Mnogi bolesnici pate od različitih reumatskih oboljenja, koja, i pored lekova opstaju. Ali iskonska priroda je postavila svoje "lekare" u različitim delovima Srbije koji uspešno leče ovaj problem. To su banje i njihove mineralne vode. Čudesna je moć tih naizgled običnih voda, koje dolazeći iz velike dubine Zemlje kupe usput čestice raznovrsnih minerala. Treba im se sa puno poverenja predati i koristiti njihovu lekovitost. Banje su mesta gde se spaja i sjedinjuje ljubav čoveka i zemlje, ali ljubav koja leči, podiže životnu snagu, okrepljuje. Jedna od takvih je i Banja Badanja, čudesne isceliteljske snage.

Banja Badanja je na putu Valjevo - Loznica, kod sela Zavlake, od koga je udaljena 4,5 kilometara. Banja - stacionar je pribijena uz levi obod široke ravni Cerničke reke, ispod odseka visokog 50 - 60 metara, koji obeležava duboku rasednu pukotinu duž koje izbijaju lekoviti mineralni izvori sumporovite vode, i nešto nizvodnije, izvor vode sa puno gvožđa, čije je korito obeleženo crvenom skramom gvožđevitih jedinjenja. I ova voda je dragocena za osobe koji imaju lošu krvnu sliku. Pomenuta ravan blago uranja u podbrda na desnoj strani reke, na kojima se pogled zadržava i odmara. Banjski ambijent je uronjen u tepih zelenih i mirisnih livada. Tu nema industrijskih zagađivača, a putem retko prolazi automobili. Čovek koji dolazi iz gradske vreve ovde uranja u čudesan ambijent mira, čistog vazduha i tišine.

U banji se leči degenerativni zglobni reumatizam, artroza, oboljenja kolena, kukova, kičme, zapaljenjski reumatizam (reumatoidni artritis), posledice trauma i ratnih ranjavanja, kožne bolesti (psorijaza, hronični ekcem), hronična ginekološka oboljenja, sterilitet.

Neki bolesnici tvrde da su im za samo pet dana upotrebe vode i mineralnog blata prestali bolovi u kolenima i krstima. To ipak ne znači da se svi mogu nadati brzom ozdravljenju, što zavisi od stepena oštećenja koštano-zglobne strukture i drugih osobina oboljenja, ali je to pokazatelj čudesne lečilišne snage ove banje. Zapravo mi pišemo o ovoj Banji zbog mnogih nevoljnika koji pate od reumatoidnih oboljenja i kojima savremeni lekovi nisu mnogo pomogli. Skoro da nema bolesnika lečenih u ovoj Banji koji nije osetio značajno poboljšanje zdravlja. Banja je pravi dragulj prirode, božji dar onima koji su nadu u ozdravljenje izgubili.

Banja raspolaže komfornim sobama, sa klima uređajima, telefonom, televizorom, tušem. I pored naglašenog komfora boravak u Banji nije skup. Nudi se čak plaćanje troškova lečenja u osam do deset mesečnih rata. Sale za lekovito blato i kade za kupanje u mineralnoj vodi su samo na desetak metara od soba. Po obavljenom kupanju i drugim medicinskim tretmanima, bolesnik se vraća u toplu sobu, gde psihički i fizički opušten doživljava dodatno okrepljenje. Hrana je raznovrsna, i kalorična. LJubazno osoblje je uvek na usluzi,tako da i teže pokretni bolesnici ne treba da budu zabrinuti.

Banja leči telo, banjska okolina odmara dušu. "Badanj banja, Badanj grad"... Doista, ovde nema nikakvog grada, niti će onaj ko je mator postati mlad, ali će svaki korisnik ove banje otići vidno oporavljen i ispunjen životnom energijom i većom nadom u bolji i kvalitetniji život.

Dr Radovan Ršumović, Beograd

Poštovani ministre, pišem vam u ime svojih meštana i roditelja Đure i Božane Klarić koji žive u selu Banatski Sokolac, region Južnobanatski, opština Plandište. Dana 8. 6. 2006. dobili su od vašeg Ministarstva pismo sa uplatnom priznanicom za povraćaj novca koji su dobili prošle godine za ugroženo poplavom zemljište. Naglašeno je da su greškom dobili pare bez detaljnog objašnjenja "koje" i "čije greške".

Obratili smo se telefonom gospodinu Živanoviću za objašnjenje koje nam nije dao, niti su ga interesovala naša pitanja. Citiram njegove reci: "Što ste podizali pare kad nisu vaše. Vidimo se na sudu 20. 6. 2006. godine. "Kategorično je rekao da moraju da uplate datu sumu 129.536.62 dinara do 19. 6. 2006. godine, a u protivnom će biti pokrenut sudski postupak i zatezna kamata. Moram naglasiti da su moji roditelji jedva pismeni, stari su 70 godina, bolesni i u vrlo lošem psihofizičkom stanju. Žive i rade pošteno, uredno plaćaju državi obaveze, nikom ne duguju, pa bih molila za obrazloženje o čemu se radi? Oni poseduju zemljište koje je bilo pod vodom prošle godine i ostalo neobrađeno. Vaša komisija je izlazila na lice mesta, beležila, utvrđivala štetu i na osnovu toga su i preko Novosadske "Erste" banke bili isplaćivani.

Moji roditelji, niti bilo ko od meštana, nije učestvovao u proceni štete, niti su davali bilo kakve podatke o sebi i veličini imanja. Stoga ne možemo priznati grešku koju mi nismo napravili. Jedno staračko, seljačko domaćinstvo, ne može vratiti pare za deset dana, kako Ministarstvo zahteva, već kroz prinose sa njiva i u ratama.

Molimo da nam hitno javite o čemu se radi, a da se uplata bespovratne pomoći stopira do daljnjeg. Ispoštujte narod da bi i vi sami bili poštovani. Seljaci nisu kriminalci, već jedan pošten i radan narod. Ne vređajte njihovo dostojanstvo i muku. Uz izvinjenje Ministarstvu, bilo bi čovečnije da se u nekoliko rata vrati novac, nego ovako što ste uradili.

"Krivac postoji, ali to nije nedužni seljak"!

Slavica Klarić, Belaković

Pod gornjim naslovom Glas javnosti (11. juna ove godine) je, ne znam po koji put u ovoj godini, kao i ranije, objavio podatke o teškom položaju studenata, na putu do diplome, kojom se ozvaničava profesionalna promocija, odnosno put u život i svet rada. Pošto se već dve decenije bavim, pored ostalog, studentskim pitanjima i univerzitetskom pedagogijom kao naučnom disciplinom, osećam potrebu da u ovom času kada je dinamika ispita i upisa na fakultetima na najvišoj tački "ključanja", skrenem pažnju na nekoliko krupnih, tradicionalnih i pogubnih problema po akademsku omladinu i društvo. U pomenutom tekstu u Glasu javnosti govori se o slobodi haosa u nametanju dažbina pri upisu, zatim o tolerisanju nekvalitetnog rada u srednjem obrazovanju, kojim se iznuđuje plaćanje privatnih časova iz pojedinih predmeta. Radi se o nerazumnom, enormnom i nemoralnom nametanju prepreka da mladi ostvare svoje životne planove kroz završavanje studija.

Pet godina se radi na degradaciji višeg i visokog obrazovanja, sve pod floskulom "bolonjskog leka" za "preporod" univerzitetskog zdanja. Skrivanje istine o univerzitetu se nastavlja, a katastrofalne posledice se umnožavaju. Studenti trpe, ćute, plaćaju, padaju na ispitima, najčešće greškom profesora i ustanove i nemaju kome da se požale.

Hoću da ukažem na jedan problem o kojem se decenijama ćuti ili usputno prozbori poneka primedba, više kao trač nego kao kritika. Reč je o pismenom delu ispita ili pismenom ispitu iz predmeta za koje to nije neophodno. Radi se o neprofesionalnom i nemoralnom činu kod većine "pismeno-ispitivača". Ispitivanje na studijama je rak-rana, odnosno, samovolja, subjektivna procena, pa i "šacomertija" "nepogrešivih" ispitivača. Kakve su ljudske drame, tragedije, društvene štete od toga - uvek je to ostajalo tajna, istina od koje se beži. Ima profesora koji ne znaju da predaju, niti da ocenjuju, a hoće zvučan autoritet, obeležen strahopoštovanjem, dakle kompleksne i kompleksirane ličnosti.

Posle testomanije, koja je danas poprimila velike razmere, pismeno ispitivanje kao "uvod" u usmeno ili jedina provera znanja, po pravilu je problematične vrednosti, često proizvoljnih ocena (ne namerno, već po logici pogrešne prakse). Da ne dužim pristup glavnom problemu, pismeni ispiti se najčešće daju zato što profesori nemaju vremena da ispitaju ogroman broj studenata. Još veći problem je taj što pismene radove studenata ne čitaju profesori, već asistenti, a često se dešava da osim površnosti u čitanju napisanog, uopšte i ne čitaju napisano! I tako, "papir trpi" uzaludno pisanje, trema trese, ispit postaje lutrija, nije dovoljno znati za pozitivnu ocenu, profesor nekažnjeno kažnjava nedužne akademce. Oni gube godine, zdravlje, životne šanse, a profesor redovno dobija platu i honorare za svoj nerad i neodgovornost. O tome se ćuti! O tom zlu!

Prof. dr Drago T. Pantić, Beograd

I političari i novinari ovih dana, umesto da podignu i ovo malo optimizma narodu Srbije, stvaraju atmosferu apatije koja guši svaku kreativnost i optimizam. Mediji su, očigledno, podlegli nekolicini političara koji se stalno "vrte" u silnim tok-šou istupanjima. Da li su oni uopšte svesni u kojoj državi žive i kako se ta država zove! Da li stranke uopšte imaju neki program i koliko ga se pridržavaju da bi glasači mogli da se opredele za nešto što im izgleda najpovoljnije. Zna se koji su prioriteti.

Gubilo se i opet se gubi vreme trošeći uludo narodnu energiju u nešto što se već znalo kad je potpisivano da neće opstati kad prođu tri godine. Krenite konačno da rešavate probleme u svojoj državi. Prestanite sa pritiskom nadole, da bi država i narod krenuli nagore! Ne, po vašem shvatanju politike vaših džepova - što narodu ide na gore to je našim džepovima na bolje.

Pustite Srbiju da glavu digne gore. Srbija je vratila svoju punu državnost i to bi se desilo, gledajući događaje unazad, kad-tad. Ostala je dostojanstvena i nema osećaj krivice, a vi joj to namećete. Ne date joj da se zasluženo raduje i ponosi. Govorite o nekim ispitivanjima javnog mnjenja, a zna se dobro da je javno mnjenje odavno za to da se krene sopstvenim snagama.

Zabrinjava me što vidim, skoro da nemam poverenja da glasam za fantazmagorične političare. Što se medija tiče, gde su ti slobodoumni novinari da stanu uz narod, da stanu uz državu koju konačno treba osmisliti. Smučilo mi se gledajući polupraznu Narodnu skupštinu. Mesec dana rešava se pravilno postavljanje i pravo vrednovanje Srbije. U prvom planu poslanicima su lični interesi, umesto narodnih. Dokle...

Srbijanka Pavlović, Beograd