GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Vojislav Šešelj nema pravo na pravično suđenje

Gaženje osnovnog prava

Mi, dole potpisani, smatramo za potrebno da obavestimo javnost da je suđenje dr Vojislavu Šešelju u suprotnosti sa Univerzalnom deklaracijom za ljudska prava - prava čoveka, koja u članu 11 tvrdi da svaki optuženi ima pravo na "javno suđenje, gde će mu biti obezbeđene sve potrebne garancije za njegovu odbranu", i da je u suprotnosti sa članom 6 Evropske konvencije za prava čoveka (CEDH). U svojstvu stalnog člana Saveta bezbednosti, Francuska je dala svoju saglasnost za osnivanje Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (TPIJ) i svaki francuski građanin ima pravo da zna šta se dešava u Hagu.

Bez pravne podloge

Prema članu 6 Evropske konvencije za prava čoveka, svaki čovek ima pravo da njegov predmet (spor) bude pravično razmatran od strane jednog nezavisnog i nepristrasnog suda "koji je osnovala država". Svojom rezolucijom br. 808. od 22. februara 1993. godine, Savet bezbednosti je ustanovio jedan Međunarodni sud da bi se sudilo osobama za koje se pretpostavlja da su odgovorne za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava na teritoriji bivše Jugoslavije, počev od 1991.

Međutim, Povelja Ujedinjenih nacija ne daje pravo Savetu bezbednosti osnivanje međunarodnog krivičnog suda. Samo sporazumom koji je usvojila Generalna skupština i ratifikovale države članice može da se osnuje jedan takav sud na legalnoj osnovi. To znači da Haški tribunal ne može da se smatra sudom koji je "osnovan na legalan način".

Nedokaziva optužnica

Član 6 Evropske konvencije za prava čoveka utvrđuje da svaki optuženi ima pravo da ima na raspolaganju potrebno vreme i ostale olakšice za pripremu svoje odbrane. U toku optužbe prodefilovali su novi svedoci tužilaštva i Haški tribunal se poslužio brojnim sredstvima kako bi dokazao krivicu dr Vojislava Šešelja. Očigledno je da sredstva kojima raspolaže optuženi ne mogu da se porede sa sredstvima Haškog tribunala: on ne raspolaže ni s vremenom, niti potrebnim olakšicama za njegovu odbranu.

Član 6 Evropske konvencije za prava čoveka nalaže da svaki optuženi ima pravo da se sam brani i da sam bira svog branioca. Ovo pravo je potvrđeno i statutom Haškog tribunala, koji je prihvaćen od Saveta bezbednosti i koji precizira u paragrafu 4 člana 21 da svaki optuženi ima pravo da se sam brani ili posredstvom advokata koga on izabere. Dr Vojislav Šešelj uvek jasno izražavao želju i spremnost da se sam brani. Međutim, nedavno, Hag je najavio reviziju postupka dodelivši mu advokata po službenoj dužnosti protiv njegov volje. Ovo je gruba povreda prava na odbranu. Demokratsko pravilo podele vlasti ne dozvoljava sudovima da mogu da određuju pravila procedure koju oni treba da primene.

Optuženi sme sam da ispituje

Član 6 Evropske konvencije za prava čoveka nalaže da svaki optuženi ima pravo da ispituje ili da to čini branilac po njegovom izboru. Mnogi su u svetu podigli svoj glas, među kojima i Remzi Klark, osuđujući pravno nasilje. Brojni francuski eksperti međunarodnog prva uz konsultacije sa advokatom Remzijem Klarkom oštro su kritikovali Haški tribunal, a to su profesori Adrien Sarl Dana, Andrej Debok, Roland Drago i Karl Zorgbi. Najzad, Haški tribunal tvrdi da se bori protiv "teških kršenja međunarodnog državnog prava" kršeći sam prava propisana Univerzalnom deklaracijom za ljudska prava i Evropskom konvencijom za prava čoveka. "Interes pravde" ni u kom slučaju nije mogao da pravda jedno takvo preziranje osnovnih prava dr Vojislava Šešelja.

Dr Patrib Bario
General Pjer - Mari Goloa
Advokat Žak Verkes


Poslednji bal političkih vampira

Jednog kišovitog dana u jednom malom vojvođanskom selu u polumračnoj seoskoj kafani sastalo se neobično društvo: g. Čeda liberalni demokrata, politička građanka gđa Vesna Pešić, nikad obrijani socijaldemokrata g. Korać i lucidni zagovornik poludržavne Vojvodine, ipak posve simpatični, g. Čanak. Na sastanak ih nagnala velika nevolja: kako u decembru preskočiti famozni cenzus od pet odsto narodnih glasova. Sami, pojedinačno, nemaju nikakve šanse. Zajedno možda. Ali kako?

Ideju je smislio, naravno, g. Čanak. Rekao je: "Da mi lepo iskoristimo referendum za predlog novog ustava. Udruženi da referendum bojkotujemo. Podela zadatak bi bila sledeća. Ja, Čanak, objašnjavaću narodu da bi (zasada) poludržavna Vojvodina ojačala Srbiju jer bismo joj se skinuli s vrata. G. Čeda će objašnjavati da nam Šiptari ne trebaju u Srbiji, dosta im je Kosmeta, gđa Pešić će ukazivati koji delovi Predloga ustava nisu usaglašeni s normama i vrednostima Evropske unije.

G. Korać, pravo da kažem, ne znam šta bi mogao da priča, ali, može, na primer, o pravoj demokratiji. Opšti uslovi nam idu naruku. A narod ionako ne zna da čita ustavne tekstove. A imaćemo podršku od patriotski nevladinih organizacija".

"Istina", nastavio je g. Čanak, "vama troma je do Vojvodine stalo kao do lanjskog snega, ali narod to ne mora da zna, ako već ne zna, a cenzus je đavolski visok. Neka nam u ovom poduhvatu stalno bude pred očima da, ako preskočimo taj cenzus, život će nam pokazati lepšu stranu: službeni automobil sa vozačem, lepa poslanička platica, plus paušali, funkcije u raznim odborima itd".

Po izlasku iz mehane, veselo društvo se prošetalo po blatnjavom seoskom sokačetu, veseli, pevajući kao ona četiri "Vesela braća žalosna im majka" sa slike onog velikog vojvođanskog slikara. Ideja je, dakle, jednoglasno prihvaćena, a već sutradan su u velikoj beogradskoj sali združeni odredi četiri moćne partijice prihvatili plan ulaska u srpsku skupštinu, makar i na sporedna vrata.

Paja Pataković, Zemun


Zašto se ukida Stereorama?

U toku izvođenja programa Stereorame, u nedelju, 8. oktobra, voditelj je obavestio slušaoce da se ukida program vikendom klasične muzike na Stereorami za Beograd i da će ga slušati samo ljudi van Beograda jer je frekvencija za taj program ustupljena (kome?). Ne verujem da se ponovo postavlja pitanje emitovanje klasične muzike preko Stereorame jer je već jednom pokušano da se to ostvari, pa je publika, koju čine ljubitelji klasike, uspela to da spreči.

I sada se pitam koje su to retrogradne snage u RTS-u koje se trude da izbace ono što je vredno i neuništivo, a rezultat je velikih talenata i stvaralaca iz celog stvaralački pozitivnog sveta. Na radiju i televiziji postoje razne stanice gde se mogu pratiti različiti programi, pa se tako može izbeći praćenje klasične muzike za sve one kojima ona smeta. Nadam se da se neće dozvoliti da se padne na nivo atraktivne aktivnosti ljudi za zabave sumnjive ili niske vrednosti.

Pa nećemo, valjda, da slušamo samo trubu, jedan od najstarijih muzičkih instrumenata, zato što je karakteristična za Guču? Zašto negujemo arhivsku psihu balkanskog čoveka, a ne koristimo tekovine kulturnog stvaralaštva našeg naroda iz prošlosti, kao i ostali svet, da nam služi kao temelj za dalju nadgradnju?

Neka nas puste da i mi i naša omladina možemo da se okrećemo onim vrednostima koje su priznate u čovečanstvu i njegovoj stvaralačkoj aktivnosti. Ne dozvolimo da nam ukinu Stereoramu. Šta su Beograđani pogrešili kada im se otima ono što žele?!

Miroslava Simonović, Beograd