U Kraljevu, u Domu vladike Nikolaja, početkom oktobra održan je naučni simposion, koji je za temu imao problematiku biometrijskih ličnih karti i centralnih baza podataka u Srbiji. Na skupu su učestvovali mnogi naučni radnici, profesori univerziteta, urednici i drugi.

Građani nisu pitani

Donosimo vam zajedničko saopštenje koje su potpisali učesnici skupa.
- Obraćamo se javnosti Srbije smatrajući da još nije kasno da se, pomoću društvenog dijaloga, zaustave negativne tendencije koje vode kršenju prava na privatnost pod vidom uvođenja novih informacionih tehnologija u državnu upravu. Ponavljajući zaključke Žičkog simposiona, održanog 26. marta 2005, a upućenog u vidu Apela Skupštini Republike Srbije jula 2006. godine, podsećamo na sledeće činjenice:

1. Novi zakon o ličnim kartama donet je bez javne rasprave, uz kršenje niza svetskih i evropskih konvencija o ljudskim pravima, Ustava Republike Srbije, Zakona o zaštiti ličnih podataka, kao i tenderskih pravila za nabavku opreme za biometrijska lična dokumenta;

2. Oprema za lične karte koštaće prezaduženu Srbiju oko 100 miliona evra;

3. Stvaranje centralne baze biometrijskih podataka o svim građanima Srbije vodi ka mogućnostima opasnih zloupotreba, koje mogu imati kobne posledice po ličnu i kolektivnu bezbednost;

4. Kršenje prava na privatnost nastavlja se stvaranjem centralne baze podataka o svim zdravstvenim osiguranicima u Republici Srbiji, kao i centralne baze podataka Ministarstva prosvete, gde će se sabirati ogroman broj podataka o svim prosvetarima, đacima i njihovim roditeljima. I ove baze podataka nastaju bez minimuma javne saglasnosti.

Posle naučnog skupa, čiji će rezultati biti obnarodovani u zborniku radova, obraćamo se javnosti pozivajući građane da:
1. Učestvuju u borbi za osnovno ljudsko pravo na privatnost zahtevajući od vlasti svoje države i svojih legitimnih predstavnika u parlamentu punu informaciju o svim aspektima zakona koji se tiču privatnosti građana, uključujući se u javne rasprave po ovom pitanju;

2. Prate sve demokratske inicijative koje brane pravo na privatnost počev od inicijative za ocenu ustavnosti novouvedenih zakona i uredbi u toj oblasti do zakonodavnih inicijativa za izmene i dopune Zakona o ličnoj karti;

3. Pridruže se akciji prikupljanja potpisa za izmene i dopune Zakona o ličnoj karti, zasnovanih na pravu prigovora savesti onih građana koji, ne želeći biometrijske lične karte, traže alternativni model identifikacije. Verujući da će pokretanje dijaloga u ovoj oblasti imati povoljan uticaj na demokratske procese u Republici Srbiji, sprečavajući tendencije ka totalitarizmu, od koga smo toliko postradali u 20. veku, obraćamo se predstavnicima vlasti, tražeći od njih da izađu u susret građanskim inicijativama čiji je cilj zaštita prava na privatnost.

Sajber kolonizacija

Zato učesnici skupa ukazuju na:
1. Opasnost od skupljanja i čuvanja podataka o ličnom životu ljudi, posebno o religioznom i političkom izboru, zdravlju, poznanstvima, putovanjima i slično;

2. Neopravdanost daljinskog prepoznavanja čoveka bez njegovog znanja, naročito na mestima gde nije dužan da se predstavi;

3. Pravo građanina da zna kakva se informacija nalazi u njegovom "elektronskom dosijeu" i mogućnost uklanjanja podataka koji su izgubili aktuelnost. Lista podataka koji se sabiraju i čuvaju mora biti jasno definisana i opšte poznata;

4. Neophodnost razrade elektronskih sistema identifikacije i evidentiranja građana pod kontrolom javnosti, s jasnim tumačenjem motiva i objašnjenjem značenja simbola koji se u tom procesu koriste;

5. Neophodnost jasnog i podrobnog definisanja spiska ustanova koje imaju pristup bazama podataka, usvajanja mera za zaštitu ličnih informacija, uz pojačavanje odgovornosti za nezakonito korišćenje istih;

6. Sredstva prepoznavanja čoveka ne smeju da štete njegovom zdravlju, ponižavaju njegovu čast i dostojanstvo; 7. Ne smeju se koristiti sredstva prepoznavanja neodvojiva od ljudskog tela.

Učesnici Žičkog simpozijuma

Pre nekoliko dana usvojena je presuda po tužbi Boračke organizacije u Radovcima kod Požege. Ova organizacija tražila je da sud obaveže najstarijeg Ravnogorca iz ovog kraja, Vojimira Stevanovića, koji ima pune 82 godine, da ukloni ploču na kojoj je upisano osamnaest žrtava komunista.

Žalosno je da u ovom vremenu demokratije neko zatvara oči pred činjenicom da je komunistički teror, koji je u ovim krajevima bio prisutan punih pet decenija, doneo mnogobrojne nevine živote pod zavesom takozvanih unutrašnjih neprijatelja.

Pre ovog događaja u dva navrata oskrnavljena je pomenuta spomen-ploča sa imenima žrtava komunista, a oskrnavljen je krst, dok i ravnogorska udruženja ćute o ovom vandalskom činu. U ovom pogledu nisu se oglasile ni mnogobrojne demokratske institucije, ali i novinari iz Požege.

Ratko Bolović, Požega

Glas je 10. oktobra objavio pismo g. Dragoslava Đorđevića, istoričara iz Kalifornije, čiji naslov beše "Druga strana srpske istorije" - ili " O rehabilitaciji Draže Mihailovića". Istoričar g. Đorđević napisao je o đeneralštabnom pukovniku Draži Mihailoviću, dosta zanimljivosti iz predratnog života, odnosno njegov rad pri ondašnjem đeneralštabu. "Bio je vrlo prijatan čovek, umeo je da upravlja ljudima... poštovali smo ga...", navodi g. Đorđević.

Pridružujem se i ja g. Đorđeviću, da je Draža Mihailović bio pametan oficir, poverljiva ličnost, nalazio se na visokoj vojnoj funkciji (obaveštajna služba), predavač - profesor taktike pri đeneralštabnoj školi itd. Niko to i ne poriče, niti pak može poricati taj period o kome piše g. Đorđević.

Sada dolazimo do onoga gde g. Đorđević, onako kao uzgred, kaže "da je Draža zločinački izigran od naših takozvanih "saveznika". Neće biti baš tako, gospodine penzionisani istoričaru iz Kalifornije. Draža je svoje znanje, sposobnost, svekoliku razboritost visokog oficira, stavio na kocku računajući da je on i samo on pozvan da povrati bivšu kraljevinu SHS i stolicu izbeglog kralja u porobljenoj zemlji.

Ti takozvani naši "saveznici", kako ih uzgred nazvaste - slali su Draži i kapom i šakom znatnu pomoć u zlatnicima. Ti su zlatnici u mojem Lipovu - gde je Draža stolovao, bili neka nova vrsta oružja kojim su obmanjivali narod - želeći da im narod veruje u priču o Englezima kao velikim saveznicima. Darivao je on kumčad koje je krstio, verne seljake i svoje domaćine, kod kojih je na Lisjoj gredi stanovao.

Veliki deo u novcu - zlatnicima, imao je i njegov vojvoda Pavle Đurišić, koji je svaki drugi - treći dan sa svojim jurišlijama na konjima, išao na referisanje kod Draže o saradnji sa Italijanima. Tu su se dogovarali o "popuni" livade zvane Breza, svake noći izvodeći na to mesto najbolje sinove crnogorskog naroda na streljanje.

Tu je utanačen i dogovor sa Italijanima, o mobilizaciji Crnogoraca, čak i komunista (kako ne bi rovarili u pozadini) - da se krene sa italijanskom hranom, džebanom i prevozom na Titove izgladnele komuniste u Bosnu i da se jednom za navek unište. Posle sporazuma s Titom o zajedničkoj strategiji u borbi protiv okupatora - nije mu se uklapala zamisao o borbi za povratak kralja zbog komunista koji su u startu bili protiv, pa je taj dogovor podmuklo prekršen i pretvoren u najstrašniji bratoubilački rat.

Ovu priču treba već jednom prepustiti istoričarima, ali samo ljudima koji su neopredeljeni u ovom krvavom slučaju i tako će jedino doći do izražaja istina o borbi protivu okupatora i doprinosu jedne i druge strane. Draža je duže vreme bio siguran, da spretno muze na dve strane, sve dokle ga je vešti V. Čerčil preko svojih agenata ulovio da sarađuje s Nemcima. I, eto, tu je i kraj vašeg "velikog Srbina i junaka Draže Mihailovića"!?

Na kraju svog pisma, dajete i predloge u pet tačaka šta bi trebalo uraditi vezano za Dražino ime i da bi "grob tzv. Maršala Broza, jednog probisveta, trebalo ukloniti, zašto mi to trpimo". Na ovo pitanje kratko bih odgovorio da su se turistički poslenici Beograda skoro pohvalili da je bilo najviše turista iz inostranstva - verujem i iz vaše Kalifornije - koji su izrazili veliku želju da obiđu grob Josipa Broza Tita!?

I da završim. Nijedna od ove dve strane u sukobu (četnici i partizani) nisu bezgrešni - jer talas građanskog rata diktirao je svoja pravila, koja su bila nemilosrdna. Zato nam i trebaju čestiti istoričari! I da završim, idemo dalje, ustav je pred nama, pođimo i glasajmo.

Milivoje M. Grandić, Beograd

Zahvaljujući Glasu, dobili smo tekst Predloga novog ustava, koji će uskoro na glasanje. Naravno da ću ga za koji dan pažljivo pročitati. No i pre toga, pri letimičnom pregledu, naiđoh na član 14, u kome piše da Republika Srbija štiti prava nacionalnih manjina. A 8. oktobar gledah i slušah delimičan prenos poziva stranih vrhunskih mrzitelja na bojkot referenduma od svega što je srpsko, pravoslavno i ćirilično. Bili su okupljeni pod crvenim "fenjerima" i pod tuđim pismom sa uvek prisutnim likovima, što je garantovalo izlive bezgranične mreže prema srpskom narodu.

Tako čusmo i kako se u jednom ružnom kontekstu spominje "hilandarska Srbiju", za šta se dobija gromoglasan aplauz. Kumrovačka Srbija je time povredila i naružila ono što je najsvetlije u našem narodu, pa se s pravom pitam da li bi možda u ustavu, članu 14, bilo potreban i jedan dodatak u kome bi jasno bilo napisano da Republika Srbija štiti i prava nacionalne većine?

Milutin Živković, Beograd

Posle duže pauze (pošto nisam gledao kviz "Slagalica"), javljam vam se (po sedmi put!) zbog netačnih podataka u istom kvizu. Do sada su bile greške, mahom u davanju netačnih istorijskih podataka, ovoga puta su geografske (ili kako bi učenici osnovne škole rekli - zemljopisne). Naime, na pitanje koji je najviši vrh u Evropi, dat je odgovor Mon Blan (Alpi). Netačno: najviši planinski vrh se nalazi na Kavkazu - Elbrus (najviši vrh Evrope).

Sledeći podatak: Zapadna Morava se uliva u Veliku Moravu (!?). Učenici osnovne škole uče i znaju da se Zapadna Morava i Južna Morava sastaju (kod Stalaća) i čine Veliku Moravu. Netačan je i podatak da Dunav prolazi kroz devet zemalja. Geografija (zemljopis) nas uči sledećem: Dunav prolazi kroz Nemačku i Austriju. Granična je reka i prolazi kroz Slovačku, Mađarsku, Srbiju i Rumuniju. Što znači, šest zemalja. Samo je granična reka (a ne prolazi kroz Hrvatsku, Bugarsku i Moldaviju). Nekada je dobro uzeti udžbenik geografije iz osnovne škole.

Milenko Mutavdžić, Beograd

Potresena sam pismom g. Tomislava Krsmanovića, predsednika Pokreta za zaštitu ljudskih prava u Srbiji, u kojem on najavljuje štrajk glađu. Nisam upućena u ličnu problematiku g. Krsmanovića. Prema njegovom kazivanju, pretpostavljam da za sobom ima mnoge godine hoda po mukama. Više mi je poznat slučaj gđe Duške Beker-Isaković iz Holandije, a za koju znam da je osoba od neviđenog dobročinstva za srpski rod, kao i neki drugi slučajevi naših ljudi ovde iz Danske, pa i daleke Australije.

Ono što ja ne mogu da razumem to je da u Srbiji uglavnom stradaju humani ljudi, oni koji se zalažu i angažuju u teškim vremenima za svoj srpski rod. Prosto je neverovatno koliko nesavesnosti ima u pravničkoj praksi i da je sudska mafija toliko moćna i pored donacija koje je Srbija primala i trošila od međunarodne zajednice za reforme sudstva.

Čujem da se ovih dana u Vrnjačkoj banji opet održava "savet pravnika", pa se pitam o čemu se to savetuju i o čijem trošku kada u Srbiji nema ni "p" od prava građana? Kao da nema naroda u Srbiji i da nema ko da izađe na ulice i kaže - dosta, bre, s tim komunističkim praksama sastančenja! Strašno je živeti u državi bez pravne sigurnosti?

Dr Jelena Nikolić, Danska