JAGODINA- Aleksandar Zdravković (65) iz sela Glogovca kod Jagodine ubio je svog sina jedinca Slađana (37) iz čista mira, priča njihova rodbina. Aleksandar, koji je sedam godina bio nervni bolesnik, u poslednje vreme nije uzimao terapiju, ali niko nije mogao ni da pomisli da će iz lovačke puške u sinovljeva leđa ispaliti dva patrona.

- Toga dana išli smo do grada u kupovinu, pili kafu i sve je bilo u redu. Nismo se svađali. Slađan je onda otišao u dvorište da se igra sa psom. Nismo ni primetili kada je njegov otac uzeo lovačku pušku. Tek kada se začuo pucanj i kada je Slađan povikao: "Zašto me ubi?!", svi smo pritrčali. Ležao je pored kućice za pse i više ništa nije mogao da kaže. Kada smo Aleksandra upitali šta je to uradio, on je mrtav-hladan rekao: "Ubio sam Slađana" - teška srca priča Suzana, Slađanova supruga.

		POBEGAO, PA PRIZNAO - Bio sam u komšiluku kada sam čuo kao da je pukla bomba. "Gde si, bre, Mile, tvoj stric ubi sina?!", rekla mi je jedna žena. Potrčao sam i video mog sina Nebojšu kako preskače ogradu od dva metra da bi iz našeg utrčao u njihovo dvorište. Dok smo mi ubacivali Slađana u auto, selom je naišla policijska patrola. Aleksandar ih je zaustavio i rekao: "Ja sam ubio sina!"

Inače, Slađan i Suzana, sa sinovima Aleksandrom (9) i Stefanom (5), koji su na privremenom radu u kantonu Cirih u Švajcarskoj, došli su u zavičaj da bi sa rodbinom proveli vaskršnje praznike.

- Prvi put da nije bilo svađe, da smo se šalili i pričali uz kafu. A ranijih godina presedao nam je svaki odmor. Uvek je neko bio kriv, i to bez razloga. I kad Aleksandar bude izašao iz zatvora, ovde mu mesta nema. Neka ide gde zna - ogorčena je Suzana.

Kako su mu sin i snaha svakog meseca slali od 200 do 500 franaka, kupovali ogrev i ostale potrepštine, niko ne može da shvati zašto je ubio sina.

- Prošli put su imali velike komplikacije. Jurio je sina, decu, snahu. Svađao se sa svima u selu. Bio je na lečenju u ćuprijskoj bolnici samo jedan dan jer je strina Zorica potpisala da bi izašao. I nju je mnogo maltretirao u poslednje vreme. Pre nekoliko godina prestao je da puši i pije, ali, menjao je ćud kao pseto. Eto, samo nekoliko dana pre nesreće, on je unucima kupio bicikle - priča Miodrag Zdravković, Aleksandrov brat od rođenog strica.

- Najteže mi je što su deca sve videla. Potrčala su ka meni i povikala:"Mama, tata je mrtav! " Kad sam Aleksandra upitala zašto je to uradio, on je okrenuo pušku ka meni i deci. U njoj je bio još jedan metak. Onda je bratanac Nebojša stao ispred njega i rekao mu: "Hajde, pucaj u mene!" On mu je s osmehom odgovorio: "Ne, neću u tebe". Nebojša mu je tada uzeo pušku, bacio u travu, a Aleksandar je izašao iz dvorišta - priča Suzana.

Kada se Suzana sa decom vrati u Švajcarsku, Aleksandrova supruga Zorica, koja je gluvonema, ostaće sama u svetu tišine.

Tekst i foto Z. Gligorijević