GLAS JAVNOSTI  
 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak 26. 6. 2006.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Goran Živkov, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Srbija neće uvoziti pšenicu

Cilj je da ne povećavamo površine pod pšenicom, nego da povećamo prinos. Seljaci koji su je godinama gajili treba da ulažu u drugu kulturu

BEOGRAD- Da li je je Srbija jedina država koja pšenicu tretira kao običan, a ne strateški proizvod, hoće li građani zbog uvoza žita morati na jesen da plaćaju skuplji hleb, Glas je pitao Gorana Živkova, novog ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Pre dva dana on je rekao i da neće biti premija za žito. Umesto toga, država će subvencionisati njeno skladištenje, pa će seljaci moći da ga prodaju kada mu skoči cena.

Kako objasniti seljacima, koji decenijama seju pšenicu, da Vojvodina više nije žitnica?
Nije strašno uvoziti pšenicu. Toga je bilo i u SFRJ. Međutim, tvrdim da ćemo ove godine imati dovoljno pšenice, a imaćemo i relativno dobru cenu jer je ona slabo rodila u okruženju. To je kultura koja je relativno jeftina na svetskom tržištu. U određenim godinama bolje je zameniti nečim što je profitabilnije. Tri šlepera jabuka vredi koliko desetine hiljada hektara pšenice. Kod nas, iako zauzima drugo mesto po zasejanosti površina, odmah posle kukuruza, po vrednosti proizvodnje je na petom ili šestom mestu. Zato treba da vidimo šta je dobro za Srbiju - da zarade svi u celom lancu, a ne samo onaj ko je proizvodi.

Ali ako žito budemo uvozili hleb će poskupeti.
Cena hleba je limitirana i na proizvodnju ode samo oko deset odsto. Mnogo je bitnija ona druga priča, koliko brašna ode u kifle, burek...

To je izvozni artikal. Prošle godine smo od žita zaradili oko 20 miliona dolara.
Tačno je da smo glavni snabdevač regiona. Svake godine u Bosnu, Makedoniju, Albaniju i Crnu Goru izvezemo oko 100.000 tona. Domaća potrošnja je oko 1,8 miliona tona i sada je pitanje koliko površina treba zasejati. Prosečan prinos u EU je sedam, a ovde tri tone po hektaru. Zato je naš cilj da ne povećavamo površine pod pšenicom, nego da povećamo prinos. Kada to učinimo, pšenicom će se baviti onaj ko od nje ima interesa. Seljaci koji su je godinama gajili treba da ulažu u drugu kulturu. Sada je došla do nekog prirodnog minimuma gajenja. To je naš čuveni balkanski plodored - kukuruz, pšenica - ali se sada ubacuje, što je dobro i soja jer je profitabilnija. I uljana repica će uzeti još oko 100.000 hektara na uštrb pšenice jer se otvaraju još dve uljare.

PROBLEM S MIŠKOVIĆEM

Da li su Mišković, Kostić i Matijević latifundisti?
Nije problem u tome što oni imaju puno zemlje jer to su promili u odnosu na 4,2 miliona hektara oranica. Mnogo je veći problem u toj vertikalnoj povezanosti jer Mišković ima i trgovinu i uljaru, a to nije dobro. I oni shvataju da moraju da rade sa seljacima. Delta je prestala da kupuje zemlju jer vide da tu nema para i sve više se okreću seljacima i vezuju cene za evro. Sada treba još samo seljaci da se udruže, pa ćete videti kako će da ucenjuju.

Da li je Srbija uz Rumuniju jedina zemlja koja iz budžeta ne podstiče gajenje pšenice?
Ta priča je netačna. EU je subvencioniše koliko i druge kulture, a Amerika samo u određenim situacijama.

Kako da kroz organizovani nastup povećamo izvoz agrarnih proizvoda?
Nije stvar da samo objedinite seljake, već i one koji će taj proizvod da izvezu. Prvo, treba od seljaka prikupiti dovoljno robe, i to unificirane. U Rusiji nam traže velike količine paprika i jabuka, ali, nemamo organizovani nastup. Ne može seljak da ide da pregovara sa Rusom. Nedostaje srednji menadžment koji bi se time bavio. Dobar primer je zemljoradnička zadruga Gospođinci. Seljaci su se organizovali i ovlastili direktora da pregovora sa ruskim partnerom koji avansno plaća papriku.

Može li se uspostavi konstantan lanac isporuke?
Srbiji su bili pokidani svi trgovinski lanci, a to ne može da se uspostavi za godinu dana. Trgovina je nešto dugoročno, a danas imamo mnogo više uvoznika nego izvoznika. Bitna je konkurentost naših agrarnih proizvoda, ali i ljudi koji će to znati da prodaju. I to je naš novi koncept, gde se sa izvoznih subvencija prelazi na izvoznu promociju. Osnivaju se klasteri, kao za izvoz voća u Rusiju.

Gde je tu uloga države?
Proizvođači i zadruge teško dobijaju komercijalni kredit. Tu uskače država koja iz budžeta daje 30 odsto sredstava za ulaganje u opremu i investicije. Drugi razlog zašto država mora da pomogne je da će nam carine sa EU za sedam godina biti nula. To vreme moramo da iskoristimo da povećamo konkurentnost. Davanje subvencija je politički sjajno, ali to je bacanje para. Konkurentnost možemo da postignemo samo ako investiramo u opremu i znanje. Zato uzimamo pare od premija i dajemo u investicije koje godišnje treba da iznose nekoliko stotina miliona evra. Ove godine su oko 200 miliona.

Holandija godišnje od poljoprivrede zaradi 60 milijardi evra. Koji je recept?
Holandija i Izrael su drugi i četvrti izvoznik u svetu. Od tri najvažnije stvari - zemlja, voda, sunce, Holandija ima vodu, a Izrael ima sunce. Znači stvar je u ljudima i organizaciji.

Kako izvesti više mesa u Evropsku uniju?
Mogli bismo da izvezemo mnogo više ako bi spustili carinu na uvoz junećeg mesa sa sadašnjih 70, na 20 odsto. Klaničarima se ne isplati da izvoze jer ovde imaju dobru zaradu. Tu visoku cenu mesa plaća potrošač, a ne država. Ali visoka carina postoji da bi se dala šansa domaćem sektoru da se oporavi. Sa druge strane kada je reč o izvozu u EU, morate da imate ne samo HACAP, nego da je sve u lancu, od obeležavanja goveda do transporta ispraćeno papirima.

Z. Mihajlović


vesti po rubrikama

^društvo i ekonomija

Pravilnik o uslovima u zdravstvu podrazumeva smanjenje broja bolničkih postelja
Klinički centar u Kragujevcu bez viška postelja
Opao promet trgovanja akcijama kompanija na Beogradskoj berzi
Goran Živkov, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Ove školske godine u privatne škole će se upisati oko 1.000 srednjoškolaca
Foks i Avala počeće da emituju program tek iduće godine