GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak 10. 8. 2006.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


 

Reporteri Glasa javnosti u poseti napuštenim kučićima i mačićima u azilu "Riska" u Beogradu

Kvazimoda ne daju ni za živu glavu

U dvorištu imaju groblje, gde sahranjuju kuce i mace i svaku životinju otplaču po nekoliko dana, priča Zlata Korjenić

Dok su ostali njeni "cimeri" potrčali da vide ko im je to došao u posetu, LJubica, mešanac, samo je virkala iz svoje kućice. Naćulila uši, iskezila zube i netremice posmatra neznance. Milan iz "Riske", azila za pse u Kotežu, pokazuje njenih zuba delo. Na travi stoje kućice, njena i njenih komšija, koje je uspela da "izgricka" na komade. Ona i njeni drugari su trenutno "raseljeni", jer se specijalno za ove "četvoronožne uništitelje" grade čvršće kućice. Na drugom kraju prostranog azila je Kvazimodo. "Stanuje" sa crnim mešancem. Zaposleni u azilu znaju o njemu osnovno, mužjak je. Pas, otprilike, bar liči... Ne zna se koliko je star, od čega boluje i ko ga je bacio. Rada, iz azila, našla ga je u džaku punom perja. Videla, kaže, da se unutra nešto "muva". Kvazimodu, kao nijednom drugom psu, osim možda Plaški, koja se svega plaši, odgovara ime. Donja vilica mu je kraća, pa mu zato stalno ispada jezik. Prednje noge oblikuju slovo "o", a desna šapa kao da je od testa, pa se čini da će njuškom poljubiti beton ako se osloni na nju. Ipak, sa tako maleckom kreaturom priroda se, izgleda, poigrala od rođenja.

- Ima dva meseca kako smo ga našli. Nije video kad smo ga doneli, sada bolje vidi. Mili moj, didili - tepa mu Rada i mazi ga kroz žicu.

- Nema ni zube, jadničak, pa mu ja sve sitnim, pasiram mu meso. A ima dobar apetit! Ovaj crni ga se plaši. Bori se siroma', šta će! I stvarno, dok Rada ubacuje prste kroz ogradu, Kvazimodo gura psa tri puta većeg od sebe i počinje da reži. Milan iz azila kaže da su veterinari predlagali Zlati Korjenić, vlasnici azila "Riska", da ga uspava, ali nije htela "ni pod razno".

- Imamo groblje u dvorištu, gde sahranjujemo pse i mačke i svaku životinju otplačemo po nekoliko dana - priča Zlata Korjenić, dok razgledamo azil, ali za mačke i ponekog psa na Slanačkom putu.
Sada je tu 86 mačaka i sedam pasa. Dva agresivna su izdvojena. Ostali trčkaraju po dvorištu. Barbara ima svoju lopticu koju ne deli sa ostalima. Vasku, retriverku, Zlata je lečila od kožnog oboljenja. Tu je i mali zapadno-škotski terijer. A mačke? Iako su sve "napredne", za oko nam je zapala Mladenka, iz Mladenovca, siva maca Slavica i njen parnjak Kolja. Miki je izraelski mačor, a Neđa liči na cara svih mačaka, duplo je veći od ostalih i ima kitnjast rep. Vlasnica inače svaku mačku zna po imenu, jer se isključivo na ime odazivaju. Na spratu je, izolovano, još pet mačaka. Imaju ozbiljnu kijavicu. Na zidovima slike miljenika, Riske prema kojoj je azil i dobio ime, mačaka Ivančice i Mare.

- Pre šest godina, kad smo počeli celu priču, nismo imali pojma u šta se upuštamo. Udruženje "Help enimals" je pre 20 meseci poslalo zahtev Gradu za betoniranje azila. I odatle nam je stiglo samo usmeno obećanje da će to i biti urađeno. Ako do realizacije i dođe, novac neće biti uplaćen Udruženju, već izvršiocu posla - priča Zlata Korjenić.
- Svi naši donatori su se lično uverili u rad Udruženja. Pomaže nam "Cepter internacional", Radmila Nicović, "Entering", "Radiks", a od firme "Alumaks" dobijamo jednokratnu pomoć. Ipak, najdraža nam je pomoć građana koji su postali članovi. Svakog meseca uredno uplaćuju pomoć azilu na žiro račun. Tu nam se uplaćuje sva pomoć - objašnjava Korjenić.

Trenutno, kažu u azilu, nisu u mogućnosti da primaju životinje, jer nisu ni u obavezi. Kad su u pitanju privatni azili, objašnjavaju, sve je stvar dobre volje i finansijskih mogućnosti osnivača.
- Niko me nije terao da primam toliko životinja! To je moja dobra volja! Sva društva za zaštitu životinja i žive isključivo od donacija. Nigde u svetu država nema nikakvih finansijskih obaveza prema društvima. A opet, ako pojedinci sumnjaju u rad nekog društva, mogu da se obrate poreskoj upravi, Upravi za veterinu ili Gradskom sekretarijatu za zaštitu životne sredine - kaže Zlata Korjenić. Ona kaže da njen azil zovu starački dom za pse, jer se životinje ne šalju na uspavljivanje, a građani Srbije ne uzimaju stare pse. Zato su, priča Zlata, slavili kad su udomili desetogodišnju Lepu.

- Ja prva sam protivnik kafilerija, a svako može da proveri u Gradskoj veterinarskoj stanici na broj 33-22-291, ko je i kada neku životinju odneo tamo na eutanaziju. Oni su u obavezi da kažu ime - objašnjava Zlata.
Dok priča kako je veliki problem što ne postoje specijalizovani azili za mačke i kako se nada da će joj poći za rukom da projekat realizuje u naredne dve godine, Zlata ulazi u njihovo carstvo.
- Gde su deca? - tepa im, a one se redom odazivaju, njih sedamdeset i nešto i čekaju na svoju porciju nežnosti.

J. Vučić,foto: Miloš Rafailović


vesti po rubrikama

^reportaža

Reporteri Glasa javnosti u poseti napuštenim kučićima i mačićima u azilu "Riska" u Beogradu
Budimira-Budu Ilića svi znaju kao univerzalnog majstora iz Babušnice
Vodenim arterijama kroz srce Rusije (2)