GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota 17. 6. 2006.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Rasim LJajić, lider Sandžačke demokratske partije i bivši ministar

LJut sam na Koštunicu, a ipak sarađujemo

Ako znamo da Ratko Mladić nije u Srbiji, onda moramo Hagu da kažemo tačnu lokaciju gde je

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je ugašeno uredbom Vlade Srbije, a deo njegovih nadležnosti se prenosi na Ministarstvo pravde, unutrašnjih poslova i lokalne samouprave. Pri vladi Srbije će biti formirana posebna služba, kancelarija ili agencija koja će preuzeti ostale nadležnosti kojima se bavilo ovo ministarstvo. Na čelu budućeg tela biće Petar Lađević, sadašnji republički sekretar za nacionalne manjine. NJemu sam već rekao da ću mu pružiti svu podršku da se prenos nadležnosti što brže i efikasnije odradi. Posebno je važno da najveći broj zaposlenih ostane u toj novoj službi. Dakle, nisam više ministar - kaže Rasim LJajić, sada već bivši ministar ugašenog Ministarstva za ljudska i manjinska prava, sa na najdužim ministarskim stažom od petog oktobra naovamo.

Zar i ovo ministarstvo nije moglo da bude "preuzeto" na nivou Vlade Srbije, kao što je to slučaj sa Ministarstvom spoljnih poslova i odbrane? Ministri ovih ministarstava su prisustvovali sednici Vlade Srbije, jeste li vi bili pozvani?

KOALICIJE

Bilo je informacija da ste razgovarali sa DS-om i ugovorili budući partnerske odnose s ovom strankom.
- Iako smo imali loše iskustvo sa DS-om, čini mi se da danas imamo dobru saradanju. Kada izbori budu raspisani, mi ćemo nesumljivo razgovarati sa DS-om, kao i sa drugim strankama demokratskog bloka o predizbornim ili postizbornim koalicijama. Ali, nama je u ovom momentu najvažnije da razvijemo stranačku infrastrukturu Sandžačke demokratske partije, jer smo izašli iz regionalnih okvira i formirali nekoliko odbora van Sandžaka.

- Sastanak je bio posle donete uredbe Vlade Srbije, kojom su oni su postali ministri u Vladi Srbije, a moje ministarstvo ukinuto...

Dakle, vaše ministarstvo nije moralo da bude ukinuto?

- Postojale su dve opcije. Jedna je bila da i mi budemo preuzeti kao ova dva. U tom slučaju imali bismo manje nadležnosti nego što smo ih imali na nivou DZ, jer smo mi radili i poslove nekadašnjeg saveznog ministarstava pravde i unutrašnjih poslova, ali na republičkom nivou postoje ova ministarstva, pa je logično da oni preuzmu te ingerencije. Znači, postojala je i ideja da ovo ministasrtvo opstane i da se striktno bavi pitanjima iz oblasti ljudskih prava. Ali, preovladala je opcija da ministarstvao bude ugašeno i da bude formirana posebna kancelarija na nivou vlade koja će se baviti ovim pitanjima.

Da li znate ko je u vladi "presudio" da se ministarstvo ugasi?
- Da budem iskren, obe opcije su legitimne. To je pitanje forme, odnosno političke volje: da li postoji politička volja da se dalje unapređuju ljudska i manjinska prava. Ja verujem da postoji i da će u ovakvom obliku to biti omogućeno, drugim rečima, da će se ono što smo započeli 2000. godine, što je od svih međunarodnih organizacija ocenjeno kao veliki napredak, nastaviti.

Šta će se desiti sa Nacionalnim savetom za saradanju sa Hagom? Kome će odgovarati ovo telo?
- Ostaću na čelu ovog tela, i Koordinacionog tela za jug Srbije i oba tela će biti pri Vladi Srbije.

GRANICE

Kako gledate na izjave jednog broja Bošnjaka koji kažu da neće dozvoliti granice kroz Sandžak posle ishoda crnogorskog referenduma?
- Oni koji ne priznaju granice kroz Sandžak su i doprineli da se u Crnoj Gori 99 odsto Bošnjaka odluči za nezavisnost. Na to sam upozoravao i ljude u Vladi Srbije. Ishod je realnost i ne ostaje ništa drugo, nego da je priznamo. Sandžak će insistirati da granice sa Bošnjacima Crne Gore budu što mekše. Verujem da će to obezbediti stabilnost čitavog regiona.

MANJINE I USTAV

Kolko su manjine u Srbiji uključene u razgovore o novom ustavu Srbije? Od jednog dela Bošnjaka iz Sandžaka potiču ideje da bi ovaj narod, ukoliko novim ustavom Srbija ne bude definisana kao građanska država, trebalo da bude označen kao konstitutivan. Šta mislite o tome?
- Ne mislim da je suštinska dilema da li će Srbija biti definisana u preambuli novog ustava kao nacionalna država ili građanska, jer mi imamo i sada ustav koji kaže da je građanska država, a funkcionisala je kao nacionalna. Važnija je politička praksa i praktičan život od jedne odredbe. Za nas je ključna stvar da se stečeni nivo manjinskih prava normira u budućem ustavu Srbije. Mi smo, kao najjača stranka iz Sandžaka, i najveća manjinska stranka u zemlji, zatražili da učestvujemo u izradi budućeg ustava Srbije jer bi to bilo i poželjno i korisno. Očekujemo odgovor..

Neće vam smetati da sarađujete s Koštunicom, nekoliko puta ste izjavili da nećete da sarađujete s njim zbog onoga što se desilo u Novom Pazaru?
- Emocije i ljutnje nisu dobar saveznik u politici. Dakle, državni poslovi ne mogu da trpe zbog nečije ljutnje, pa ni moje. I dalje ostajem pri stavovima koje sam izneo povodom Novog Pazara, ali ne mogu da se ponašam kao malo dete kome su oduzeli igračku i da sada zbog toga sa nekim ne govorim. Posebno, da ne komuniciram sa premijerom ove države. Za obavljanje ovih poslova potrebna je nesumnjivo podrška premijera. U suprotnom, ne bih mogao da ih radim i da budem na tim funkcijama.

Da, ali nedavno ste najavili ostavku na mesto predsednika tela za jug Srbije i izjavili da se ne osećate kao da imate podršku Vlade Srbije i premijera Koštunice za posao koji obavljate?
- Da. Nakon toga sam imao u nekoliko navrata razgovor sa premijerom i on je obećao da će mi pružiti svu potrebnu podršku i rekao, da ako bude potrebno i javno će izaći i reći da uživam njegovu i vladinu punu podršku. Rekao je i da će podržati sve projekte koji su započeti na jugu Srbije.

Šta se dešava sa Ratkom Mladićem i njegovim hapšenjem?
- Najbolje bi bilo da nije došlo do prekida pregovora. Mislim da je postojala opcija, koju mi sada smatramo čak obostrano prihvatljivom, i za EU i za nas, da pregovori budu nastavljeni, a da eventualno zaključenje sporazuma bude uslovljeno izručenjem Ratka Mladića. Ovako su pregovori zaustavljeni na pola do zaključenja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju što je dovelo do političke destabilizacije u zemlji. Pokušaćemo da uverimo EU da bi to bio najbolji put. Ne treba da se zavaravamo da će neko biti popustljiv, već moramo da se fokusiramo da se ovaj problem reši.

Šta ako Ratko Mladić uopšte nije kod nas?
- Ako znamo da nije tu, onda moramo da im kažemo tačnu lokaciju gde je. Činjenice govore da je od 1997. do 2005. godine najvećim delom bio u Srbiji. Prema tome, mi nemamo nikakve podatke kojima ćemo govoriti da se on nalazi u nekoj drugoj zemlji. Svakako, da ako bismo mi ustanovili da je u nekoj drugoj zemlji, i uverili u to međunarodnu zajednicu, skinuli bismo dobar deo odgovornosti s naših leđa.

Ima li nekog napretka u hapšenju Ratka Mladića?
- Nema, osim činjenice da imamo 11 jataka koji su uhapšeni, i da postoji čitav niz drugih ljudi koji su učestvovali u različitim periodima u toj mreži koja je štitila, čuvala i obezbeđivala Mladića. Drugi bitan momenat je da su, manje više, otkrivene sve lokacije na kojima je boravio u pomenutom periodu 1997 - 2005. godine. Računalo se da će te informacije biti dovoljne da dovedu do Mladića, ali to se nije dogodilo. Preostaje da civilne i vojne službe bezbednosti nastave potragu za njim.

Brankica Ristić

 


vesti po rubrikama

^tema

Rasim LJajić, lider Sandžačke demokratske partije i bivši ministar
Sindikat državne zajednice traži zaštitu Ustavnog suda Srbije zbog diskriminacije
Neki moćnici eksdržave SCG i dalje razvlače državnu imovinu
GLUVO DOBA : MIROSLAV TOHOLJ
 
 


     


FastCounter by LinkExchange