta se dešava, pruže veliko zadovoljstvo. Već oko podne,
letnja pozornica, beli mermerni most kod Granda i tribine preko
puta bile su pune oduševljenih znatiželjnika. Prvi festival duvan
čvaraka, odnedavno, zahvaljujući organizatoru Slavanu Batočaninu,
obećava da zadovolji ne samo čulo ukusa nego i sva ostala.
Onako kako su i obećali, valjevski mesari za ovu priliku otkrili
su tajne zanata.
- Ima i onih koji dodaju malo mleka, malo masnoće, da bi čvarci
bili mekši. Sve je to dobro i sve spada u tradiciju, ali za pravi
duvan čvarak, onaj koji mi ovde pravimo, treba krupnije iseći
komade, ne sitniti. Što krupnije, to bolje - nastavlja svoju priču
profesor Mikica.
I sam je, kaže, učio od vrednog majstora, čuvenog u to vreme,
Vase Pevca. Valjevci vole da se oslovljavaju nadimcima i retko
ko ga nema. Svejedno, majstorstvo u pravljenju duvan čvaraka prenosi
se više s kolena na koleno. Mesar Mikica odabrao je i onog koji,
po njemu, može biti najbolji u perspektivi. Smatra da je to Kale,
drugačije ime mu ne zna.
Pored petnaestak ranija složenih na keju Kolubare, zatičemo i
mladog Borisa Beluševića. Ima samo 20 godina, rodom je iz Užica,
ali predstavlja svoju kuću mesa iz Mrčića.
- Duvan čvarak nije nešto što je posebno teško napraviti. Treba
samo dugo topiti, od šest do sedam sati, dok se dobro ne rastopi.
Što više vode, da se bolje raskuva i sve vreme mešati, da ne zagori
- priča i mladi Belušević. Oduševljen je ovim potezom mesara,
a raduje se i narednom takmičarskom festivalu.
Da ne bude zabune, sve je na Kolubari, na Prvom promotivnom festivalu,
proteklo po propisima. Tu je i obezbeđenje, zbog očekivanih gužvi,
a i sanitarna i veterinarska inspekcija, radi provere ispravnosti
hrane. Nažalost, valjevska opština nije imala previše razumevanja
za začetak ovakve jedne manifestacije, ali, kako reče organizator
Slavan Batočanin, dobro je da su bar prostor ustupili. Sve ostalo
su čisti entuzijazam i snalažljivost Valjevaca...
Branka Osmanović (Sina)
