List "Ordfront" 2003. godine ponovo se "posvećuje" ratu u Bosni preko intervjua Bjorna Eklunda (Bjcrn Eklund) sa Dajanom Džonston o njenoj knjizi "Suludi krstaši - Jugoslavija, NATO i obmane Zapada", koja je izašla 2002. Knjiga je objavljena kasnije na francuskom, srpskom (IGAM, Beograd, 2005) i turskom.

Mnoge činjenice u toj knjizi nisu kontroverzne i lako mogu da se verifikuju u literaturi o balkanskim ratovima i u dokumentima priznatih organizacija.

Intervju Bjorna Eklunda sa Dajanom Džonston sadrži izvestan broj postavki:

1. Filmski snimci iz Trnopolja avgusta 1992. doprineli su da javno mnjenje i političke odluke međunarodne zajednice postanu više antisrpski, a ti snimci su, u stvari, "falsifikovanje stvarnosti". Ti snimci su poslužili kao dokaz da su Srbi osnovali logore smrti u nacističkom smislu, što je uticalo na shvatanja i odluke međunarodne zajednice. Snimci jednog drugog filmskog tima nedvosmisleno pokazuju da su se novinari sami postavili iza bodljikave žice, kao i to da jedan krajnje mršavi čovek, koji je tek prispeo tamo i bio bolešljiv, nije bio reprezentativan predstavnik zatvorenika.

2. Ne postoji nijedan nedvosmislen dokaz da su streljani ljudi čiji su leševi nađeni u selu Račak januara meseca 1999. Finski tim stručnjaka sudske medicine, kojem je povereno neutralno ispitivanje, svojim nejasnim, zadocnelim i protivrečnim izjavama doprineo je spekulacijama. Naknadna čvrsto formulisana mišljenja toga tima su u suprotnosti s ranijim izjavama u kojima se oseća velika nesigurnost.

3. Glavni cilj SAD u ratu na Kosovu bio je da obezbedi za NATO novu paradigmu koja dozvoljava intervencije izvan njegovog kruga delovanja. Nemoguće je to dokazati ili osporiti, premda ta teza nije lišena osnove.

4. Prilagođavanje Jugoslavije ekonomskim zahtevima npr. MMF i Svetske banke destabilizovalo je stanje u zemlji.

5. Austrija i Nemačka ohrabrile su Sloveniju da se otcepi od Jugoslavije.

6. Nemačka je vršila pritisak na ostale članice EZ da priznaju otcepljene države.
Ovo važi i za Švedsku.

7. EZ je mogla da zaustavi Sloveniju da joj je obećala članstvo pod uslovom da ostane u Jugoslaviji.
. Slovenija, Hrvatska, Nemačka i EZ snose krivicu što je rat počeo.

9. Vlade Hrvatske i BiH angažovale su jednu reklamnu firmu u SAD.

10. Srbi nisu ugnjetavali druge narode u Jugoslaviji.

11. Milošević nije imao velikosrpskih ambicija, ali je u jednoj fazi hteo da priključi Srbiji područja u kojima su Srbi činili većinu.

12. Srbija je ostala etnički najmešovitija od svih republika bivše Jugoslavije.

13. Prestupi i borbe za teritorije vršili su se od svih zaraćenih strana i bili su posledica komadanja jedne etnički mešovite zemlje po etničkom principu.
To je vladajuće mišljenje u literaturi.

14. Etničko čišćenje koje su proveli kosovski Albanci najeklatantniji je i najekstremniji primer etničkog čišćenja.
15. Otcepljenje republika od Jugoslavije nije bilo posledica ugnjetavanja već želje da se bogate i uživaju u svome.

16. Nije moguće tačno ustanoviti broj žrtava u Srebrenici i oko nje.

17. Nema iskrene želje da se utvrdi broj mrtvih.

18. Predistorija Srebrenice je potisnuta u zaborav.
Istina je da se ne navode napadi na okolna sela koje su Bošnjaci vršili iz Srebrenice i počinili brojne svireposti.

19. UN nikada nisu dobile mandat da štite Srebrenicu.

20. Dugo se preterivalo sa brojem mrtvih u bosanskom ratu.

21. Nije bilo sistematskih pogubljenja u Bosni.

22. Broj žrtava srpskih silovanja je bio preteran.

23. Haški tribunal je pristrasan i ima zadatak da kazni Srbe.

24. Milošević nije bio diktator, ili bar nije bio manje demokrata od lidera u susednim republikama.

25. SAD su se mešale u izbore na kojima je Milošević pao.

26. Srbi nisu vodili politiku sistematskog genocida.
Gledano u celini, može da se konstatuje da se u knjizi Dajane Džonston susrećemo sa velikim brojem najraznorodnijih postavki o krajnje tragičnim događajima. Većina njenih teza je ipak neosporna za dobro obaveštenog ocenjivača.

Prosudite sami da li je Dajana Džonston angažovani intelektualac ili licemerni fanatik koji ovako završava svoj prilog u antologiji "Fredsbomber cver Balkan" (Bombe mira padaju na Balkan, 1999). "Kada bi se desilo čudo da se odjednom sve okrene naglavačke i kada bi postojale neke vanjske sile koje se zaista brinu za sudbinu Kosmeta i njegovih stanovnika, moglo bi da im se predloži sledeće: 1. zaustaviti jednostrano satanizovanje Srba, priznati istinske kvalitete, nedostatke i strahove na svim stranama i raditi na tome da se unapredi razumevanje umesto mržnje; 2. prestati sa naoružavanjem i ohrabrivanjem odmetnika; 3. obezbediti ozbiljno posredovanje koje je lišeno geostrategijskih i političkih interesa na tom prostoru.