BEOGRAD - Početak ovogodišnje građevinske
sezone juče je simbolično obeležen i otvaranjem Međunarodnog sajma
građevinarstva, na kojem se okupilo preko 1.000 izlagača iz 32
zemlje Evrope, Azije i Amerike. Govoreći o budućnosti ove privredne
grane, koja se već godinama bori sa mnogobrojnim problemima, od
čestih pogibija neimara do rada "na crno", ministar
za kapitalne investicije Velimir Ilić ocenio je da će "biti
mnogo investicija u građevinarstvu ako se Ratko Mladić bude predao".
Predsednik granskog sindikata "Nezavisnost" Bratislav
Cenić okarakterisao je takvu izjavu kao nalaženje izgovora za
sve teškoće sa kojima se građevinarstvo suočava, isto "kao
što poslodavci viču da nemaju novca da radnicima kupe zaštitnu
opremu i da, ako nabave šlemove i odgovarajuće skele, neće biti
para za plate".
- Uslov za ulazak u Evropsku uniju jeste da se poboljša zaštita
na radu i da se sklope kolektivni ugovori kojima bi se precizirale
dužnosti poslodavaca u tom pogledu. Vlasnici malih i srednjih
preduzeća izbegavaju da obezbede opremu, jer misle da to nije
u njihovom interesu - objašnjava Cenić, dodajući da je Zakon o
zaštiti na radu, koji je posle meseci provedenih u skupštinskim
fiokama napokon stupio na snagu novembra prošle godine, ipak doprineo
poboljšanju uslova rada.
Naime, novim propisima poslodavcima je zaprećeno kaznama od 5.000
do milion dinara ako ne poštuju zaštitne mere. Koliko su pređašnje
kazne bile neefikasne dovoljno govori podatak da je prošle godine
inspekcija registrovala 78 povreda, od čega je čak 13 bilo sa
smrtnim ishodom, što je skoro trećina od ukupnog broja pogibija
na radu u Srbiji u svim privrednim granama.
Osim visokog bezbednosnog rizika, veliki problem građevinaca
jeste i rad na crno, ali Cenić smatra da bi zaposleni u ovoj grani
teško preživljavali ako bi bili prijavljivani. Ipak, kako naglašava,
sindikat se trudi da poslodavce primora da sa radnicima potpišu
ugovore kojima bi im makar garantovali osnovna prava. Samo prošle
godine inspektori su prilikom rutinskih provera zatekli čak 1.553
neprijavljena radnika, od kojih su 1.002 zaposlena posle prijave.
Tanja Vukmirović, načelnik Republičke inspekcije rada, slaže
se da postoji dosta smrtnih povreda, ali ističe da smo u evropskim
okvirima. Međutim, dok se u EU godišnje da 600 miliona evra u
mere zaštite na radu, odnosno 10 odsto od ukupnih troškova ove
industrije, u Srbiji preciznih podataka nema, a sve zavisi od
samih poslodavaca. Tako su strane kompanije donele i standarde
koji važe u njihovim matičnim zemljama, dok manje domaće firme
radnike adekvatno štite samo u slučaju da su već imali neku nesreću
u kojoj je ozbiljno povređen neko od njihovih zaposlenih.
Vukmirovićeva kaže da, zbog nedostataka podzakonskih akata, ne
postoje tačni podaci o efektima novog zakona, te da će se rezultati
znati tek krajem godine.
A. D. M.
