GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Sreda, 25. 1. 2006.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam

 


Kosmetski Srbi osećaju se nemoćno i bespomoćno

Loša sadašnjost, neizvesna budućnost

Nikome ne veruju i ni od koga ne očekuju pomoć

BEOGRAD - Srbi na Kosovu i Metohiji, posebno u enklavama, osećaju se nemoćno, bespomoćno i bez perspektive, "u lošoj sadašnjosti i s neizvesnom budućnosti", zaključak je istraživanja "Potrebe srpske zajednice na Kosovu i Metohiji", nevladine organizacije Centar za nenasilni otpor.

Zaštita i lobiranje srpskih interesa, pravna pomoć, decentralizacija, bezbednost, sloboda kretanja, zaštita ljudskih i imovinskih prava, rad na procesu pomirenja, razvoj malih i srednjih preduzeća, pružanje humanitarne pomoći, samo su neke od potreba srpske zajednice na Kosovu i Metohiji, zaključili su istraživači Centra.
Cilj istraživanja bio je da se identifikuju potrebe stanovništva i nađe način za poboljšanje života.

"Želimo da upoznamo donatore na koji način mogu da pomognu srpskoj zajednici i političkim predstavnicima u Beogradu ukažemo na koji način mogu da pomognu na terenu", rekao je Nenad Đurđević, koordinator Centra za nenasilni otpor.

U istraživanju obavljenom na severu Kosova, u Gračanici i Štrpcu, došlo se do zaključka da ne postoji jedinstvena srpska zajednica i da se potrebe stanovništva u enklavama različite. Jedinstvena je ocena da je teško i da to teško može da se promeni. Srpska zajednica živi bez institucionalne zaštite i, oslanjajući se na samoorganizovanje, čeka da se nešto desi. Jedan od zaključaka je da srpska zajednica živi u lošoj sadašnjosti s neizvesnom budućnošću.

Analizirajući istraživanje sprovedeno prošlog jula, sociolog Stjepan Grudelj naglasio je da Srbi ne vide drugo rešenje nego da se isele, misle da će ishod pregovora o statusu Kosova biti nepovoljan i ne veruju u suživot.

Dragan Popadić koji je analizirao intervjue sa 11 uticajnih ljudi u političkom životu Kosova, od kojih su neki u pokrajini, a neki u Beogradu, rekao je da su svi oni ocenili da je situacija teška i "veoma teško promenljiva", a da osećaju i da nisu neki bitni učesnici koji mogu da promene stanje. Kao najvažnijeg aktera vide međunarodnu zajednicu, apsolutno dominantnu u donošenju odluka, za koju misle da nije naklonjena srpskoj strani. Albanska strana je drugi činilac. Popadić je izneo da Srbi veće optužbe upućuju međunarodnoj zajednici nego albanskoj strani, čiji se stav smatra nepromenljivim. Treći akter je vlast u Beogradu, dok su kosovski Srbi "daleko najnemoćniji i najugroženiji akter". Oni nikom ne veruju i ni od kog ne očekuju pomoć. Popadiću se, međutim, čini da ne treba mnogo da bi se ta pesimistična slika promenila i ublažila.

Jedan od učesnika istraživanja, Dušan Janjić, naglasio je da srpska zajednica ima potrebe da se demokratski samoorganizuje, ali da u ovom trenutku ne postoji legitimnost unutar zajednice, pa je primetio da su potrebni demokratski izbori za Srpsko nacionalno veće. U suprotnom, rekao je Janjić, kako god da se reši status Kosova, ostaje problem nespremnosti srpske zajednice za efikasnu autonomiju.

Lj. Staletović


vesti po rubrikama

^politika

Loša sadašnjost, neizvesna budućnost
MUP-u institut, teatru kasarna
Hag test za Evropu - izveštaj SE
Karić i Tadić dva sveta različita
Haradinaj u holu Skupštine
Vanzemaljska Srbija: Prljava politika
 


     


FastCounter by LinkExchange