GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak 18. 6. 2006.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Promenljivo vreme neće zagorčati "sladak posao" pčelarima

Bagrem rekordno, suncokret za brigu

Ne valja kada je godina rodna, a još je gore kada berićet izostane, jer su pčelari prepušteni sami sebi. Država ne čini ništa da organizuje valjan otkup meda - tvrdi Branko Kaurin, jedan od najpoznatijih severnobanatskih pčelara

NOVI KOZARCI - Medarenjem na padinama Cera, gde ima 30 pčelinjih društava, Branko Kaurin, poznati severnobanatski pčelar iz Novih Kozaraca, kod Kikinde, započeo je sezonu u kojoj će, kako kaže, bagrem pčelarima doneti berićet. Bez obzira na neuobičajeno hladno i kišovito proleće, pčele su "uhvatile" pet-šest dana i uspele da dnevno unesu oko osam kilograma nektara po košnici - kauao je za Glas Kaurin.

On procenjuje da će po košnici izvrcati 20-25 kilograma i da će se na sever Banata vratiti sa oko 750 kilograma kvalitetnog bagremovog meda. Već godinama Cer je Kaurinova stalna pčelarska baza.
- Posle Cera, medariću na Fruškoj gori, koju takođe svake godine posećujem. Vojvođanska lepotica pravi je pčelarski raj jer u svom šumskog fondu poseduje velik broj stabala lipe, po čemu je druga u Evropi. Poput mojih kolega najviše zazirem od suncokreta. Zbog poplava i podzemnih i površinskih voda, setva je kasnila.

IZVOR SOLIDNE ZARADE

Izlaz iz teške teške materijalne situacije sa kojoj su suočeni mnogi građani Kaurin vidi u bavljenju pčelarstom koje ne može preko noći da donese berićet.
- Nećete pogrešiti jer "sladak posao" može da bude ne samo bude lep hobi već i izvor dobre zarade. Cilj i želja svakog ozbiljnog pčelara jeste da poseduje sto košnica. Pčelar koji poseduje sto pčelinjih društava može veoma lepo i luksuzno da živi - otkriva Kaurin, koji tokom jedne sezone proizvede nekoliko tona meda.

- Mnogi seljaci žale se da su nabavili nekvalitetno seme, a na znatnom broju njiva hrčci su pričinili nenadoknadive štete. Ostaje nam da se nadamo da ćemo ipak od suncokreta imati neke vajde - zbori Kaurin, čijih 37 košnica u rodnim Novim Kozarcima treba da mu donese profit od suncokreta.

Ne valja kada je godina rodna, a još je lošija kada pčelarima nebo nije naklonjeno - vajka se Kaurin. Svoje nezadovoljstvo obrazlaže činjenicom da su pčelari prepušteni sami sebi i da država ne čini ništa kako bi se organizovao valjan otkup meda.

Kaurin je posle trideset godina rada u društvenom sektoru u Poljoprivrednoj apoteci napustio taj posao, rešen da se profesionalno posveti pčelarstvu. I dok su mnogi sumnjičavo vrteli glavom, ispostavilo se da je on bio u pravu. Skromno priznaje da sve što je stekao u poslednjih sedamnaest godina, koliko se bavi ovim poslom, može da pripiše svom i marljivom radu dvokrilnih ljubimaca.

- Da bi se neko otisnuo u svet pčelarstva, meda i saća, pored dobre volje, ne sme da bude alergičan na ubod pčele - savetuje Kaurin. Uz ozbiljan rad i početna ulaganja rezultati, uverava naš sagovornik, sigurno neće izostati.

SAŠA UROŠEV


vesti po rubrikama

^Vojvodina

Bagrem rekordno, suncokret za brigu
Milioni dinara izdvojeni za zdravstvenu zaštitu
Subotičani ljuti zbog poskupljenja kablovske televizije
Radnici čekaju rasprodaju imovine
SRS hoće da se oduži radikalu
Uz pomoć vaspitača postali pesnici i slikari
 


     


FastCounter by LinkExchange