Sve ovo sa Kosovom i Metohijom je problem koji smo sami sebi nametnuli. Šta nam je sve ovo trebalo? Kosovo je najsrpskija srpska i najvažniji deo našeg organizma. Kosovo, nit je kome oteto, niti prisvojeno, nego je naše od pamtiveka, i ne znam zašto se sve ovo radi. Bili su Turci okupatori, bili su Nemci i Turci, ali nikada nisu potezali pitanje Kosova jer ni neprijatelj naš nije to radio.

Poslednja seoba Srba
Gubitkom Kosova mi bismo nestali sa ove planete i svaki Srbin bi dobio zavičajnu bolest jer Kosovo su naša krv i naše vene. To što neki ministri nazivaju Kosovo "manje od nezavisnosti, a više od autonomije", uopšte se ne da ni zamisliti, ni analizirati, ni definisati. Mi se saplićemo o tako jedno zagonetno pitanje koje nije pitanje nego ga sami sebi namećemo. Ovog puta, 1999. godine ponovila se lekcija iz vremena Arsenija Čarnojevića kada su Srbi bežali pred turskim i šiptarskim nožem i našli utočište preko Save i Dunava, ostavljajući svoje kuće i imanja i nekretnine. Tada su Šiptari uskočili iz Albanije i zaposeli Kosmet i našu dedovinu. Isto se ponovilo i sada. Kako smo mogli i po kojem zakonu da napustimo svoja ognjišta? No, da počnem od početka.

Zašto mi ne tražimo severnu Albaniju koja je sve do 15. veka bila srpska teritorija u kojoj su živeli i vladali svi naši vladari: Dejanovići, Balšići, Mrnjavčevići, kralj Vukašin, Uglješa, čak i Marko Kraljević. Nemanjići su imali svoje dvorove i vladali su iz Albanije koja je bila srpske teritorija. Kralj Milutin je čak poveo rat protiv svog sina Stevana Dečanskog, zarobio ga, oslepeo i poslao u Carigrad u zatočeništvo. Car Dušan, Mrnjavčevići - svi su vladali tim teritorijama jer su bile u sastavu Srpskog carstva.

Genocidom do države
Šiptari su se prvi put pojavili na Kosovu i Metohiji posle Čarnojevića i od tada se zna za njih ali su živeli u našoj zemlji gde su uživali gostoprimstvo i imali sva prava. Ti isti Šiptari odnosno, Albanci, kad je god dolazilo do ratova, oni su se pridruživali neprijatelju i išli prvi u njihove redove da kolju Srbe. Zato su odjednom postali većina, jer su Srbe ubijali non-stop i uvek. Zauzvrat, oni su u srpskoj državi uživali sva prava, bogatili se i nikakve obaveze prema državi u kojoj žive nisu ispunjavali. Kao veštačka tvorevina Albanija je nastala 1918. godine i svi Srbi koji su tamo živeli bili su maltretirani, ubijani, progonjeni, pa su nestajali kao sneg koji iskopni.

Šiptari su bili prvi u redovima protiv Srba u svim ratovima, a naročito u Drugom svetskom, kad su palili i ubijali, a to su radili uvek i svagda. Dobro je postupila Grčka prema Šiptarima iz Epira, proteravši posle Drugog svetskog rata sve Albance jer su kolaborirali sa fašistima i bili protiv grčkog naroda. Umesto da isto uradimo, mi smo Šiptarima sve i uvek opraštali.

Sudbinu prepustili drugima
Pominje se naš ulazak u Evropu, ali Kosovo već pominju kao državu i ono ulazi u Evropu kao da nije to naša država. U svim međunarodnim organizacijama, Kosovo je prestalo da bude naše. Šta je trebalo, šta ovo znači "manje od nezavisnosti, a više od autonomije"?

Branko Radičević u bolesničkoj postelji u Beču 1852. godine govorio je - samo mu je žao što nije otišao na Kosovo da napiše poemu o Kosovu i srpskim junacima. Gospodin Miteran, kad su se Korzikanci pobunili, izjavio je: "Ja Francuz, ne dam da se Francuska okrnji ni za jedu stopu zemlje". Šta nam je trebao Dejton i Rambuje da na belosvetski moćnici kroje kapu.

Dragutin Brković, Beograd

Vojnik Ivan Petković je 26. vojnik koji je u poslednje dve godine nastradao na služenju vojnog roka. Crna serija ubistava u kasarnama širom Srbije se nastavlja, a da niko dosad nije odgovarao, što samo pokazuje odraz lošeg stanja u Vojsci. Pravo je čudo kako se roditelji ubijenih vojnika i ostalih koji misle slati svoju decu u Vojsku ne udruže i zajednički odu pred vrhovnu komandu Vojske Srbije u Beogradu i traže odgovor kada će se konačno zaustaviti ubijanje nedužnih vojnika i kada će biti kažnjeni odgovorni za dosadašnja ubijanja vojnika. Ukoliko nisu spremni da daju garanciju za bezbednost njihove dece, roditelji treba odmah da povuku svoju decu iz Vojske, a oni koji treba da šalju u Vojsku da obustave slanje, dok se situacija ne popravi.

Cela Srbija treba da se digne da se ovo zlo iskoreni u potpunosti, a starešine i nadležni da za svoje propuste budu strogo kažnjeni. Cela javnost u Srbiji je uznemirena i potresena ovim učestalim tragedijama u Vojsci u poslednje vreme, a niko nije odgovarao. Mogu li građani mirno da spavaju dok decu ubijaju širom Srbije. Roditelji su ih poslali žive i zdrave da odsluže svoj dug prema svojoj državi, a oni decu vraćaju u sanducima.

Srbijom uveliko vladaju opasni kriminalci, mafija, ubice, korupcija i mito, a to se odavno prenelo i na Vojsku koja je nažalost postala leglo opasnog kriminala.

Bogdan Tadić, Mali Zvornik

Kablovska televizija pruža daleko veće mogućnosti da koristimo "naše pravo da znamo sve". Možemo uključivati - gledati i slušati preko 60 kanala domaćih i svetskih. Moguće je svima dodati još nekoliko kanala aktuelnih emisija - HRT, Sarajevo, LJubljana, Bukurešt, Moskva, makar umesto izvesnih malo gledanih kanala. Naročito su gledane emisije sportskih prenosa.

Pada u oči manir na kablovskoj televiziji da se zbog nekih ekskluzivnih prava povremeno isključuju izvesni kanali. Zašto? Konkretno za vreme svetskog šampionata u fudbalu, kad naiđe vreme prenosa utakmica HRT-2 biva isključen. Nije li to možda loša reklama onih koji upravljaju TV kanalima? Danas je televizija medij kome nema ravna. Mnogi čak misle - najveće inovatorsko dostignuće u našem vremenu. Zato i sitni propusti, nedostaci i te kako smetaju.

Svetislav Petrović, Beograd

Otvoreno pismo ministru Vuku Draškoviću
Pre neku noć u jednoj od zbunjujućih TV emisija ministar spoljnih poslova nepostojeće države izreče svoj novi biser mudrosti da "kod nas u Srbiji vlada, narodno ludilo". Ja to tumačim da je narod lud. Pre više od desetak godina isti mudrac je narod nazvao "ovcama".

Privreda bačena na kolena
Za novu mudrost povod je bila anketa po kojoj blizu polovine stanovništva (anketiranih birača) želi povratak na stanje u Srbiji pre 5. oktobra 2000. godine, tj. da je narod protiv ulaska u Evropu i sve njene institucije, navodeći pri tome sve samo ne prave razloge. Slobodan Milošević je pobeđen na izborima većinom tog naroda, samo iz razloga što je bio za promene i za demokratsku vladavinu u Srbiji, sa dubokom verom i nadom da je to izvojevao. Danas, posle šest godina, više je nego očigledno da su sve nade izneverene i pokopane.

Ne postoji ustav kao osnovni pravni akt svake demokratski uređene zemlje ni posle šest godina vladavine demokratske vlasti. NBS vodi brigu o sebi, normalno, a mere koje primenjuju za makroekonomsku stabilnost, mogu se primeniti na samo njima znanu privredu, ali ne za zapadnu privredu niti za privredu u tranziciji. Privredi nema pomoći, jer su samozvani ekonomisti uvodeći u ekonomski život isključivo koncept liberalizma, koji je početna faza kapitalizma (od pre 200 godina), doneo smrtnu presudu svim velikim društvenim firmama, čija je vrednost iznosila minimum 50 milijardi dolara.

Da bi privreda bila bačena na kolena, eksperti su se potrudili da likvidiraju bankarski sistem i u tome su uspeli. Doveli su strane banke koje uspešno izvlače novac od građana i privrede. Tužilaštvo i sudstvo ne reaguje kada su u pitanju najakutnije malverzacije i afere. Prodaja imovine u procesu privatizacije je isključiva varijanta. Tim potezima se nanose ogromne štete građanima Srbije, tj. poreskim obveznicima. Primer "Sartida" to ilustruje. Prodat je za 23 miliona dolara, a poreskim obveznicima je ostao dug od dve milijarde dolara.

Sa poštenima u Evropu

Šta tek reći, ministre, o načinu likvidacije nacionalnih banaka, o haosu i nepravilnosti koji su očigledni, počev od likvidacije pa do bezimenog rasturanja i obezvređivanja te imovine. Gospodine ministre, prostor ne dozvoljava da nabrajam argumente koje "Vaš ludi narod" doživljava jer Vi niste sami zaslužni za to.

U jeku predreferendumske euforije, uputili ste primedbe nekima da ne svađaju srpski i crnogorski narod. Da biste shvatili razliku između srpskog i crnogorskog naroda, pomoći ću vam citatom iz Zemljopisa knjaževine Crne Gore od 1895. godine: "Svi ljudi koji žive u našoj domovini jesu Srbi, koji su većinom pravoslavne vjere, a ima ih nekoliko rimokatoličke i muhamedanske". Uz priznanje da ste mnogo doprineli opstanku zajedničke države sa svojim kolegom Vlahovićem, opraštam se od Vas ubeđen da ćete vrlo brzo promeniti svoj narod i budite bez brige jer ovaj evropski narod će odabrati nove ljude koji će legalizovati evropski status.

Dragiša Vešović, Beograd

Nemam nameru da mojim javnim stavom štitim patriotu Čedomira Cvetkovića. A nemam ni potrebe, jer se radi o ličnosti koja otvoreno i kritički sagledava postojeću stvarnost, sa vizionarskom porukom: "Metamorfoza lika Crnogoraca". Međutim, lično se solidarišem zbog zaštite dostojanstva naše Srbije, posebno od crnogorskih nebuloza i falsifikata.

Naime, da je taj genetski licemeran Crnogorac Đorđo malo razumniji, ne bi nas vraćao u srednji vek i svojatao Karađorđeviće! Posebno što znamo da je najomiljeniji srpski Kralj Petar Prvi, pokazivao prezir prema ekstremnim Crnogorcima (poput ovovremenskih Milovih izdajica - mešetara), a posebno prema tastu kralju Nikoli. Zato odgovorno pitam kakav prezir zaslužuju Dukljanska akademija i CPC sa antihristom D. Mirašom?!

Na kraju, poručujem da Đukanovićeva i američka politička slugeranja kakav je Đorđo i njemu slični, promašeno i štetno žive u Srbiji, umesto da uživaju u Milovoj ekološkoj Crnoj Gori.

Zvonimir Jeremić, Beograd