GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak 09. 10. 2006.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


 

Nevena Teokarović, naslednik poznate porodice industrijalaca

Pljačku koju su počeli pre šest decenija završavaju sada

Prošlog meseca objavljena je vest da nekadašnja Teokarovićeva fabrika tekstila pod novim imenom "Branko Krsmanović" u Paraćinu više ne postoji, odlukom Trgovinskog suda u Kragujevcu

BEOGRAD - Nevena Teokarović, naslednik poznatih srpskih industrijalaca, poslednjih 15 godina bezuspešno vodi sporove s državom da rehabilituje svog oca i stričeve. To će pokušati i po ovom zakonu. Pošto je uredno prijavila svu svoju oduzetu imovinu, videla je da to, u stvari, nema značaja. Potresla ju je vest objavljena prošlog meseca u novinama da fabrika tekstila u Paraćinu, oteta od njene porodice, više ne postoji.

- To me je pogodilo, skoro jednako kao i onaj dan kad su nas isterali iz kuće u kojoj sam rođena, koja je bila u krugu naše fabrike. Od nas četvoro dece, samo sam ja živa i ne mogu da se pomirim s tim da je sve što su moj otac i stričevi stvarali uništeno i zatrto za mog života. To je urađeno nezakonito i prema današnjim zakonima, preko stečajnog postupka, fabrika je ugašena, a preostala uništena imovina je data radnicima i poveriocima. Da nam je nisu oteli, ta fabrika bi danas zapošljavala, ne tri hiljade radnika, koliko ih je radilo pre rata, neko najmanje tri puta toliko. Oteli su od nas da "daju" narodu, a sad otimaju od naroda i poklanjaju povlašćenim pojedincima - ogorčena je gospođa Teokarović, koja ističe da pljačku koju su komunisti počeli, pre više od šest decenija, takozvane demokrate završavaju sada.

Nevena se s tugom seća kako su komunisti 1945. godine uhapsili njenog oca Slavka i strica Vladu i osudili ih na smrt streljanjem. Poštedeli su im živote, a smrtnu kaznu su preinačili u 20 godina robije i konfiskaciju celokupne imovine, a u zatvoru su ostali deset godina.

- Dobro se sećam svega. Imala sam 12 godina, majku i nas, četvoro dece, izbacili su iz kuće i iz fabrike na ulicu, bez ičega. Tetka, sestra i ja nismo htele odmah da izađemo jer smo videli da nam uzimaju sve. Ostale smo još nekoliko dana da iz kuće ponesemo nešto od odeće, štofova, posuđa i mamin nakit. To nas je spaslo da ne pocrkamo od gladi narednih meseci. Iz Paraćina smo otišli u Beograd u stan koji je bio granatiran tokom oslobođenja grada. U takvom stanu sa nas četvoro bile su i dve tetke, teča koji se vratio iz zarobljeništva, ujak i deda - seća se gospođa Teokarović, kako kaže, tih strašnih godina, kada su ljudi nestajali i niko nije smeo ni da pita gde su.

Pošto su ih izbacili i iz tog stana, bacali su ih u vlažne dvorišne šupe bez vode i struje. Tako su dospeli u vlažni atelje oca Đorđa Andrejevića Kuna, partizanskog slikara.

IZ ZATVORA DAVAO POTPIS I POKRETAO MAŠINE

Tata i stric su pred rat naručili i uplatili ogromnu količinu najkvalitetnije vune iz Australije. Brod s vunom je zaustavljen u Argentini i tamo je dočekao kraj rata. Komunistička vlast je tražila da se ta vuna isporuči Jugoslaviji, ali su dobili odgovor iz Australije da će to učiniti jedino na poziv poslovnih partnera Teokarovića. U zatvoru su ih naterali da sve potpišu i vuna je tek tada poslata. Tatu su u robijaškom odelu dovodili noću u fabriku, da radnici ne vide, da im pokazuje rukovanje mašinama. Kad se to pročulo, jedno veče, radnici su se sakupili i dočekali svog gazdu aplauzom kad je ušao u halu. Pošto je tehnologiju proizvodnje tekstila savladao u Engleskoj, jedino je on znao da upravlja najsavremenijim mašinama koje su bile u našoj fabrici. Posle odležane desetogodišnje robije, otac je, od stare odeće iz pomoći UNRE, u Vunarskom kombinatu u Beogradu, pokrenuo je proizvodnju vrhunskog tvida.

NA NJENOM PLACU JE "BEOGRAĐANKA"

Teokarovići su, pored fabrike štofova u Paraćinu, tri luksuzne vile u krugu fabrike, na deset hektara zemljišta, fabrike tekstila u Vučju i dve vile na 7,5 hektara, imali i dve vrlo luksuzne vile, jednu u Niškoj, a drugu Vrnjačkoj banji, kao i Planinarski dom na planini Kukavici i staru porodičnu kuću u centru Leskovca, koja je srušena u savezničkom bombardovanju. U Beogradu su imali vilu u Kneza Miloša s prelepim vrtom, u kojoj je danas ambasada Mijanmara i prazan plac, između Masarikove i Kralja Milana, na kome je podignuta "Beograđanka". U svim glavnim gradovima Kraljevine Jugoslavije, od Skoplja do LJubljane, imali su u svom vlasništvu poslovne prostore, predstavništva, njihovih fabrika.

- Sećam se majka je nas decu povela kod Slobodana Penezića Krcuna. Ušli smo u njegovu kancelariju, a majka ga je uhvatila za revere i počela da viče: "Uzeli ste nam sve, muža ste mi poslali na robiju, ali nemate pravo da mi uništite decu". Mi smo bili preplašeni i plakali smo. Krcun ju je smirivao obećanjem da će nam dati stan, a mi smo se rasplakali od straha za mamin život - kroz suze priča Nevena i ističe da su opet dobili zapuštenu dvorišnu kućicu u Skadarliji pored pivare "Bajloni".

Nevena je od tragične stvarnosti pobegla u "svoj svet" i počela da crta. Majka je, kao najveće dragocenosti, to slagala, i prećutavši to ćerki, odnela radove na Likovnu akademiju da pokaže profesorima. Oni su prepoznali Nevenin talenat i majci preporučili da je, s njihovom preporukom, upiše na kurs crtanja u Šumatovačkoj, koji je bio priprema za upis na akademiju, što je ona i učinila..

- To nam je omogućilo da ostanemo u Beogradu. Kurs se održavao u jednoj baraci, ali kad sam prvi put došla tamo, zastao mi je dah. Nasred prostorije bila je prelepa skulptura u bronzi, kopija Mikalanđelovog dela sa grobnice Mediči. Svi smo bili opčinjeni njome. Kasnije sam saznala da je to bilo oteto iz zbirke privatnog muzeja "Paviljon Veljković" i tu doneto. Posle kursa, zbog ljubavi prema kolegi Vujačiću, umesto Likovne akademije, upisala sam primenjenu jer je on to odabrao - seća se Nevena vremena kursa crtanja, studija i ljubavi, koja se završila brakom iz koga je dobila sina, a od njega i unuka. Kako kaže, to i slikanje su bili jedina svetlost i lepota, koja je doprinela manjoj tragičnosti kompletnog njenog života.

Tekst i foto: LJudmila Stojković


vesti po rubrikama

^hronika

Nevena Teokarović, naslednik poznate porodice industrijalaca
Počela istraga o zločinima mudžahedina nad Srbima
Ubijen bugarski narko-bos povezan sa srpskom mafijom
Uprava niškog Kazneno-popravnog zavoda ukinula povlastice zatvorenicima
Nova presuda optuženima za ubistvo Željka Ražnatovića Arkana
Razneo komšiji ruku iz lovačke puške
Milorad Cvijović prebačen iz Urgentnog centra u ćeliju
Deda ubio ljubavnicu
Uhapšen osumnjičeni za ubistvo u Seleušu