Razlika između nekadašnje rimske pokrajine Mezije i današnje Srbije, na čijoj se teritoriji nekada i prostirala pomenuta pokrajina, jeste u tome što su tadašnji rimski vladari dekretima postavljali vojnog i civilnog upravnika Mezije, kada su sa pozicija sile i okupatora otvoreno ignorisali procedure izbora kojima su i sami morali da budu podvrgnuti u Rimu. Današnji novi Rimljani, u modernoj Meziji, puštaju da kao bajagi imamo neku svoju izbornu proceduru, ali vrlo dobro vodeći računa da produkti na kraju tih izbornih procedura budu po njihovoj volji i u skladu sa njihovim interesima i željama. U Meziju i ostale svoje pokrajine, Rimljani su slali specijalne izaslanike koji su kasnije Senatu, Konzulima i Imperatorima lično, saopštavali svoja viđenja stanja u pokrajini (preteče Gonzalesa, Solane, Lipke, Lajčaka, Roana, Ahtisarija) na osnovu kojih su kasnije stizali edikti o postavljenju određenih ličnosti-domorodaca po pravilu, na odgovorne funkcije.

Politika daleko od Beograda
Istorija i sudbina nisu se mnogo izmenile. Srbija danas ima vladu i vlast u kojoj pojedinci toj istoj Srbiji i ne misle najbolje, a koji u stvari njome iz daljine vladaju. Svi izborni postupci u Srbiji ili usko bitnim za Srbiju se završavaju onako kako je daleko od Beograda zamišljeno. Tako je to bilo i tokom referenduma u Crnoj Gori, a tako će biti i na Kosmetu, bar po planovima o najnovijem etničkom čišćenju Srba sa Kosmeta koji su zajednički uradili teroristi u Prištini i UNHCR. Isti ljudi koji su nekada uzbuđeno iznosili laži o izmišljenom " srpskom planu - Potkovica", kojim su zli Srbi planirali da pobiju i proteraju sve nesrbe s Kosmeta, danas su se zaista bacili na posao i planiraju, ali sada pravi plan o proterivanju nesrpskog stanovništva, pod plaštom brige o izbeglicama i preko organizacije UNHCR.

Jastrebi šiptarske nezavisnosti
Nekadašnji puleni Sadako Ogata, žene koja je 1998. godine otvoreno pomagala šiptarske terorističke komandante primajući ih preko grupa lažnih šiptarskih izbeglica u svoje baze u Crnoj Gori na veštačke intervjue o stanju na Kosmetu, dajući im tako vremena da se okrepe i umaknu ofanzivi odbrambenih snaga Srbije, nakon koje su se osveženi vraćali na Kosmet u nove terorističke akcije, danas su ponovo prionili na posao. Tadašnju operaciju u Crnoj Gori je, pod direktnim uputstvima Sadako Ogata, nadgledao dr Ilija Todorović, američki državljanin koji je radio za UNHCR u Srbiji, kasnije u Banjaluci, a nakon kojih je kao nagradu dobio mesto šefa UNHCR-ove misije u Minsku. Naravno, nikog nije čudilo kako je to gospodin Todorović uvek dobijao radna mesta baš na teritorijama gde su velike sile planirale nasilne promene režima. U Belorusiji niko nije bio pod oružjem i nije bilo neposredne ratne opasnosti za aktivniji angažman UNHCR-a, a pogotovo za slanje tako iskusnog čoveka, kakav je gospodin Todorović, osim ako u dubokoj tajnosti neko rat ili nerede već nije unapred isplanirao.

U diplomatskom koru se šuška o potrebi angažovanja starih Ogatinih UNHCR-ovih vukova za najnoviju operaciju na Kosmetu. LJudi koji su manipulisali svetskom javnošću šiptarskim izbeglicama 1999. godine sada su se u najvećoj tajnosti spremali da što više amortizuju udar na svetsko javno mnjenje pojavom srpskih izbeglica nakon proglašenja nezavisnosti Kosmeta, za koju oni znaju i kako i kada će se tačno dogoditi.

Samo na srpsku štetu
Narodu u Srbiji je odavno jasno kakve su sve uloge imale i imaju organizacije i tela koje na ovim prostorima instalirala UN i Evropa. Nijedna od njih se do sada nije izjasnila u korist bilo kakvog srpskog zahteva, stvarajući tako sliku o Srbima kao jedinoj lošoj ratujućoj ili političkoj strani. Neke od organizacija su prikriveno radile za naše neprijatelje, a neke su, poput OEBS-a, u predvečerje agresije otvoreno izvodile diverzantske operacije na teritoriji Srbije. Svaka saradnja na koju je Srbija pristala sa predstavnicima tzv međunarodne zajednice je kasnije za rezultat imala političke odluke i situacije koje su bile na štetu Srbije. Lajčakov i Lipkin angažman u SCG i nije mogao dati drugačiji rezultat osim onog koji je suprotan srpskim interesima, pogotovo što su mandat dobili od profesionalnog srboubice Havijera Solane. UNHCR-ova "potkovica" će biti samo nastavak nečega sa čim Koštunica ne ume i ne sme da izađe na kraj.
Izvolite i birajte. U Beču sam čuo da su izbori u decembru.

Oliver Vulović, Beograd

Štampa je svakodnevno puna naslova o ubistvima, klanovima, mafijama, vođama, političarima, aferama... Sve to začinjeno je obnaženim mladim ženama na naslovnim stranama svih novina koje stoje na kioscima. Na domaćim TV kanalima još veći užas od novinskih naslova. Tu su primitivizam, svađa, pa i fizički obračuni, ne baš onakvih kao kada su iznosili Šešelja, ali i ovo je dovoljno. Domovi zdravlja puni su bolesnog srpskog "patriotskog" naroda. Bolestan, prebolestan zbog svega napred navedenog, a povrh toga mora da plaća i participaciju.

Sve ovo govorim u ime mnogo ljudi s kojima razgovaram. Još pre "5. oktobra" bila sam na ulicama sa studentima u Kolarčevoj ulici. Nosila sam vrući doručak, tople čarape i ostalo studentima pre polaska na posao. Šetala, pištala, lupala u lončiće i šerpe za vreme RTS-ovog dnevnika, da bi sad, 2006, doživela da mi Tijanić na javnom, a i jeste javni ali ne servis, prikazuje "svadbu 48 sati". Katastrofa. Sad ja ne smem od stida sebe da pogledam u oči zato što sam glasala i borila se za maglu, sramotu, prevaru koju nam dadoše odmah posle "5. oktobra". I sad zaseli u Skupštini sa velikim platama i privilegijama i sramota me je da gledam a ne da slušam gluposti koje se tamo "čitaju". Ko ih samo napisa?

Da se vratim na domove zdravlja. Niko od prisutnih nema manji pritisak od 180. Lekari koji se, kao i medicinske sestre, pretvorili u ćate samo uspevaju toliko da vam prepišu najnovije antidepresive i lekove protiv visokog pritiska. Moraću zato ovih dana da konsultujem nekog specijalistu može li taj ogromni arterijski pritisak da se nekako objedini, udruži u jedan pa tako udružen eksplodira negde na ulici i oslobodi ovaj napaćeni, prevareni i opljačkani narod, koji više ni ne može da se nazove narodom jer u Skupštini ne umeju da proglase državu, podignu zastavu i donesu ustav. Ako neko zna bolji lek za pritisak (moj je van svih granica), neka mi, molim, hitno javi.

LJiljana Sneblić, penzioner

Mojkovačka bitka zabeležena je u istoriji kao jedna od najslavnijih bitaka crnogorske vojske i to se ne može osporiti. Dovoljno je otvoriti bilo koju istoriju srpskog naroda i videti zapažanja o ovoj borbi. Istoričar Vladimir Ćorović, na primer, piše kako je "najznačajnije delo crnogorske vojske u ovom ratu bila bitka na Mojkovcu. Da zadrži austrijsko nadiranje i omogući povlačenje delovima srbijanske vojske preko Čakora, severna crnogorska vojska serdara Janka Vukotića dala je dug i žilav otpor na liniji Javor - Rožaje - Bijelo Polje. Glavna borba vodila se na Badnji dan i sam Božić." Zar je potrebno reći nešto više?

Čitalac Živojin Marinković, pak, tvrdi da Mojkovačka bitka nije imala cilj da pružanje podrške za odstupanje srpske vojske već odbranu same Crne Gore. To je samim tim neverovatno što, posle pada Srbije koje je imala "više dezertera nego crnogorska vojska vojnika" kako je jedan istoričar primetio, Crna Gora teško da je mogla da se uopšte nada da će se uspešno suprotstaviti trupama Austrougarske i Nemačke. Koliko je ovo zadržavanje bilo značajno srpskoj vojsci govori i to što je serdar Vukotić dobio Orden zvezde od regenta Aleksandra Karađorđevića, a odlikovani su i svi učesnici borbe (među kojima su bili i moji preci).

Što se tiče hronologije koju gospodin Marinković spominje, u hronologiji u knjizi "Golgota i vaskrs Srbije" Mojkovačka bitka se čak i ne spominje. Iz kog razloga, nije mi poznato. Inače, pošto je pre 1919. kod nas korišćen Julijanski kalendar, ova bitka se odigrala 24. i 25. decembra 1915. godine, prema starom kalendaru. U drugoj polovini decembra srpska vojska stigla je do Skadra, ali nije krenula dalje pošto se očekivalo da će saveznici poslati brodove kojima će vojska biti prebačena na sigurno. To se, pak, nije desilo i srpska vojska krenula je preko Albanije.

Kako su učesnici Mojkovačke bitke videli svoju ulogu može se videti u uspomenama Vasilije Vukotić, ćerke serdara Janka Vukotića, koja je bila uz oca tokom bitke, a svoju hrabrost pokazala je i kao bolničarka tokom balkanskih ratova. Ona piše: "Agonija se približavala: Sandžačka vojska, koja je četrdeset pet dana branila mojkovačke položaje, štiteći odstupnicu bratskoj srpskoj vojsci, nije više imala snage - njeno brojno stanje bilo je gotovo prepolovljeno. Nakon krvavih borbi na Mojkovcu saznali smo da su sve srpske trupe prošle kroz Skadar i da tu očekuju savezničke brodove koji će ih prevesti na Krf. Međutim, vojska je držala te položaje sve do 21. januara, kada je stiglo poslednje naređenje da se raziđe "jer vojska više ne postoji".

Andrija B. Ivanović, novinar Glasa

Molimo da nadležni organi hitno obezbede doslednu primenu člana 7 Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora (Službeni list Srbije i Crne Gore, br. 1/03) i člana 4 Zakona o državljanstvu RS (Službeni glasnik RS, br. 135/04).

1. Odstranite sve osobe sa izbornih funkcija kojima je pomenutim pravnim aktima izričito zabranjeno izborno pravo, kao i drugim nedržavljanima Republike Srbije.

2. Prestanete sa donošenjem bilo kojih zakona i drugih državnih pravnih akata dok se ne ispune uslovi iz prethodne tačke.

3. Da se obavi preregistracija svih političkih organizacija, partija i stranaka u RS i iz njih izbrišu osobe kojima je gore pomenutim pravnim odredbama, zabranjeno izborno prvo. (Jer one i postoje zato da bi njihovi članovi birali i bili birani).

4. Da se iz biračkih spiskova izbrišu te osobe kojima je, prema pomenutim pravnim regulama, zabranjeno izborno pravo, što znači da biraju i budu birani; kao i drugih stanovnika RS koji nisu državljani Republike Srbije.

5. I tek posle sprovedenih odredaba pomenutih (najviših) državnih pravnih regula, organizovati izbore na svim nivoima. Bez sprovedenog predviđeno u tački 1 do 4, nikakvi izbori neće biti zakoniti. I tako ćemo se vrteti u krug sve do nestanka države Srbije!

Ova oblast je u svetu i Evropi potpuno regulisana. Potrebno je primeniti već regulisano. Nedržavljani Srbije, živeli ili ne živeli u njoj, ne mogu da se "opredeljuju" ili uzimaju državljanstvo Srbije po svojoj volji. Državljanstvo druge države se ne uzima. Ono se na molbu stranog državljanina daje ili ne daje. Nije Srbija društvo "Konkordija" pa da svako ko hoće može u nju da se upliće. Jer, podsećamo: državljanin države je suvlasnik države čiji je državljanin. On u njoj raspolaže na materijalna i druga prava.

Organ koji donosi rešenja po molbama za dodelu državljanstva mora biti popunjen, u njemu moraju da rade i da odlučuju samo državljani države od koje se državljanstvo traži. Molimo da po ovoj našoj molbi postupite odmah. Jer bez ispunjenja uslova navedenih u ovoj našoj molbi, ne može se ni reč reći o pravnoj državi.

Živan M. Miloradović Major, Beograd