Ovih dana navršava se sedam godina od zločinačkog bombardovanja zgrade Radio-televizije Srbije u kojem je poginulo 16 nedužnih radnika i novinara. Molim redakciju Glasa da štampa dopis koji sam u vreme Nato bombardovanja uputio tadašnjem komandantu snaga Alijanse generalu Vesliju Klarku.

Čašću do oficirskog čina

Gospodine generale, moje ime je Božo Novak. U Bosni i Hercegovini sam bio načelnik Štaba Komande vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane Vojske Republike Srpske. Moja specijalnost su raketne jedinice protivvazdušne odbrane. Bio sam na čelu tima koji je organizovao PVO koja vam je u ratu, iako vrlo mala, nanosila znatne gubitke, a dočekala mir borbeno sposobna, čime je ostvarila respekt upravo komandanata Nato (generala Džulvana, generala Šorta, itd). Imam pravo da Vam se obratim kao vojnik profesionalac, general u penziji vojniku profesionalcu, generalu sa četiri zvezdice.

Uveren sam da imate veliko znanje i sposobnost. U suprotnom, ne biste mogli da postanete general sa četiri zvezdice. Verovao sam da ste školovanjem i profesionalnom karijerom izgradili lični kodeks časti oficira profesionalca, po kojem se izdvajamo od svih ostalih profesija. Za čast, lično dostojanstvo i "čist obraz" oficir, a posebno general, daje i svoj život. Vojnik se u miru osposobljava za oružanu borbu, u ratu ratuje protiv neprijateljske vojske. Pitam Vas: "Šta sada Vi radite?".

Već mesec dana uništavate i razarate deo moje otadžbine. Niti jedna država, politički ili vojni savez nije objavio rat SRJ. Nijedna institucija OUN nije donela odluku o napadu na SRJ. To znači da je na Balkanu - po Vama i po univerzalnim pravnim normama - mir a ne rat, a da snage NATO, kojima Vi komandujete, vrše veliki zločin terorom prema celokupnom stanovništvu Jugoslavije. Vaša državna administracija naglašava da ne vodi rat protiv SRJ i srpskog naroda, nego interveniše, da spreči humanitarnu katastrofu. Terorom iz vazdušnog prostora, dejstvujući po zgradama u gusto naseljenim gradovima, fabrikama, toplanama, mostovima, putevima i železničkim prugama, putničkim vozovima i kolonama civila, hotelima i odmaralištima, školama, bolnicama i porodilištima, postrojenjima naftne industrije, i postrojenjima industrije organske hemije.

Akteri humanitarne katastrofe

Upravi Vi ste izazvali humanitarnu katastrofu. Ubili ste i ubijate mnogo nedužnih ljudi, i vršite genocid nad jugoslovenskom nacijom koju sačinjava preko 20 etničkih i religijskih grupacija. Od Vašeg terora stradaju deca, žene i starci - znači nemoćni, a razarate sve ono što je potrebno za život stanovništva. Pitam Vas: "Da li ste učili najpriznatije škole na svetu kako biste se osposobili da najjaču svetsku vojnu silu upotrebite za ubijanje dece i majki, da pokažete da ste sposobni samo za razaranje svega što su plemeniti i kreativni ljudi vekovima svojim radom izgradili?". Gospodine generale, za to nisu potrebne škole niti znanje, za to je dovoljan samo bolestan, zločinački um!

Pišem Vam jer mislim da ne znate šta radite. Ne znate da ste na najgrublji i najpodliji način zloupotrebljeni za interes nesposobnih, a rđavih ljudi, politike čije vreme brzo prolazi. Zloupotrebom Vas kao generala uprljali su velikane vojske kao što su : Vašington, Grant, Šerman, Bredli, Aleksander, Paton, Mak Artur, Ajzenhauer, Švarckopf, Montgomeri, Franš D'Epere, De Gol, Žukov i veliki niz drugih koje celokupna civilizacija pamti i poštuje.

Sramota za istoriju

Ovo zlo će se završiti. Moja nacija će opstati jer nas ne možete istrebiti! Naša vojska vam, iako je u odnosu na Nato mala, nanosi gubitke. Ona brani i odbraniće pravo da živimo na svojoj zemlji. Naša nacija sada ima samo jedan cilj: Da se odbrani od terora i zločina. Otporom, kulturom, umetnošću, pesmom, sportom, svim aktivnostima koje pokazuju da volimo život i slobodu mi dokazujemo da smo deo razvijene evropske civilizacije koju pokušavate da uništite.

Uništiti nas nećete moći! Svakim danom dosije zločina naredbodavaca i izvršilaca ovog terora u srcu Evrope raste. Znajte da će ti loši ljudi koji naređuju zbog svega ovoga odgovarati.

Pozivam Vas, generale sa četiri zvezdice, izdignite se iznad terora i zločina i kažite stop! Neka političari, političkim metodama, razrešavaju političke probleme, a humanim metodama humanitarne probleme.
Ovim otvorenim pismom pozivam sve svoje kolege po struci - generale, aktivne i penzionisane, da dignu glas protiv zloupotrebe našeg vojnog poziva, naše struke, ugleda, dostojanstva i časti od ljudi u politici koji su prolazni. Posebno ističem da mi imamo pravo i obavezu da odbijemo naređenja koja prouzrokuju kriminal i zločin.

Beograd, 18. april 1999. godine, Božo Novak, general-major, Beograd

Od postanka ljudskog društva nije se desilo da zapadno-evropski vladari hrišćanske Zapadne Evrope, Amerike i Kanade donesu odluku da bombarduju i ubijaju jedan hrišćanski narod - srpski narod, da ruše i uništavaju njegova materijalna dobra koja su vekovima mukotrpno stvarali zarad naroda koji za Boga nema Isusa Hrista već Alaha.

Mnogi zapadnoevropski vladari hrišćanske Evrope i Amerike zalažu se da se otme sveta hrišćanska zemlja i na kolevci hrišćanskog srpskog naroda stvore drugu državu muslimansko-albanskog naroda.

Srpskom narodu u Hrvatskoj (državotvornom narodu) nije dozvoljeno da ima autonomiju, već je sve činjeno i učinjeno da bude poubijan i prognan sa svojih vekovnih ognjišta. I većina srpskog naroda koji je prognan iz Hrvatske živi u izbeglištvu. Srpskom narodu u Bosni ne daju nezavisnost, a kamoli da se pripoji matici Srbiji, već se mimo njihove volje gura u unitarnu Bosnu. Na drugoj strani, Albancima, koji su manjina u Srbiji, hoće da daju nezavisnost (državu). To je nepravda kakvu ljudski rod u svojoj istoriji nije zapamtio.

Mnogi moćnici sveta govore srpskim političarima i srpskom narodu da se odreknu svoje istorije i da srpski narod pogleda samo u budućnost. Postavlja se pitanje i traži odgovor: koji je to čovek na svetu i narod koji se odrekao svoje istorije - svoje prošlosti. Za njih ne važi i ono što je nauka utvrdila i što uči ljude u svim zemljama sveta da treba poći od prošlosti. Analizirati prošlost, sagledati sadašnjost i projektovati budućnost.

Dragoslav Janković, Radinac

Evo prođe pet godina od petooktobarskih promena. Od toga dana je na dnevnom redu ustav Republike Srbije. Formirana je komisija za pripremu predloga, radila je i nešto uradila. Ostalo je, navodno, da se usaglasi još nekoliko pitanja, o većini na referendumu, kako birati predsednika, možda još neka. A onda se stalo i miruje.

Logično je da se stalo jer ne može se doneti novi ustav u sadašnjoj situaciji. Ne znamo kolika nam je država, šta će biti sa Kosmetom, šta sa državnom zajednicom, kao i još neka pitanja.

Pa ipak, i bez promene Ustava, država Srbija funkcioniše, kako-tako, što bi moglo značiti da postojeći Ustav i nije toliko loš. Ili se isti ne poštuje, ponekad se donose zakoni ili neke uredbe koje su protivustavne. Da se vratim na dva neusaglašena pitanja. Prvo, pitanje je koliki je procenat potreban da bi građani referendumom zatražili promenu ustava. Prema sadašnjem Ustavu, treba, koliko mi je poznato, dvotrećinska. Pa kako to obezbediti kad nam je poznato da je na poslednjim izborima za poslanike i predsednika republike jedva izašlo polovina birača. Dakle, treba sačiniti takav predlog ustava koji će obezbediti traženu većinu u narodu. Drugo pitanje je izbor predsednika Republike. Polazeći od iskustva većine država, posebno onih najvećih, predsednika bira narod neposredno. Tako treba da bude i kod nas. Ako bi Skupština birala predsednika, ona ga može i smenjivati, što mu ne daje potrebnu samostalnost, kao domaćinu kuće. Trajanje mandata predsednika zavisilo bi od vlade i skupštine, a ne od naroda.

Da zaključim, sada je najvažnije rešiti pitanje statusa Kosmeta i državne zajednice SCG. I jedno i drugo rešenje traži veliku mudrost, strpljenje, argumente. Treba argumentima ubediti Albance na Kosmetu i Crnogorce u Crnoj Gori šta je pravda i istina, šta je logično, šta je u zajedničkom interesu, jer inače treba svi da se nađemo u Evropskoj uniji. Dok se sve to ne raščisti, ustav mora malo da sačeka.

Dragan Ugarčina, Čačak

Ne spadam u obožavaoce lika i dela Slobodana Miloševića, ali ni u onu drugu grupu koja smatra da je on kriv za sva zla na prostorima bivše SFRJ. Nikada nisam pripadao ni klanovima ni blokovima. Uvek sam bio nesvrstan. Trudio sam se da mislim svojom glavom. Skoro 95 odsto tekstova o Slobodanu Miloševiću su subjektivni. Povod mog javljanja je pismo izvesnog dr Roberta Georgevića iz Kalifornije - SAD, čisto sumnjam da mu je to pravo ime, a nisam siguran ni u titulu posle onog što je napisao. Prosto neverovatno. Čovek kao da dolazi s Marsa i mrtav-ladan kaže da Tuđman nije ni sanjao o samostalnoj Hrvatskoj. Homo... homini. Pa, on je zbog te ideje bio na robiji. Da je taj gospodin Robert pročitao njegovu knjigu o "... povijesnoj zbilji", mogao je da se poduči, a ne da priča besmislice. Slušao sam ga i gledao na HRT kada je govorio o nezavisnoj Hrvatskoj do Zemuna.

Druga besmislica se tiče Rambujea. Pa sama Madlen Olbrajt je rekla da je u Rambujeu podigla prepreke toliko visoko da ih Srbi ne mogu preskočiti, a Tačiju je rekla: "Ako ne potpišete ugovor, nećemo moći bombardovati Srbe..."

Pa odakle je taj doktor doleteo ili, bolje rečeno, pao! Neverovatno da čovek donosi takve sudove, a da nema pojma - o činjenicama, ili možda ima. Nije čudo što smo u SAD satanizovani kada nas takvi "brane."

Mr Miša Milas, Beograd