BEOGRAD - Ako inflacija ove godine bude 14-15 odsto, krivica će biti svaljena na Narodnu banku Srbije, a ako bude jednocifrena, zasluge će sebi pripisati Vlada Srbije - izjavio je guverner Radovan Jelašić na jučerašnjem okruglom stolu na temu "Inflacija: uzroci i posledice". Svi učesnici su se složili da NBS ne može sama da se izbori sa inflacijom, a vlada kao nosilac fiskalne politike ne čini ništa da ispuni svoje obećanje MMF-u i vodi restriktivnu ekonomsku politiku. Takođe, došlo se do zaključka da vlada samo doliva ulje na vatru ulaganjem milijardu evra, što će sigurno imati efekat na inflaciju, umesto da se taj novac uštedi.

		PETROVIĆ: DINKIĆEVA PREDIZBORNA KAMPANJA Pavle Petrović, profesor Ekonomskog fakulteta, primetio je da se sada ponovo pojavljuje populistička fiskalna politika kod ministra Dinkića, kao u predizbornoj kampanji 2003. godine. Goran Pitić, predsednik UO Sosijete ženeral banke, mišljenja je da bi trebalo uvesti selektivne kredite za privredu i stanovništvo i da NBS samo pravda sebe da se bori sa inflacijom, a da stvarno sama ništa ne može da uradi.

- Inflatorna očekivanja privrednika rastu i ulazimo u eru inflatornog života. U ekonomskoj politici mora biti jedan prioritet iza kog će stajati i centralna banka i vlada. Vlada je MMF-u obećala da im je inflacija prvi prioritet, ali vlada sada nema kredibilitet. Monetarna politika je odsečena od fiskalne - rekao je Jurij Bajec, profesor na Ekonomskom fakultetu.

Dragoljub Vukadinović, predsednik Upravnog odbora "Metalca" rekao je da je ova firma prošle godine izgubila milion evra zato što je verovala državi da će inflacija biti 9,3 odsto, a na kraju je iznosila 18 odsto.

Kori Udovički, direktor Fonda za razvoj ekonomske nauke kaže da je bazna inflacija, bez uticaja PDV i rasta cene energenata, već dve-tri godine 13-14 odsto, ali posle predstojeće fiskalne ekspanzije, pitanje je šta nas čeka. Ona je istakla da je razlika između onoga što država potroši i njenih priliva prošle godine bila negativna, iako je predstavljeno da imamo suficit. "Potrebna je restriktivna fiskalna politika, a umesto toga smanjuju se porezi na plate. Država oporezuje one koji štede i investiraju i daju u potrošnju kroz penzije i plate", rekla je Udovički. Ona je dodala da bi uvođenje administrativnog ograničenja kredita možda bilo jeftinije rešenje od visokih kamatnih stopa.

Vladimir Gligorov, saradnik Međunarodnog instituta iz Beča, rekao je da ne stoje opravdanja da veća inflacija omogućava veću zaposlenost jer se to već pokazalo u zemljama u tranziciji. On je rekao da mere NBS kroz povećanje obavezne rezerve nisu delotvorne i da kamatne stope ne treba povećavati jer se tako produbljuje razlika između kamatnih stopa u zemlji i inostranstvu. Prema njegovim rečima ovo još više privlači čak i špekulativni kapital. "Sa fiksnim deviznim kursom, ne postoji kursni rizik, nema rizika od nevraćanja kredita i tako se daje mogućnost džabe zarade", kaže Gligorov.

Na kraju upozorenja ministru finansija, svi ekonomisti su se složili da je ključni uzrok rasta inflacije prekomerna tražnja. Tu prednjači priliv kratkoročnog kapitala za kreditiranje stanovništva, povećanje zarada i visoke doznake iz inostranstva.

M. Obradović