Ako je nekada i bilo dilema koji je to princip regrutovanja naših ambasadora u svet, sada je, gotovo, izvesno da se u diplomate ide po Milu i po Vuku. I mada je Crna Gora dobro "zagrizla" diplomatski kolač zajedničke države, nije se dovoljno zasladila, pa ambasadori poslati iz Podgorice za srpske pare propagiraju ideju crnogorske nezavisnosti.

		VLAHOVIĆ: LEGITIMNA PROMOCIJA Da li je moralno opravdano da se crnogorski kadrovi u diplomatiji SCG otvoreno zalažu za nezavisnu Crnu Goru? - U vezi s tim treba istražiti i šta rade srpski kadrovi u zajedničkoj diplomatiji. Da li i oni promovišu interese državne zajednice ili promovišu interese Srbije? Mi ne smatramo da je promocija interesa Srbije suprotstavljena promociji interesa Crne Gore. I obrnuto. To je legitimna aktivnost u okviru jedne veoma specifične državno-pravne strukture. Ne možemo tražiti od naših diplomata da ne promovišu Crnu Goru. Ne vidim Zašto bi to bilo suprotstavljeno srpskim državnim i nacionalnim interesima. Međutim, 95 odsto sredstava za diplomatiju ide iz srpske kase. - Pa, šta? Crna Gora je ravnopravna sa Srbijom, a i Srbija ima 95 odsto diplomata. A Crna Gora je u važnim državama. - Tako i treba. Crna Gora je država sa dugom diplomatskom tradicijom. Ja sam 23. ministar spoljnih poslova Crne Gore. I ne poslednji, biće ih još - rekao je za Glas šef crnogorske diplomatije Miodrag Vlahović.

Istina da je danas Crna Gora zaposela manje diplomatskih predstavništava SCG nego što joj je to DOS dao 2000. godine. Međutim, istina je i da je Milo Đukanović zaposeo zavidno dobra mesta. NJegovi ljudi u NJujorku, Londonu, Briselu, Moskvi, Rimu... imaju pogodne lokacije za lobiranje u korist "independista".

Dragiša Burzan, koga su Britanci na jedvite jade prihvatili za ambasadora SCG u Londonu, i pre nego što je pošao put Ostrva, u lice svim srpskim poreskim obveznicima, vikao je da on tamo ide samo s jednim zadatkom - da pomogne stvaranju samostalne crnogorske države. Nije Burzana, a ni njegovog glavnog šefa briga što Crna Gora, po Ustavnoj povelji, izdvaja samo pet odsto sredstava za finansiranje diplomatije. Biće da je aktuelni ambasador SCG u Velikoj Britaniji još dok je bio šef crnogorske diplomatije napamet naučio monologe o kralju Nikoli, njegovoj Crnoj Gori, crnogorskom jeziku, "koji od vajkada postoji"... pa sad ne ume da kaže koju dobru u ime državne zajednice.

Ambasador SCG u Belgiji Milica Pejanović-Đurišić ide od jednih do drugih Crnogoraca u svom okruženju tražeći da 21. maja zaokruže opciju Mila Đukanovića. I kako je ranije rekla, s tim nema nikakav moralni problem, jer ju je poslala crnogorska vlada, pa mora raditi u njenom interesu. A i tvrdi da za te svrhe novac dobija od vladajućeg režima iz Crne Gore. Iako je večiti savetnik, kako ga još zovu Milan Roćen, nedavno ostavio upražnjeno ambasadorsko mesto u Moskvi, a državu bez glavnog diplomate u toj jakoj zemlji, neki mu ovde skidaju kapu. Kao je odlučio da se aktivno posveti referendumskoj kampanji i spakovao je kofere i vratio se svom Milu u Podgoricu.

		SLOVENIJA PRVA PRITIČE U POMOĆ Vlada Mila Đukanovića sačinila je Akcioni plan prioritetnih aktivnosti za funkcionisanje Crne Gore kao nezavisne države u kojem, između ostalog, piše i da je dogovoreno da Slovenija prva pritekne u pomoć Crnoj Gori oko međunarodnog priznanja, li i da je neophodno izraditi plan o povlačenju crnogorskih kadrova iz diplomatsko-konzularnih predstavništava SCG. Takođe, naglašeno je i da je u nekim zemljama potrebno obezbediti ostanak kadrova iz diplomatije "u cilju olakšanja uspostavljanja diplomatskih odnosa, to jest lobiranja"

Crnogorcima je malo što im je ministar državne zajednice pustio na volju, pa su tražili da vrsni diplomata, kako je ocenjuje većina stručnjaka, Slađana Prica, inače ambasador pri Savetu Evrope, odmah ode sa te funkcije. I to samo zato što se usudila da javno kritikuje ono što svi vide - otvoreno zastupanje crnogorskih interesa iz ambasada SCG. Drašković se nije protivio.

A Vuk Drašković je, izgleda, svestan da mu je rejting takav da može samo da ostane ispred Skupštine Srbije, pa je pohitao da svoje prijatelje i stranačke kolege pošalje u diplomatske misije. Gordana Aničić, koja SCG predstavlja u Siriji, po zanimanju je ginekolog, što upada u oči. Objavljeno je da je dotična dama lični lekar Danice Drašković. Čelnik MSP-a, između ostalog, poslao je Slobodana Vukčevića, sina svog ministra za dijasporu, u Ženevu, u evropskom sedištu UN. A i supruga Draškovićevog drugog ministra, koji vodi resor kulture i informisanja, Danka Kojadinović, postala je savetnik u našoj ambasadi u Kanadi. Još je tu kadrova SPO-a, ali i promašaja DSS-a, kao što je Dragan Maršićanin, koji je zbog izbornog debakla skrajnut u ambasadu u Švajcarskoj.

Anomalije u diplomatiji, smatra Aleksandra Joksimović, pomoćnik šefa diplomatije u vreme DOS-a, odražavaju samo stanje u društvu.
- Teško je naći pravu meru, jer obe strane tvrde da su oštećene pri raspodeli. Budući da je neuobičajeno da jedna republika govori u svom interesu, a ne u interesu države koju te diplomate reprezentuju, sreća naša što se posle 21. maja ova neprirodna situacija mora rešiti. Posle ove prolazne faze ili ćemo svi odvojeno pričati ili svi isto - objašnjava Joksimovićeva i dodaje da je sve to, ipak stvar dogovora dve vlasti.

Osim toga što imamo čudnu zastupljenost i regrutovanje diplomata, naše osoblje koje ide put ambasada, tvrdi Milan St. Protić, bivši ambasador u SAD, uglavnom ništa ne zna o pomenutom zanatu.

- Mnogi odlaze nespremni, bez znanja jezika i bilo čega o zemlji u koju putuju. Diplomatska akademija, koja radi pri Ministarstvu, šalje ih nespremne iako joj je dužnost da ih obuči kako ne bi brukali našu državu - priča on. Iako je među diplomatama mnogih bez diplomatskog obrazovanja Protić ističe da i jedan lekar može biti dobar ambasador ako se dobro opremi znanjem pre nego što krene u tu važnu misiju.

- Po imenovanju bliskih saradnika za diplomate poznati su američki predsednici. Međutim, oni ih ne šalju bez odobrenja Kongresa i bez dobre pripreme. Ipak, i tako spremnom ambasadoru neophodna je stručna podrška, koja ga čeka u zemlji gde odlazi - objašnjava Protić i dodaje da u Evropi i nije baš razrađena ta praksa.

Jelena Jevremović