BEOGRAD - Nenad Popović, šef Ekonomskog tima za jug Srbije i Kosovo i Metohiju veruje da postoje realne šanse da se zaustavi nezakonita privatizacija na Kosovu zato što "takva nije viđena nigde u Evropi". - Smatramo da Unmik može dodatnim uredbama da popravi ovaj način privatizacije gde se prodaje imovina, a ne kapital, i ne pitaju se poverioci. To je u interesu i albanske strane i Unmika jer za sve privatizacije, koje su do sada sprovedene, sigurno možemo očekivati stotine sudskih sporova pred kosovskim i međunarodnim sudovima - upozorava Popović.

Da li bi tužbe trebalo da podnese i Republika Srbija?
- Tužbe treba da podnesu svi oni koji smatraju da su oštećeni, vlasnici, poverioci i radnici jer se na KiM privatizuju preduzeća čiji su vlasnici na srpskoj teritoriji. Mislim i da na nivou Ekonomskog tima možemo da nađemo način kako da se pomogne onima koji ne mogu da plate sudske troškove.

I do sada je postojala mogućnost tužbe?
- Jeste, imamo informacije da su neka preduzeća već tužila. U slučaju negativnog rešenja tih zahteva moglo bi se ići na međunarodne sudove. Do sada je na KiM privatizovano oko 200 preduzeća.

Koliko je još ostalo?
- Oko 400 preduzeća. Slučaj hotela "Grand" najbolje pokazuje da na KiM nije sazreo momenat za privatizaciju. Jedna makedonska kompanija je pobedila na tenderu za hotel "Grand" u Prištini, ali zbog ogromnih pretnji i pritisaka odustala je od privatizacije. Propao im je depozit, ljudi su rekli baš nas briga i za 600.000 evra, samo da se izvučemo odavde.

Ali nema pretnji kada su kupci albanske nacionalnosti.
- Nema pritisaka, ali nema ni para.

Da li ste sa Unmikom razgovorali o izmeni Uredbe o privatizaciji?

- Nisam jer Unmik ranije nije prihvatao razgovor, a sada smo počeli da normalno kontaktiramo.

Da li se može sprečiti prodaja rudnika "Trepča"?

		MANJE OD NEZAVISNOSTI - EVROPSKA FORMULA Šta iz ekonomskog aspekta znači formula više od autonomije, manje od nezavisnosti ? - Mislim da je to najbolja ekonomska formula jer bi onda kosovska privreda imala dostupnost na celo srpsko tržište, bez dažbina i carina. To je evropski koncept, mnogo više održiv nego samostalno KiM koje je potpuno neodrživo u narednih 10 do 20 godina, a posle ne znamo. LJudi koji apeluju za nezavisno Kosovo moraju da shvate da će tamo morati svake godine da se uloži milijardu dolara kako bi moglo da opstane. U formuli više od autonomije, manje od nezavisnosti te cifre bi bile mnogo manje jer onda razgovarate o mnogo većem tržištu.

- Očekujem prve pregovore sa "Unmikom" oko budućnosti "Trepče" u neko bliže vreme, ali isključivo sa pozicije zaštite imovine Republike Srbije. Jer "Trepča" je srpska firma. I u Unmikovim papirima rečeno je da se nijedna odluka neće doneti bez učešća predstavnika Vlade Srbije. Prvo mora da se analizira ko su vlasnici "Trepče", ko je ulagao u "Trepču" u poslednjih 40 godina.

Sa koliko kapaciteta "Trepča" radi?

- Pa negde oko 10 odsto. Međutim, današnja situacija na tržištu metala je izvanredna, i mislimo da je oporavak "Trepče" vrlo važan i za albansku i za srpsku stranu jer treba da iskoristimo pogodnu situaciju na svetskoj berzi metala, i da u roku od nekoliko godina "Trepča" stvarno krene sa jednom normalnom proizvodnjom.

Kompanija "Mitilineos" je ulagala u "Trepču".

- Mislim da su njihova potraživanja oko 60 miliona dolara. Oni su "Trepču" tužili kosovskim sudovima, a onda će verovatno krenuti dalje. Ipak, mnogo veći poverilac je država Srbija. Od 1990. godine "Trepča" nije plaćala doprinose na plate i poreze državi Srbiji, a tamo je ulagao jako mnogo Fond za razvoj i druge institucije. Unmik je predlagao da se poveriocizaborave, što je neprihvatljivo.

Kakav je stav Svetske banke po pitanju "Trepče"?

- Mi smo se sreli sa predstavnicima Svetske banke u Vašingtonu i sa direktoricom za jugoistočnu Evropu Orsalijom Kalancopulos i mišljenje Svetske banke je apsolutno isto kao i naše.
Sada je najveći rizik ulaganja u svetu investicija na KiM i zato nijedan ozbiljan investitor neće doći da ulaže u "Trepču". A ideja Svetske banke je da za "Trepču" zaista privuku velike, svetske investitore. Mišljenje predsednika Svetske banke je da se zbog rizika ulaganja mora sačekati odluka o finalnom statusu KiM, kao i da se mora voditi računa o poveriocima, a i da ulagači moraju biti velike firme.

Da li ste ostvarili saradnju sa Kosovskom energetskom korporacijom?

- Oni nas ignorišu, a trenutno ništa ne rade na poboljšanju energetske situacije na KiM. Ako se to nastavi mi ćemo krenuti u jednu intenzivnu kampanju da otvorimo pitanje rada Kosovske elektroenergetske korporacije. Struja ide i dan-danas iz Srbije kad god na KiM postoji problem. Ekonomski tim se nada da ćemo u maju početi pregovore. Vidim ogroman otpor sa njihove strane i mislim da tu postoje neki drugi razlozi, ali ne bih sada o tome.

Naš spoljni dug za KiM je 1,3 milijardi dolara?

- Srbija je preuzela da ga plaća iako nemamo nikakve prihode sa tog područja i trenutno vraćamo kamate i do sada je plaćeno oko 130 miliona dolara. Pitanje tog duga je sada stvar pregovora koji se održavaju u Beču.

Z. Mihajlović