GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Vlada, institucije i političari sramno ćute posle hapšenja Kapetana Dragana

Srbija okrenula leđa svojim herojima

Pre neko vreme u Indoneziji je uhapšena mlada australijska državljanka jer je počinila, po zakonima te zemlje, težak prekršaj - pokušala je da krijumčari drogu! Iako je ona ipak kriminalac, celo australijsko javno mnjenje je ustalo da joj se pomogne. U akciju podrške optuženoj uključio se i lično premijer (!), a posebno aktivan je bio ministar inostranih poslova.

Vlada je odmah stavila na raspolaganje tim pravnih eksperata, australijski ambasador je odmah bio na licu mesta... Koliko se uspelo na kraju i nije važno, ali svaki australijski građanin je mogao da zaključi da, ako se ne daj bože i on sam nađe u nevolji u drugoj zemlji, njegova država će biti tu da mu pomogne koliko god može.

Srpski junak Dragan Vasiljković, Kapetan Dragan, uhapšen je u Australiji i NIKO se, ni iz Srbije, a ni od Srba iz Australije ne javlja. Srpska vlada, a posebno njen ministar Drašković, jedino gledaju kako da srpskom krvlju namire haškog vampira, crkvi je samo važno da skupi što više "priloga", drugovi SCG diplomate isključivo broje koliko će još da ostanu na debelim diplomatskim primanjima u hladovinama ambasada i konzulata.

Dok je Dragan krvario u rovovima i branio srpstvo, oni koji u Australiji predstavljaju SCG su bančili po beogradskim ili podgoričkim birtijama. Heroj je ostao bez ikakve podrške i pomoći. Dragan je uvek bio i blizak SPC u Australiji, ali niko ni iz crkve da išta progovori. To što ambasador i vladika ne govore engleski, a njihovi sekretari i saradnici nabadaju po koju reč, nikako nije opravdanje da ih nema da se pojave i daju izjave. Ali biće oni tu prvi kada se organizuju svečanosti uz "dobro snabdeven bar i vruće pečenje sa ražnja".

Srpski narod i država još jednom pokazuju svoje nepoštovanje za one koji su se borili za slobodu zlatnu. Izgubili smo Krajinu, Republika Srpska je na kolenima, Kosovo se sprema u nezavisnost, jug Srbije hoće u Veliku Albaniju... Kako mi poštujemo svoje mučenike i velikane, tako nam i Bog pomaže.

Predrag Vučinić, Australija


Hronika jednog incidenta u Ripnju

Godinama su deca i odrasli u Ripnju bolovali od žutice i drugih infektivnih bolesti. Naročito su bila ugrožena školska deca zbog neurednog klozeta, zagađenog bunara, rasturene kanalizacije, razbacanog smeća, bačene životinjske lešine, a sve se to povremeno pojavljivalo u dvorištu OŠ "Vuk Karadžić".

Na kraju 20. veka škola je uredila klozete unutar svoje zgrade, a septička jama iskopana je ispred njenog ulaza po nalogu gradske vlasti. Kada jama počne da ispušta fekalnu vodu, deca obaveštavaju školske službenike, a onda je pozivana "Gradska čistoća" da jamu isprazni.

Krajem septembra i početkom oktobra 2003. godine izlivala se prljava voda. Uprkos pozivu direktora škole, cisterna danima nije stizala, tako da je u dvorištu nastala bara i još se izlivala na ulicu. Najzad, jama je ispražnjena, ali, za izvesno vreme ostali su vidljivi tragovi u dvorištu i na ulici.

U međuvremenu, napisao sam informaciju o incidentu i obavestio o tome Ministarstvo prosvete, ali sanitarnog inspektora niko nije obavestio iz škole. Ministarstvo je meni odgovorilo, a informaciju je prosledilo Sekretarijatu za obrazovanje Grada Beograda na rešavanje.

Sekretarijat, u odgovoru Ministarstvu prosvete i meni iznosi: da je inspektor tim povodom izvršio pregled škole, sastavio zapisnik (6. novembar 2003), naložio mere koje škola ima da primeni i navodi da "Gradska čistoća" redovno prazni septičke jame", dok incident ne pominje nijednom rečju, kao da ga nije bilo. Sadržaj zapisnika nije mi bio dostupan, a dezinfekcija nakvašenog terena, dvorišta i prostorija škole nije obavljena! Posle moje intervencije, Sekretarijat za obrazovanje navodi: "Nije utvrđeno da se otpadne vode izlivaju po dvorištu škole i na ulicu".

Pošto se u oba akta Sekretarijata, tokom tri godine, potura netačna tvrdnja, prinuđen sam da ponovo reagujem i to javno. Ja sam objavio informaciju (2003) u kojoj tvrdim da se incident dogodio, da se septička jama izlila u pomenutoj školi i na ulicu. Moje ponovno obraćanje Ministarstvu prosvete i javnosti izazvano je time što Sekretarijat za obrazovanje birokratskim postupkom nastoji da podmetne neistinu kao istinu, bar pred višim organom, i time sebe zašti od odgovornosti, a mene da okalja pred zvaničnicima, možda i pred javnošću, i prikazati me kao tendencioznog, neobjektivnog i zlonamernog izveštača.

Ovaj Sekretarijat i voždovački organi u prošlosti su "zaslužni" za mnoge nevolje koje su zadesile škole i druge ustanove. Tada i sada sve se prećutkuje i nastavlja na isti način na štetu dece, roditelja, škole i prosvete u celini. Novac je stizao u ovu i druge škole, ali su zgrade, inventar, oprema, deca, nastava i nastavnici bivali u sve bednijem položaju. U izgradnji sanitarnog čvora ove škole investitor, planer i kontrolor bio je Sekretaijat za obrazovanje. Sprovedena su neprimerena i loša rešenja. Školu, nastavnike, roditelje, niko ništa nije pitao. U tesnim hodnicima izgrađeni su klozeti nezgodni za održavanje. U gradnji jame uništen je deo školskog parka i zelenila i to pred glavnim ulazom u zgradu. Dato je najnepovoljnije rešenje za prihvat fekalne vode i za pražnjenje jame, a bilo je povoljnijih, jevtinijih i racionalnijih rešenja. Kontrola punjenja jame je bez rešenja, a prilaz cisterne jami je nezgodan, te se prljava voda proliva pri pražnjenju itd.

Umesto sanitarnog, pregled škole obavio je inspektor za upravni nadzor, koji je gledao papire i slušao direktora! Da je dozvoljen uvid u zapisnik i takvog inspektora, bilo bi moguće otkriti kako su rukovodeći ljudi prikazali činjenično stanje u svome odgovoru Ministarstvu.

Na kraju, izostao je zaključak da ovako postavljeni sanitarni uređaji omogućavaju dalje izazivanje incidenata na štetu oko 600 dece, nastavnika, roditelja i brojnih stanovnika Ripnja i njihove životne sredine. Roditelji, deca i stanovnici nisu obavešteni o mogućoj opasnosti od zaraze, niti su upućeni kako da se zaštite. Ministarstvu sam ranije i poslednjih godina uputio niz objavljenih i neobjavljenih tekstova koji oslikavaju višegodišnje stanje u ovoj školi, a ono ih je prosleđivalo Sekretarijatu za obrazovanje. Sekretarijat ih u svojim odgovorima uopšte ne pominje. Znači li to da ovaj organ prećutkuje istinu i amnestira izazivače incidenata?!

Sadašnje rukovodstvo prosvete nasledilo je nezavidno stanje u školama, a prihvatilo je iste manire, neizmenjen odnos prema problemima i način njihovog rešavanja. To rukovodioci gradskog Sekretarijata potvrđuju sa tri svoja potpisa (!) na istom dokumentu. Sve ukazuje na nebrigu, opstrukciju i neodgovornost, iza čega bi trebalo da slede poziv na odgovornost i zakonske mere. Toga, za sada, nema, a Ministarstvo prosvete nije razmatralo ceo slučaj i ne kontroliše niže organe. Time, nedvosmisleno, zanemaruje odgovornost za pređašnje i sadašnje stanje!
Na kraju tražim da se utvrdi istina, odgovornost i reši problem upotrebe sanitarnog čvora u ovoj školi.

Tomislav Gluvić Šapčanin, Ripanj


Nova pošta za Skojevsko naselje

Pre 25 godina u Beogradu, na zaravnima Košutnjaka, izgrađene su prve zgrade naselja Nova skojevska u opštini Rakovica. Danas se to naselje, sa blizu 9.000 žitelja, zove Ulica Luke Vojvodića. Niko, međutim. ne zna ko je bio taj g. Vojvodić. Neki kažu da je bio čuveni četnik, pripadnik otpora protivu nemačkog okupatora, drugi vele da je bio drvoseča, a treći govore da je bio žandarm ili poreznik. A zna se zasigurno ko su bili skojevci.

Ali, bilo kako bilo, važnije od toga je to što je ovo naselje konačno, posle 25 godina od kada su se prvi stanovnici u svoje stanove uselili, dobilo pravu - celodnevnu poštu. Ona sada radi od 8 do 19 sati. U toj pošti građani sada mogu da telefoniraju, da podignu novac, pismo, paket i druge pošiljke, da pošalju šta im srce želi na sve četiri strane sveta.

I, zahvaljujući tome, od Nove godine žitelji ove mesne zajednice više neće biti prinuđeni da idu niz strme ulice do pošte u Rakovici da bi obavili šta treba na poštanskim šalterima. Biće to veliko olakšanje. Jer do sada, ima osam godina, pošta u Novoj skojevskoj radila je samo do 14 časova. U njoj se nije moglo podići pismo i ni paket.
Stanovnici Nove skojevske ili Ulice Luke Vojvodića zahvalni su Pošti Srbije što ih je lepo obradovala za Novu 2006. godinu.

Milutin Tijanić, Beograd


"Carski" problemi u Inđiji

Ukazivano je i ranije, posredstvom rubrika pisama čitalaca, na jedan veliki komunalni problem u Inđiji, ali je on do sada ostao nerešiv. Reč je o javnim klozetima koje do sada ni jedna vlast nije uspela da sredi i nađe pravo rešenje.

Naime, postoje dva javna klozeta za građane: jedan na Železničkoj stanici, a drugi kod pijace u centru grada. I jedan i drugi su u takvom stanju da je to teško opisati. Vandali su uništili sve, a mokraća i fekalije nalaze se na sve strane. Tu ulazi samo onaj ko baš mora i pritom na obući iznosi opasan smrad koji ne može izbeći. Još šezdesetih godina postojao je klozet na Železničkoj stanici. Vandali su tada samo šarali i grebali po zidovima, a sada uništavaju. Kasnije je izgrađen novi klozet na Železničkoj stanici, ali za kratko vreme je uništen.

Na pijaci u prvo vreme nije bilo klozeta, jer je pijaca bila mala, a sada mora biti pošto je pijaca velika. Onaj ko ima auto ili radi u nekoj ustanovi nekako se može snaći, ali putnici, pešaci i biciklisti moraju na licu mesta obavljati prirodnu potrebu. Zato je hitno potrebno rešiti i ovaj problem. U interesu građana. Nova vlast je dosta uradila. To treba priznati i uvažiti, kao što nije dobro ni preuveličavati, ali ona vlast koja nađe rešenje za javne klozete dobiće od građana veliki plus i zahvalnost.

Dragan Đurić, Inđija