BEOGRAD - Prosečna zaduženost svakog stanovnika
Srbije u bankama u aprilu ove godine iznosila je oko 210 evra.
Kada se u obzir uzmu samo zaposleni, jer samo oni i mogu da dobiju
pozajmicu od banke, dobija se računica da svaki zaposleni stanovnik
duguje čak 840 evra, dok je u decembru prošle godine to iznosilo
710 evra. Iako su bankari isticali da srpsko stanovništvo nije
mnogo zaduženo, čak i desetak puta manje nego na primer u Sloveniji
ili Hrvatskoj, jasno je da će se mnoga domaćinstva naći pred bankrotom
zbog velikih dugova prema bankama.
Prema podacima Narodne banke Srbije, poslovne banke su do maja
sve ukupno plasirale nešto više od 154 milijardi dinara stanovništvu,
ili oko 1,7 milijardi evra. Od decembra prošle godine, odobreni
krediti su porasli za čak 23,57 odsto ili za oko 80 milijardi
dinara. Banke su najviše davale potrošačke kredite, i to skoro
40 milijardi dinara, slede stambeni krediti u vrednosti od 31,8
milijardi dinara, a za poljoprivredu je izdvojeno skoro šest milijardi.
Na sve ostale vrste kredita otpada 16,9 milijardi. Po roku dospeća,
u 2006. godini prednjače dugoročni krediti sa 50,5 milijardi,
dok je kratkoročnih pozajmica odobreno 30,25 milijardi dinara.
U vrtlog zaduživanja najčešće upadaju siromašni slojevi stanovništva,
koji moraju da uzmu jedan kredit da bi vratili drugi. Tako se
dešava da ljudi podignu kredit na tri godine da kupe kola, ali
posle godinu-dve mesečna rata postane preteška, pa posegnu za
drugim da bi vratili prvi, ali kod druge banke i na pet godina
da bi bile manje rate. Tako optimisti koji poveruju da će auto
otplatiti za tri godine, a na kraju "grcaju" pet i više
godina.
Pozajmice za refinansiranje kredita kod drugih banaka postaju
hit kod nas, pa ih čak i NBS preporučuje, kako bi građani, kada
otkriju da su izabrali nepovoljne uslove, mogli da promene banku
i potraže nešto povoljnije pozajmice. Komercijalna banka nudi
kredite za refinansiranje u iznosu do 800.000 dinara s rokom otplate
do 77 meseci i efektivnom kamatnom stopom od 13,84 odsto za klijente
banke, odnosno 16,53 posto za ostale građane. Za ovaj kredit potrebna
je menica sa jednim žirantom, overene administrativne zabrane
zajmotražioca i žiranta, 20 odsto depozita i naknadu banci u iznosu
od 1,5 odsto za "matične" klijente ili dva odsto za
ostale. Vojvođanska banka takođe je počela da odobrava kredite
za izmirenje obaveza po ranijim kreditima u drugoj banci, uz 20
odsto depozita i efektivnu kamatnu stopu od 12,58 odsto.
Krediti se odobravaju do 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti
na period do 72 meseca, dok se iznosi do 2.000 evra odobravaju
na period do 36 meseci, a do 5.000 evra na rok do 60 meseci. Nacionalna
banka Grčke takođe je u svoju ponudu uvrstila i refinansiranje
obaveza prema drugim bankama i krediti se mogu isplaćivati u iznosu
koji je i viši od potrebnog, na rok do 72 meseca i efektivnu kamatu
od 12,69 odsto. Za odobravanje kredita do 3.500 evra nije uslov
primanje plate preko NBG, niti je potreban žirant, mada je za
iznose do 5.000 evra nužno prebaciti platu u ovu banku i imati
jednog žiranta. Depozit od 20 odsto može da obezbedi ova banka,
a na položeni depozit banka plaća kamatu od tri odsto. HVB banka
takođe nudi kredite za refinansiranje, ali je neophodno da firma
u kojoj zajmotražilac radi ima potpisan ugovor o prenosu zarada
sa ovom bankom. Posle otvaranja tekućeg računa i prve uplate mesečne
zarade klijent može podneti zahtev za refinansiranje keš-kredita.
Uprkos svemu tome, naši građani su i dalje poznati po tome da
su redovne platiše jer manje od pet odsto ne vrati kredit. Tako
je bar do sada bilo.
M. Obradović
