GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Petak 8. 9. 2006.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

   vesti dana

   arhiva

   vaša pisma

   istorijat

   redakcija

   kontakt

   pomoć

   pišite nam

 


 

Agronomi i seljaci razočarani što država neće da promeni odnos prema pšenici

Neopravdan mit ili satanizacija?

Dok ministar Goran Živkov tvrdi da je o pšenici stvoren neopravdan mit, akademik Srbislav Denčić kaže da je ta kultura satanizovana, što nije slučaj nigde u svetu

KIKINDA - Dok se na njivama zahuktava žetva suncokreta i kampanja vađenja šećerne repe, a seljaci pripremaju za ostale jesenje radove u polju, u mislima im je sve češće setva pšenice do koje ih deli manje od mesec dana. Najavu ministra poljoprivrede Gorana Živkova da država ni za pedalj neće promeniti svoj stav prema hlebnom žitu mnoge je, u najmanju ruku, razočarala. Pored paora maćehinski odnos države prema pšenici ne raduje ni mnoge poljoprivredne stručnjake. Akademik Srbislav Denčić, upravnik Zavoda za strna žita novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, tvrdi da je pšenica satanizovana kultura, što nigde u svetu nije slučaj. Smatra da bi naša država što pre morala da promeni nerazumnu politiku prema pšenici.

POLJOPRIVREDNICI SAMI ODLUČUJU O POVRŠINAMA

Ministar poljoprivrede Goran Živkov izjavio je da će ove jeseni pšenicom, najverovatnije, biti zasejane površine slične prošlogodišnjim. Lane je hlebno žito zauzelo nešto više od pola miliona hektara, najmanje u poslednjih pet decenija.
- O pšenici je stvoren neopravdan mit. Iskustva iz prethodne tri godine govore sasvim suprotno. Pokazalo se da sadašnje površine mogu da zadovolje potrebe Srbije za pšenicom. Zbog plodoreda ali i iz razloga jer ne zahteva enormno zalaganje ratara u procesu od setve do žetve, pšenica je došla do prirodnog minimuma gajenja. Poljoprivrednici će sami proceniti koliko žele da na svojim parcelama imaju žita. Zbir svih pojedinačnih odluka daće odgovor na pitanje koliko će pšenice biti zasejano - kazao je Živkov.

- Nema zemlje u kojoj pšenica nije roba broj jedan. Za nju možete da kupite energente, sirovine ili oružje. Mada imamo idealne uslove za gajenje, pšenicu smo proglasili za nestratešku kulturu. Za razliku od nas, Francuzi i Egipćani bore se da imaju svoje žito. Uprkos surovim klimatskim uslovima i temperaturama koje prelaze 50 stepeni, poljoprivrednicima u Egiptu ne pada na pamet da smanje površine pod pšenicom. Kada Francuska raspolaže sa više od 10 miliona tona viška, država seljake stimuliše da je seju i naredne sezone - kaže za Glas Denčić.

Prema oceni Denčića, nije sporno da zasejanih 550.000 hektara mogu da zadovolje prehrambenu sigurnost građana Srbije. Međutim, da bi se ostvarili zadovoljavajući prinosi, oranice treba dobro da se pripreme za setvu. NJive treba posejati kvalitetnim semenskim materijalom a ne onim sa tavana. Bez striktne primene agrotehničkih mera, što nažalost nije čest slučaj na našim njivama, nema ni valjanih prinosa. Denčić smatra da priča o slobodnom tržištu ne pije vodu i da je žestoki protivnik politike koju prema pšenici vodi država:

- Kada bi se radilo kako treba, Srbija bi mogla da obezbedi između 100.000 i 300.0000 tona tržnog viška ekstra kvalitetne pšenice, koja bi na svetskoj trpezi dostigla 15 do 20 odsto veću cenu od one proizvedene u nekim drugim zemljama. Pošto država nema sluha za tako nešto, naše znanje, tehnologija, kvalitetno seme i prirodni resursi ostaju neiskorišćeni - jasan je Denčić.

Ove žetvene sezone kombajni su požnjeli pšenicu sa 513.000 hektara. Ostvaren je prosečan prinos od 3,7 tona po hektaru, a rod je težak skoro dva miliona tona.

Tekst i foto S. Urošev


vesti po rubrikama

^Vojvodina

Agronomi i seljaci razočarani što država neće da promeni odnos prema pšenici
Amerikanci i Mađari ulažu 370 miliona evra
Nova pomoć opštine Zrenjanin dvanaestočlanoj porodici Balai
Neizvesna sudbina predloga koalicije Zajedno za Vojvodinu
 


     


FastCounter by LinkExchange