GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


O pričama koje nemaju veze s prenosom fudbalskih utakmica

Dokle da isključujemo ton?

Citiraću tekst pročitan u ponoćnoj emisiji Radija Obrenovac pre nedelju dana: "Dragi moji, ponovo mi se javio moj stari prijatelj Barn Blumkvist, naš sugrađanin koji voli da koristi taj pseudonim. Poslao mi je pismo o sportskim novinarima, koji prenose fudbalske utakmice. Evo šta Blumkvist piše":

- Godinama isključujem ton na televizoru kad počne prenos fudbalske utakmice koju prenose naši sportski novinari. Ne mogu da podnesem da slušam sve i svašta umesto da pratim šta se na terenu dešava. Pisao sam brojna pisma sportskim redakcijama na TV stanicama, u javnim glasilima i lično generalnom direktoru RTS-a. Bezuspešno. Niko se ne oglašava niti šta u toj budalaštini menja. A nisam ni usamljen u oceni te lakrdije s prenosom.

I sad mi jedino ostaje da i dalje isključujem ton, iako plaćam RTS-u pretplatu, ali i da istovremeno pokušavam nemoguće. Mogu i bez komentara jer se na ekranu sve jasno vidi šta se dešava. Jedino mi je žao što ne znam kako se zove neki majstor koji je maestralno dao gol. Ili, ime nekog divljaka koji je tek pao sa grane i polomio noge suparničkom kolegi, pa potrčao da izvadi oči sudiji što mu je dao žuti ili crveni karton.

A onda sam smislio sledeće. Pisaću redakciji Glasa, listu u koji imam poverenje jer piše i o stvarima o kojima drugi listovi ćute. Najpre ću konstatovati da sportski novinari uživaju imunitet, takoreći, kao narodni poslanici i ministri. Stručna i laička javnost može da protestuje do mile volje protiv nekog ministra, na primer finansija, da ukazuje da je neki njegov potez katastrofalno pogrešan, ministar i predsednik vlade neće reagovati jer ministar zna da ga predsednik ne sme da smeni jer bi onda pala vlada. E, isto tako ni sportski novinari koji brbljaju svašta na prenosu fudbalske utakmice ne haju za kritike slušalaca jer imaju isti imunitet, koji im je ko zna ko i zašto podario. Čak će pre ministar da bude prisiljen da napusti vladu ako njegov bahati vozač, ne daj Bože, pozledi nevinog pešaka.

Da li je problem nadobudnih i nedodirljivih sportskih komentatora nerešiv. Možda i nije. Evo, par rešenja: da sportska redakcija Televizije izdejstvuje 10 minuta, pre početka prenosa utakmice kada će se sportski komentator te utakmice pojaviti na ekranu, sa glavom preko celog ekrana, i lepo ispričati sve ono što je nameravao da ispriča u prenosu, a što nema veze s prenosom. Na primer, ko je sve i zašto izostao iz ekipe tima, ko je u međuvremenu prešao u drugi klub i za koje pare, a možda i pikatnije informacije. Na primer, da li je Bekamova supruga i dalje besna što se njenom lepuškastom mužu udvaraju devojke itd. E, onda bismo mogli na miru da gledamo i čak slušamo prenos utakmice.

Ovaj predlog sigurno neće biti usvojen jer, baš u tom vremenu pred utakmicu, Kraljević Marko i Musa Kesedžija treba da obaveste srednjevekovne srpske štediše, ali i nas današnje šta ima novo.

Onda sam smislio nešto drugo. Da se obratim sportskoj redakciji Glasa i predložim im sledeće. Da najpre intervjuišu nekog od najgorih komentatora fudbalskih utakmica na televiziji i zamole ga da objasni zašto misli da su gledaoci koji protestuju zbog načina kako vrši prenos obične budale, koje se ništa ne razumeju u fudbal, pa ako im se ne sviđa prenos neka i dalje isključuju ton. Bar u Srbiji vlada demokratija i svako može da radi što hoće. Ali, da Glasovi novinari istovremeno naprave blic, telefonsko ispitivanje javnog mnjenja sa jednim- jedinim pitanjem ko je u celoj ovoj stvari lud? Pa kada dobiju odgovor, to lepo u jednom napišu i objave u Glasu. E, to bi bila poslastica čitati.

Mada se, naravno, ništa neće promeniti. Ali će se bar znati ko je lud.

Bogdan Popović, Beograd


Impulsi naplaćeni, usluga izostala

Kad je nezaboravni Čkalja u "Servisnoj stanici" kao kelner nudio gostima, pored mnogih jela iz menija" i "pasulj sa rebarca suva" i kad su se gosti odlučili za pasulj i rebarca, Čkalja je odgovorio: "E, toga nema." Tada je Čkalja bio i duhovit i originalan.

Servis Poštanske štedionice u Beogradu za informacije o stanju na tekućim i žiro računima - koji uopšte nije Servisna stanica - imitira Čkalju, ali nije ni duhovit ni originalan. Naime, više puta se događa da dobijete broj 360-7777, ljubazna elektronska sekretarica vas ljubazno dočeka, zamoli vas da okrenete sve brojeve koji su za informaciju neophodni. A to, bogami, "pulsivno" potraje - i na kraju vam, kao Čkalja, kaže: E, baza podataka ne radi". I to "u sred belog (radnog) dana" što bi rekao Marko Kraljević iz Meridijan banke. Baš lepo i duhovito.

I sad, kad bi nekom zadrtom građaninu dozvolili da sabere sve impulse koje su klijenti Poštanske štedionice toga dana potrošili i platili a da nisu dobili uslugu, ispala bi lepa sumica u blagajni Poštanske štedionice. Lukavo smišljeno. Kao kod onih u TV "Kešolovac"

Zar u eri sofisticirane digitalne telefonije u Pošti ne umeju da instaliraju sistem koji jednostavno neće prihvatati telefonske pozive kada baza podataka ne radi? To može da instalira i klinac iz osnovne škole koji hara po kompjuterima. A mogu da problem da reše na "o ruk" i jednostavno istrgnu telefonski utikač iz zida. Pre će biti da se građanima "darežljivo" pruža mogućnost da što više troše impulse.

Svesna sam da će se odgovorni rukovodilac rečene službe u Poštanskoj štedionici, kad jednog jutra u Glasu pročita ovu žalopojku, silno uzbuditi i da će, samokritično uzrujan prekinuti partiju šaha sa sekretaricom, a možda čak neće naručiti za doručak burek sa sirom. Ili sa mesom. U najgorem slučaju, javno će se izviniti građanima zbog ovog bezobrazluka.

Nada Suzić, Beograd


Ustav je da se poštuje,a ne da se tumači

Ako treba da se izglasa novi ustav, poziva Veljo Ilić sirotinju, penzionere, pilote, padobrance, kamiondžije?

Umesto da ispoštuje ustav, vlada ga krši kad hoće i kako hoće! Ministar odbrane otkriva da vojne penzije, koje su trebale biti isplaćene za prvu polovinu septembra, zamislite 20 odsto povećane, neće moći "zbog obračuna koji je komplikovan, nego će to biti u drugoj polovini oktobra, gde će se razlika povećanje penzija primiti za celi septembar? "

Da li neko misli da smo mi mala deca, pa nam mogu nuditi i šarenu lažu? Zašto se Vojska toliko zadužila, zašto je otplatila kamatu od 7. miliona evra, neka to reši onaj koji je trebalo te slučajeve krivično da ispita, službeno sudski goni, a ne sve da pada na teret siromašnih?

Ovde mislim i na štrajkove zdravstvenih radnika, rudara, prosvetara, gde činovnik u državnoj, Dinkićevoj upravi, ima duplu veću platu od penzionisanog pilota koji ima čin majora!? Iako je taj gospodin u ilegalnoj ostavci, što znači da nam se po slovu zakona vlada raspala! A, neki dnevnici koji traju po sat vremena, pa tako nam ispiraju mozak, kao da jedva čekamo taj 28. i 29. oktobar?

Po Beogradu hara žešća mafija, nego za vreme Spasojevića i Kuma, tajkuni su mirni što nisu platili porez, a zamenik premijera Dulić- Marković, vodi kampanju protiv referenduma za ustav, zato što Vojvodina još nije postala Kosovo?

Gospodo, prekinite to što je davno prevaziđeno jer ako izađemo na izbore za ustav, na one druge i ne pomišljamo! Jer nas obmanjujete stalno, neprekidno, ma koja vlada bila, gde i Broza da oživite, isto bi činio! Ustav se ne donosi da se ne poštuje, i da ga tumači svako kako hoće! Nego da se građani kroz njega, zaštite i poštuju njegova prava. A, da li je tako? Pa sigurno da nije!

Radoman Mlađenović, Niš


Teorija o dva maršala Tita

U najnovijem feljtonu o liku i delu Josipa Broza, koji upravo izlazi u jednom beogradskom listu, nalazi se podatak o tome kako je proslavljeni jugoslovenski diktator i srpski zlotvor izbegavao da govori o svojim predratnim danima. Još manje je pristajao da popunjava službene upitnike državnih organa i daje jasne odgovore o svom životu i radu.

S druge strane, uvek je rado govorio o svemu što se odnosilo na njegovu biografiju posle Drugog svetskog rata.
Ima li, možda, sa tim njegovim stavom, nekakve veze priča o postojanju dva Tita, koja se jedva čujnim šapatom širila za vreme njegovog života kako ne bi dospela do ušiju razgranate mreže dobro plaćenih špijuna i još većeg broja doušnika amatera? Obojica su, kako ta izmišljena ili istinita priča kaže, bili generalni sekretari KPJ. Prvi je ovu dužnost, navodno, obavljao do 1941. godine, a drugi je zatim "uskočio" na njegovo mesto. Ključni dokaz za to tvrđenje bila je, tvrdilo se, fotografija snimljena na Četvrtoj (?) zemaljskoj konferenciji KPJ održanoj 1940. godine u Zagrebu.

Na njoj je, kako se šaputalo Beogradom, "predratni Tito" visoko podigao desnu ruku. Prsti su mu bili rašireni i sasvim se lepo videlo da jedan nedostaje. "Posleratni Tito", međutim, imao je sve prste na rukama i, čak je, što se često isticalo, bio i veoma dobar pijanista. Do pomenute fotografije sa zagrebačke konferencije, međutim, nije bilo moguće doći, što je još više podsticalo uverenje da je ona iz sasvim jasnog razloga uklonjena i uništena.

Koliko ima istine u ovoj staroj priči teško je danas reći, ali to što je Josip Broz izbegavao da odgovara na pitanja iz njegove biografije do 1941. godine, kao da daje za pravo onima koji su svojim prijateljima jedva čujnim šapatom govorili o postojanju dva Tita.

Vojislav M. Stanojčić, Beograd


Posle večeri,dolazi svitanje

Kako se bliži vreme rešavanja statusa Kosova i Metohije i donošenje Ustava Srbije, "zmije" otrovnice se pojavljuju i iz svojih ležišta gmižu i iz toplih i hladnih krajeva Srbije.

NJihove namere može sprečiti samo nagla promena "klime". Da li će to oglašavanje biti produktivno? Izbori su takođe na "pragu". Bumerang je nepredvidljiv. Istorija će reći svoje, ali i ona nekad pogreši. Naši glavodržitelji su jako osetljivi, pa im neću pominjati imena. Evo nekoliko "bisera". "Najbolje bi bilo primeniti španski model prema kojem bi Vojvodina dobila status kao Katalonija, a Kosmet položaj kakav ima Baskija". Po Domanoviću pun tavan logike. Druga njegova izjava: "Kada svi građani Srbije budu imali identitet Vojvodine, brzo ćemo u Evropu". Verovatno je autor navedenog i predložen da dobije Novembarsku nagradu. A onda: "Novi ustav Srbije neće dugo trajati, ukoliko Vojvodini ne bude garantovana znatno šira autonomija, od one koju ima danas". PS: Ne treba strah da počiva na neznanju.

A onda "biser" svoje vrste: "Ukoliko novim ustavom pitanje manjina ne bude definisano po evropskim aršinima, što god da bude značilo, oni neće svoje birače pozvati na referendum o ustavu." Zbilja "demokratski". Znači li to da će zabraniti glasanje o ustavu. Ali se nigde ne pominje Ustav Srbije, nego samo ustav! Slede: "Pokrajina mora dobiti: zakonodavnu, izvršnu i delimično sudsku vlast, izvorne prihode i sopstvenu imovinu". To je izjava dvojice glavodržitelja u skupocenim odelima, a za koje rekoše da se ponašaju kao uvređene mlade. Ipak su "skromni", jer nisu tražili da se realizuje još koji atribut državnosti! "Nema vraćanja na staro". Gore navedeni to demantuju na svoj način. Normalno, da je svaka promena na nasilan način - zločin. Ipak bi na kraju citirao g. Crnčevića: "A Srbi su naopak narod. Plaču kad im nešto daju, a nikako da se nasmeše, kad im nešto oduzimaju".

Srboljub Gapić, Apatin