BEOGRAD - Ministar finansija Mlađan Dinkić
najavio je da će pred Skupštinu uskoro izaći zakon o izmenama
i dopunama zakona o budžetu Srbije za 2006. godinu, kojim je u
odnosu na prvobitni budžet planiran rast prihoda za oko 34 milijarde
dinara, a rast rashoda za više od 57 milijardi dinara. Tako je
i pored obećanja da će voditi restriktivnu fiskalnu politiku,
Ministarstvo finansija znatno više uvećalo državnu potrošnju,
koju ekonomisti već sada ocenjuju kao preteranu.
- Radi se o pogrešnim potezima vlade, zato što se uvećava iovako
enormna državna potrošnja. Ovo ne može ostati bez uticaja na inflaciju
u 2007. godini jer će tek u januaru i februaru da se osete efekti
veće potrošnje. Ovakvi potezi, koji dovode do povećanja državne
potrošnje, mogu se shvatiti kao priprema terena za izbornu kampanju,
a ne kao racionalan potez za vođenje budžeta - ističe Miroslav
Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište.
Veće plate u državnom sektoru, Nacionalni investicioni plan,
stanovi za državne činovnike i ekonomista Danijel Cvijetićanin
vidi kao zauzimanje startnih pozicija pred izbore u narednoj godini.
 |
 |
|
REBALANS BUDŽETA NEPOTREBAN
Ekonomista Stojan Stamenković ocenio je da nema razloga
za rebalans budžeta i povećanje javne potrošnje. Prema njegovim
rečima cene nafte su u svetu niže nego letos, a cene u zemlji
u okviru projektovanih, pa nema razloga za rast javne potrošnje.
On je ocenio da će i deo sredstava iz investicionog plana,
preko zarade i drugih troškova izvođača radova, na kraju
završiti u potrošnji. Povodom najave NBS da će usled povećane
javne potrošnje povesti restriktivniju monetarnu politiku,
Stamenković je kazao da to najverovatnije znači povećanje
obaveznih rezervi. "Kamatne stope će porasti, a to
bi kao kratkoročne posledice moglo da ima usporavanje privrednog
rasta i relativno pogoršanje položaja izvoznika. A to se,
opet na kratak rok, ne uklapa u razvojnu strategiju vlade",
ističe Stamenković, prenosi Beta.
|
|
|
 |
|
|
|
|
- Na predizborne trikove i mešanje države u investicione aktivnosti
gledam s velikom dozom sumnje. Vlada je preuzela doktrinu antitržišne
ekonomije, jer očigledno misli da je pametnija od svih preduzetnika
i privrednika. Ti investicioni ciklusi su već viđeni 1990-ih godina.
Država treba da gradi infrastrukturu, ali ova država radi i ono
što ne treba. Čak se ponovo vraćamo na sistem dodele stanova državnim
službenicima. Svi imaju bedne plate, a samo neki od njih će dobiti
stanove. Tu će se videti ko će biti poslušnik, jer neko ko prima
platu od 15.000 ili 20.000 dinara može da dobije stan koji košta
60.000 evra. Rebalans budžeta i investicioni plan su opasnost
za inflaciju. Prekjučerašnja izjava guvernera NBS je krik vapijućeg
čoveka. On više ne može restriktivnom monetarnom politikom da
obuzda ono što Ministarstvo finansija radi fiskalnom politikom.
Svima je jasno da su ovo izborne aktivnosti. Pa Nacionalni investicioni
plan je u stvari Nacionalni izborni plan - upozorava Cvijetićanin.
Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za ekonomske studije
smatra da će se sprovođenje NIP-a odraziti ili na rast inflacije
ili na produbljivanje ionako velikog spoljnotrgovinskog deficita,
a prema njegovim rečima ključna stvar je na šta će se potrošiti
novac od privatizacije.
- Videćemo da li će to biti budžet za izbore, kao što izgleda,
ili će tu biti i neki drugi elementi. Iz predloženog investicionog
plana i perioda njegove realizacije može se videti kakva je stabilnost
vlade i kada se planiraju izbori. Sve zavisi od toga šta će se
događati sa novcem iz privatizacije. Ako se kroz Nacionalni investicioni
plan, novac bude slivao u investicionu ili neki drugi vid potrošnje,
delovaće inflatorno. Narodna banka teško će moći da steriliše
toliki novac jer ne može istovremeno Ministarstvo finansija da
troši, a centralna banka da štedi. Onaj deo koji se potroši, uticaće
na inflaciju preko povećane tražnje, osim ako sve ne ode na uvoz,
što je drugi problem, a ne može se sprečiti ni jedno ni drugo
- objašnjava Gligorov.
M. O.
