GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Petak 4. 8. 2006.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Oleg Novković, reditelj filma "Sutra ujutru"

Hiperrealizam sa mnogo poezije

Priča o susretu glavnih junaka koji imaju 30 i kusur, a rastali su se 12 godina ranije, kada je svet bio prepun obećanja

Dva meseca predanog rada autorske ekipe filma "Sutra ujutru" za trpezarijskim stolom scenariskinje Milene Marković i reditelja Olega Novkovića rezultirao je u naboju i snazi krajnjeg rezultata, 85-minutnog filma kakav odavno nije viđen u posustaloj srpskog kinematografiji. Činjenica da je na Palićkom festivalu, gde se dogodio njegov prvi značajniji, više nego dobar susret sa domaćom publikom i kritikom, ostao bez priznanja - mnoge je zbunila. Večeras se na Kanli kuli na 20. hercegnovskom filmskom festivalu, film prikazuje u konkurenciji i trci za priznanja Zlatne mimoze.

-Ne, ne nervira me što nisam dobio nagradu na Paliću. Posle Motovuna film putuje u Montreal, Aleksandriju, Haifu, Kopenhagen, KotbusÖ Već sam dobio dve nagrade, specijalno priznanje za film u Karlovim Varima, gde se u obrazloženju precizira da se dodeljuje za izuzetan glumački doprinosÖ

Srđanu Koljeviću koji je javno izrekao svoje neslaganje sa odlukama žirija u kome je radio, niko nije zamerio na "pristrasnosti" kao vašem saradniku na ranijim filmovima.

-Od članova žirija, osim Koljevića, koji je moj veliki prijatelj i zanimljiva umetnička ličnost, jedino još znam ko je Neda Arnerić. Ne poznajem rad tih ljudi, pa mi njihov sud ne znači, i nisu me uvredili, nemam osećaj nepravde. Nisam gledao filmove koji su pobedili, ne osećam se zapostavljeno.

Čulo se da upravo Nedu Arnerić ne dotiču generacijske priče poput vaše.
-To je njeno pravo zato ona nije igrala u filmu.

Neda Arnerić je osporavala, radeći u žiriju, i glumačke domete vašeg filma.

-Pa dobro. Sigurno je u pitanju gluma veoma različita od njene.

Da li ste razvili neki poseban sistem rada sa glumcima?
-Dva meseca smo živeli zajedno. Glumci su odlazili kući samo da spavaju. Intenzivno smo razmišljali o filmu, maštali u zanosu. Zato je film, kako su mnogi zaključili, izuzetan u rediteljskom i glumačkom poduhvatu i ostalim aspektima. Postupak koji je rađen za naše prilike je krajnje neuobičajen, jer se oslanja na Dogmu 95 (specifična pravila snimanja filma koja je formulisao danski reditelj Lars fon Trir - prim. v. m.). Međutim, ta pravila nikada nisam čvrsto sledio, a potraga za verizmom odvela me je u odricanje od svih postupaka koji su za jednog reditelja spasonosni (npr. Lepa fotografija). Korišćena je kamera iz ruke, bez veštačkog svetla, sve se dešava sada i ovde u realnom okviru. Slobodna kamera, glumačka i rediteljska inspiracija, razlozi su zbog kojih me je Dogma privukla.

Novi srpski film retko koga dotiče. U te priče veruju samo njihovi autori. Odavno u publici tako širokog generacijskog raspona nije bilo toliko suza, ili bar zastajanja knedle u grlu, kao tokom projekcije filma "Sutra ujutru".

-Nisam mnogo razmišljao o tome kako će publika reagovati. U toku rada bio sam zaokupljen ulaskom u suštinu problema. Trudio sam se da proniknem u tekst koji je izuzetan i sve je to za mene bilo dragoceno iskustvo. Znači poništio sam svoju ulogu reditelja u svetskoj kinematografiji. Milena je imala priču, a ja sam tokom razrade stalno tražio najiskreniji mogući scenario. Da potpuno skrajne sva ona zanatska znanja i zanatske arhetipove. Važno je reći da ovo nije Milenina životna priča i da je ona zaista kompletan autor teksta. Likovi na platnu "sastavljeni" su od elemenata iz života raznih ljudi koje poznajemo.

Sentimentalne i životne priče glavnih junaka, njihove velike ljubavi, prijateljstva, neverstva, tako su snažno i suptilno isprepletane sa vremenom koje je prošlo od njihovog poslednjeg susreta. "Krivci" letargije se samo slute, ali nigde ne imenuju.

-Dočaravajući priču o susretu ljudi koji su se rastali u trenutku kada je svet izgledao obećavajuće, kada su imali 22 godine, bili prepuni nade i iščekivanja, koristio sam lokalni milje hiperrealizma i ona je zato tako žestoka. Hiperrealizam čini stvari jasnim, priču snažnom, zbog dokumentarnosti se publika tako lako identifikuje. U pozadini su ratovi, raspad sistema, surova tranzicija. Drugi "krivac" je velika nezaposlenostÖ Moj motiv bio je da pravim istovremeno ličnu i univerzalnu priču. Ličnu jer je priča moje generacije, dve-tri godine gore-dole. Univerzalna dimenzija ogleda se u činjenici da sam se bavio prolaznošću, pokušajem da se vrati vreme na one trenutke kada je sve izgledalo verovatno, svet prepun mogućnosti i raznih iluzija. U kontekstu hiper realizma i oslanjanja na Dogmu 95. publici je jasno i šta je bilo sa junacima i kako je sada. Važna je i količina poezije u odnosu na milje, u dijalogu, našem autorskom stavuÖ

Kojim se proizvodima Dogme 95 divite?
-Nijednom od njih, da bih recimo voleo da sam neki od tih filmova potpisao. Sviđa mi se pristup. Neverovatno se divim Larsu fon Triru kao reditelju, ali ne volim njegove filmove i umetničku ličnost. Užasava me njegov pogled na svet i tretman ljudskih bića, ali nikad me ne ostavlja ravnodušnim i zato je on veliki reditelj. Dopao mi se Dogmin film "Italijanski za početnike" i ništa višeÖ Nisam se ugledao na neke od tih filmova, prosto, nametnuo se ovom prilikom taj postupak. Značajnije je što sam imao izvanrednog snimatelja, s kojim uvek radim. Ne znam da li znate Milutina Čolakovića, on je prilično povučen čovek.

A vi, da li ste povučen čovek?
-Pa ne baš, jedino nisam baš mnogo snalažljiv u tim nekim pravilima društvene igre.

Vesna Milivojević


vesti po rubrikama

^kultura

Oleg Novković, reditelj filma "Sutra ujutru"
Hronika 20. hercegnovskog filmskog festivala
Održana Četvrta horska olimpijada u Kini
Prvo polufinalno veče 40. zaječarske gitarijade