GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Povodom Predloga zakona o rehabilitaciji ljudi osuđenih u vremenu socijalizma

Milostinju nećemo

Kako smo obavešteni od strane javnih glasila, Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o rehabilitaciji i uputila ga parlamentu, kojim se predviđa rehabilitacija ljudi ubijenih ili osuđenih, sudskom ili administrativnom odlukom ili bez nje, iz ideoloških ili političkih razloga počev od 6. aprila 1941. godine do stupanja na snagu ovog zakona.

Šta "potencijalni korisnici" misle o ovom zakonu i šta mogu da očekuju od njega?
Ako se želelo nešto dobro učiniti za ovu armiju, koja je brojala nekoliko desetina hiljada "narodnih neprijatelja", "izdajnika", "stranih plaćenika", "ideološki posrnulih nesretnika", moglo se prilikom izrade Predloga zakona pitati za mišljenje, a nije, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog terora, koji je osnovan i registrovan u Beogradu, pre skoro 15 godina i ima nekoliko stotina članova. Pored ovoga, postoji i Udruženje ravnogorski pokret u Beogradu i Valjevu, čije je brojno stanje veće od prethodnog udruženja.

Napominjemo da mnogi od članova nisu više živi, jer je 15-godišnji period učinio svoje. Zatim u knjizi "Veliko iskušenje" Stanislava Pantića, navedeno je 86 imena: "Okorelih narodnih neprijatelja, lista nepokorene mladosti, mojih drugova iz Zabele, njima i meni na ponos, tiranima na sramotu", piše autor. Nijedan od navedenih nije imao više od 21 godinu, a bilo ih je i sa 17 godina kada su uhapšeni. Ova mladost još živi, lično ili sa potomstvom, uvereni da nisu izgubili dobar glas, čast i ugled.

Prema Rečniku Vujaklije, rehabilitacija znači: uspostavljanje, povraćaj izgubljenih prava, vraćanje u ranije stanje. Može li se rehabilitovati batinjanje, zatvaranje, gladovanje, izolacija, samica, gubitak građanskih prava, gubitak prava na školovanje, posao, pasoš, robovski rad za vreme izdržavanja kazne, a šta tek reći o ubistvu, o uzimanju prava na život?

Oni na koje se zakon odnosi ne mogu biti zadovoljni, čak ni ravnodušni, pre bi se moglo reći da su ljuti i gnevni, jer donošenjem ovog zakona, vlast kao da pere svoju savest, umiruje sebe kao da nešto radi, za ove prognane i obeležene ljude. Ovi prokaženi ljudi ostaju i dalje ono što su bili, tj. ako su živi i ne dobijaju nikakvu nadu za neki boljitak u životu. To su ljudi sa 70 i više godina, izmučeni, proganjani, omalovažavani, tučeni fizički i psihički, kojima su uništavana sva prava na život, slobodu, reči, misao i uvek pazili šta govore, pred kim govore, kakve mogu biti posledica za njega i njegovu porodicu. A sada po milosti vlasti to se menja. Može li da se to sve povrati aktom o rehabilitaciji i da se vrati u prvobitno stanje. Slobodu čovek ne dobija ukazom, na papiru što tako neko hoće, ona se oseća, živi u čoveku i sa čovekom. Nije to šljiva koja se ubere pa je osećamo u rukama i zadovoljni smo što je imamo. Ili kad čovek promeni i obuče novo odelo, pa izgleda drugačije, a kako u je u duši, to on zna.

Šta na kraju reći o zakonu, ako se ne usvoji, a što je i verovatno. Šta i sa ravnogorskim penzijama kako reče moj prijatelj Koča, koji mi je rekao da nema dva čoveka koji će posvedočiti da sam bio u đačkom bataljonu jer su svi poubijani ili su umrli. A posleratna mladost koja je u to vreme bila jedina brana diktatorskom režimu, osnivajući ilegalne organizacije, pisala letke, jatakovala onima koji su se skrivali od komunističke osvete, prošla je, otprilike, kao onaj petao koji se prvi u zoru oglasio, a lisica ga čula. Zato vlast misli da jednim dekretom može odužiti sva sve njihove proživljene patnje i stradanja.
Pod ovim uslovima, kako je Predlogom zakona predviđeno, NEĆU koristiti rehabilitaciju i ne treba mi!

Vasa Karapandžić, Užice


Otvoreno pismo Radisavu Rodiću, osnivaču Glasa javnosti i Kurira

Neće oni, bre, ni da se slože ni da se obože

Lepa ti je novogodišnja čestitka političarima, brate Rajo. Lepa je, ali i naivna.
Kako, bre, možeš da veruješ u to da će oni da se slože i da se obože? Srpski političari nisu sposobni da se slože jer se nikada nisu složili, pa neće ni sada. Oni ne mogu da se obože, jer nikad Boga nisu ni imali. Kad bi oni verovali u Boga, ne bi radili ovo što rade, niti bi dozvolili da se ovoliko pljačka pod njihovom vlašću. Nema tu ništa od tvoje puste želje.

Kad oni ne mogu da se slože i da se obože, ja se najviše bojim onog trećeg, bojim se da se ne umnože. Kad sam čuo neki dan da Srbija ima 326 partija, ozbiljno sam se zabrinuo, pa sam se uplašio da oni tvoju novogodišnju čestitku nisu shvatili kao poziv da se umnože. Vide li ti, brate Rajo, da oni ne smeju jedan drugom leđa da okrenu. Šta misliš zašto je to tako? Ko se tu koga boji i ko se čega boji?

Vide li ti da oni glasaše protiv Bogoljuba svi do jednog, onog ko je najviše galamio cele godine. Ko sad tu koga... brani i ko kome može da veruje? Ja, brate, više nikom ne verujem, a i ti si mi sumnjiv kad si mogao da veruješ u to da će oni da se slože. Nema sloge tamo gde nema pameti. Kod njih je borba za vlast jača od Boga. Šta će im Bog kad imaju vlast. Oni veruju da će i njega da nateraju da ih sluša. Nema obožavanja tamo gde bi ljudi prodali dušu za dinar. Ne može duša biti obožena i prodata u isto vreme. Nego, brate Rajo, povuci ti svoju čestitku našim političarima, pa umesto nje daj ovu moju.

Neka im Bog ne da da se slože i obože. Kakav je Srbin on bi možda zainat to učinio. Samo ako im kažeš da to urade za inat, možda imamo neke šanse da se oni stvarno slože. Da im Bog ne da da se umnože, jer će onda doći na vlast oni koji nisu imali šanse da se obogate. Ako se oni umnože, nas će da potamane. Videli ti da smo svake godine manji za jedan grad? Znaš li ti koliko gradova ima ova Srbija? Naša šansa je da se oni ne umnože i da se uozbilje.

A ti, brate Rajo, daj nama taksistima medijsku podršku da mi napravimo stranku. Srbija ima šanse samo ako mi dođemo na vlast. Mi ti garantujemo da ćemo se zalagati da nam se pruži šansa da zamenimo naše stare automobile za novije, samo da nisu stariji od 10 godina. Toliko će Srbija moći da podnese?

Hristos se rodi. Milutin Petrović, taksista, Beograd


RTS pobio zakone fizike

Jovana Janković, voditeljka jutarnjeg programa RTS-a, pobila je sve zakone fizike i dokazala da jedno telo u isto vreme može biti na dva mesta - u Milanu i u studiju RTS-a u Beogradu.

Tako smo u najluđoj noći u lošem Novogodišnjem programu "nacionalne" televizije, u prvim minutima 2006. pratili "direktno" izvlačenje broja telefona srećnog gledaoca. Broj koji je kompjuter sam birao slučajnim izborom onih koji su pratili novogodišnji program RTS-a i javljali se na tarifirani broj telefona tokom noći i prethodnih dana, "direktno" je čitala Jovana Janković.

I sve bi to bilo u redu da ona nije, kako je sama izjavila za Večernje novosti od 30. decembra, za doček Nove godine išla u Milano sa dečkom. Ili je iz Milana u direktnom uključenju pročitala broj telefona srećne dobitnice iz Beograda (uz to je srećna dobitnica izjavila da prati samo RTS, a šta bi drugo?) ili se afera "Bodrum" iz Skupštine Srbije preselila u Tijanićev tabor. Gde je Jovana bila 31. decembra ne može se, kao i kod Nede Arnerić, utvrditi ako nadležni organi provere njen pasoš.

Zar je potrebna i pretplata, pored svih trikova za uzimanje para preko nagradnih igara i telefonskim impulsima koje su gledaoci novogodišnjeg programa utrošili javljajući se na brojeve telefona koji se po posebnoj ceni tarifiraju. Za neobaveštene u lažiranom izvlačenju glavna i jedina nagrada bila je automobil "citroen C3". Dilema je da li su ključevi od auta, koje je tokom čitanja nagrađenog broja telefona Jovana držala u rukama, uručeni pravoj srećnoj dobitnici?

Platiša TV pretplate i učesnik nagradne igre


Indeksi još crveni

Sin mi je upisao Višu turističku školu na Novom Beogradu, koju sam i ja svojevremeno završio davno u bivšoj SFRJ. Iznenađen sam pričama o napretku u školstvu, jer vidim da je napredovala samo školarina. Crveni indeks koji je označavao i bio simbol komunizma isti je i danas, a novi direktor nije pokazao nikakvo zanimanje za promene poput direktora Više poslovne škole koji je naložio štampanje teget indeksa sa utisnutim nazivom škole i grbom Republike. Nije mnogo, ali je nešto.

Zaprepastio sam se kada sam video da predmet Turistička geografija, koji je u vreme mojih studija imao 180 strana, sada ima 750 strana, dok je moja perspektiva bila realna i velika!

Mog studenta će čekati šef sa stavom: imaš višu školu, šta je to samo četiri slova, da bar imaš fakultet, to je teže, osam slova. U isto vreme takav šef od te kupljene diplome biće uskraćen za saznanje da sada trogodišnja Viša škola i fakultet imaju isti broj ispita a time isti i važnost i jačinu. Vidimo kuda vodi preobimno gradivo u zemlji gde previše informacija donosi diplomu onima koji najbolje pamte. Nama su potrebni oni koji mogu da razumeju i prosto, ne da samo pamte sve servirano ma koliko ono imalo smisla ili svrhe, za određeno zanimanje.

Profesor koji obori najviše studenata, njega ćemo nagraditi stanom i letovanjem, jer je najbolji čim mu po znanju nema ravnog, a ni studenti ni kolege profesora. Osećam revolt zbog onih koji su mi za vreme studija tražili znanje za Japan a servirali platu za Avganistan, i nisam dobro pamtio, ali sam razumeo sve. Vidim da se ministar, g. Vuksanović trudi, ali ako ne mogu da promene ni boju indeksa, šta će veće unaprediti i olakšati ovoj nesrećnoj a dobroj deci.

Bojan Putanović, Beograd


Zaboravili probleme

Hvala Glasu javnosti za jedan od najlepših dočeka Nove godine. U nagradnoj igri Glasa dobio sam besplatan doček Nove godine u restoranu "Mlinarev san" u Leštanima. Moja supruga i ja bili smo presrećni što nam se, posle više od šest godina od proterivanja sa Kosova, desilo nešto lepo.

Doček je bio fantastičan. Uz vesele muzičare predvođene doajenom narodne muzike Milančetom Radosavljevićem, uz prebogat švedski sto i divno društvo, atmosfera se začas "usijala". Prijatno me je iznenadio i vlasnik restorana, gospodin Vjetrović, kome nije bilo teško da svakom gostu čestita Novu godinu i poželi mu lep provod.

Još jednom hvala svima vama koji ste doprineli da se lepo provedemo i da na trenutak zaboravimo na svakodnevne probleme.

Đorđe Čukalović, Beograd