GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Propao nečuveni pokušaj poslanika Skupštine SCG za dobijanje trinaeste plate

Deda Mraz obišao savezne poslanike

Nezajažljivi apetiti narodnih poslanika za česta i drastična povećanja plata nikako ne jenjavaju. Stalno su u igri neke "naučne metode" pomoću kojih se može izboksovati neka povišica plata, bilo preko navodnih "ušteda", bilo preko uravnoteženja republičkih i saveznih plata narodnih poslanika ili...

Poštene prave demagozima

Najnoviji pokušaj saveznih poslanika da sami sebi izglasaju "trinaestu platu" od 62 odsto akonto ranije odobrene povišice od 16,8 odsto, tražeći da to važi od 1. jula, a ne od datuma koji je izglasan u Skupštini, nije prošao. Sve je to pokvario ministar Dinkić, jer nije prihvatio da bude Deda Mraz koji donosi poklone narodnim poslanicima. Valjda je ministar, pored ostalog, uzeo u obzir i postojeći standard naših građana i učinak poslanika na osnovu "uspešnih rešenja" za "učvršćivanje" volšebne zajednice Srbije i Crne Gore.

Poslanike koji su glasali protiv ove isplate kolege nazivaju demagozima u nameri da ih izazovu na inat kako bi promenili mišljenje u vezi sa "trinaestom platom". Neka se to zove i demagogija, ali bi mnogo interesantnija i zapaženija bila "demagogija" ostalih poslanika, da makar i prividno demagogišu da su u svojim zahtevima skromni i predlože da im se sadašnje plate prepolove, kako bi se približili standardu običnih smrtnika, pa bi i pored toga zadržali visok standard. To bi bio šok za građane, a bilo bi zabeleženo i u rubrici "Verovali ili ne". Ali je sasvim sigurno da taj film nikada nećemo gledati jer naši poslanici nisu nimalo naivni da se igraju sa vatrom koja bi ih žestoko opekla.

Osiromašeni narod poslanici ne treba da iritiraju sa svojim megalomanskim zahtevima i odokativnim primanjima po raznim osnovama, koja su nadmašila svaku pristojnost. Vreme je da nas poslanici više ne obmanjuju njihovim mukotrpnim radom i preteranom odgovornošću, jer ih život demantuje.

Dosta obmana

Kako ih nije sramota da naši najeminentniji stručnjaci primaju upola manje plate od brojnih ćutologa koji u Skupštini nisu progovorili ni tri rečenice, a još manje da su se istakli nekim izuzetnim rezultatima. Da li se plaća zvanje ili rad? Korektno bi bilo da poslanici za duže vreme zamrznu svoje plate. Poslanici treba i moraju da se uzmu u pamet i da shvate da budžet koji puni ovaj narod nije "krava muzara" i da ovo društvo i ova država ne postoje radi njih. Pritom treba da imaju na umu našu poslovicu "Zasviraj i za pojas zadeni", uz preporuku da se odviknu od nezajažljivosti i neracionalnog procenjivanja njihovih stvarnih vrednosti, jer su oni, pre svega, predstavnici naroda, a ne njihovih političkih stranaka.

Živorad Pantić, Beograd


Novogodišnje SMS poruke

Plaćena roba nije stigla

Ne znam šta je nateralo naše mobilne operatere da se hvale da je za novogodišnje praznike u Srbiji poslato preko 15 miliona SMS poruka. Izneo bih i drugu stranu ove laskave samopohvale. Naima, pisac ovih redova poslao je u novogodišnjoj noći 23 SMS poruke preko 064 mreže, međutim samo njih pet je stiglo na broj kojima je poruka namenjena. Za ostalih 18 poruka je pisalo: nije dostavljeno! Sporno je to što su mi skinuli kredit i za poslate i za neposlate poruke. Nisam samo ja opljačkan, masovno su to i drugi korisnici doživeli.

Nego, mene interesuje kako je moguće da softver radi i skida kredit i kada poruka faktički nije dospela do krajnjeg korisnika? Da li je to namerno podešeno da se kredit skida i bez usluge koja nije realizovana, ili to komjuterski softver sam vara i korisnike i same operatere u Telekomu i Mobtelu? Jedno je jasno: softveri naših operatera nemaju kapaciteta za protok vanrednog milionskog broja SMS poruka. Ali zato tehnološku nemogućnost ne mogu da prevaljuju na korisnike koje su obmanuli za novogodišnje praznike.

Ta krađa je nekoliko miliona evra na celoj teritoriji Srbije, a ne bi bilo loše da se barem ti milioni ulože u modernizaciju i pojačanje softverskog sistema! Ili im se više isplati da ponovo doživimo gore opisano? U svakom slučaju, njima zahvaljujem i želim im da u Novoj 2006. godini što pre izgube monopol i na mobilnoj i na fiksnoj telefoniji.

Kristina Mlađenović,
Beograd


Majke povlašćene u
porodičnim sporovima

Poštovani, u ponedeljak, 27. decembra 2005, objavljen je interesantan tekst "Alimentacija bolna tačka očeva". Ispričan je jedan pogled na svet razvedenih roditelja i dece, mada je mališanima posvećeno najmanje prostora u tekstu. Natpis je pristrasno obojen jer su majke predstavljene kao ugrožene vrste. Ugroženije od belih medveda.

Ipak, u jednom slučaju ste pomenuli zakon i to u delu kolika se alimentacija isplaćuje. Ukoliko ste toliko hrabri, neka pročitaju vaši čitaoci konkretne podatke u vezi sa razvodom.

1. U Centrima za socijalni rad koliko ima žena, a koliko ima muškaraca u komisijama koje predlažu starateljstvo nad maloletnom decom.

2. U Zakonu je naznačeno da su majka i otac ravnopravni u dobijanju starateljstva nad maloletnom decom. Da li se u praksi poštuje odnos ravnopravnosti i koliki je procenat majki staratelja, a koliki je procenat očeva staratelja? Sada i pre, na primer za period od 10 ili 20 godina.

3. U praksi, ocu se dodeljuje starateljstvo ukoliko se majka tako izrazi ili ukoliko je veoma bolesna, ukoliko je alkoholičarka, narkomanka ili mentalno obolela osoba. Samo tada.

4. Zašto se deca na staranje dodeljuju majkama ukoliko očevi poseduju više pokretne i nepokretne imovine i mogu da omoguće materijalno bezbrižniji život deci? Da li se na ovaj način majkama obezbeđuje lagodniji život sa više primanja? Koja je ustanova spremna da prizna ovu činjenicu?

5. Koliko ima ženske solidarnosti u dobijanju starateljstva i alimentacije majkama?

6. Da li majke staratelji ispunjavaju svoje obaveze prema deci i očevima dece i u kojoj meri ih ispunjavaju?

7. Da li se očevi žale na neispunjavanje obaveza majki staratelja ili ne i zašto?

8. Koliko se majke staratelji "svete" očevima na taj način?

9. Koliki je broj majki koje zasnivaju novu bračnu zajednicu posle razvoda, a koliki je procenat očeva koji učine isto to?

10. Kako takvi načini života utiču na formiranje ličnosti dece?

11. Koliki je procenat stvaranja Edipovog kompleksa od prevelike "žrtve" i vezanosti majke za sina u razvedenim brakovima?

12. Ko se više tužaka, majke ili očevi staratelji? Kome je više stalo da se sporovi završe i zašto?

13. Da li postoje slučajevi da majke staratelji imaju veća mesečna primanja od očeva i da su očevi oterani u "dužničko ropstvo", da moraju da rade razne poslove da bi ispoštovali odluku suda?

14. Da li zbog povređene sujete majke ne dozvoljavaju deci da se vide sa očevima i da li očevi u tim slučajevima tuže majke?

15. U svim ovim slučajevima navedite uporednu analizu sa stanjem od pre 10, 20 ili 30 godina kada je očevima uzimana polovina mesečne zarade.

16. Ko se "kažnjava" za razvod brakova bez obzira na krivca - otac ili majka?

Gospodo, zagrebali ste ogromnu temu. Imate li hrabrosti da krenete dalje u istraživanje?

Saša Ludajić, Beograd


Desetoro dece bez krova nad glavom!

Poštovani, u nemogućnosti da pomognem dvanaestočlanoj porodici iz Novog Sada, prisiljen sam da na ovaj način obavestim javnost o licemerju onih koje svakodnevno slušamo kako se zalažu protiv bele kuge i starenja stanovništva Vojvodine. Imati decu predstavlja božji blagoslov i najveću sreću, ali imati ih desetoro i to vanserijski talentovanih i obrazovnih u današnje vreme predstavlja nesreću, ne samo za porodicu, već, kako nam to pokazuju čelnici Novog Sada i Vojvodine, i za društvo u celini.

Kako se drugačije mogu protumačiti reči najodgovornijih "ljudi" iz pokrajine koji izostanak pomoći navedenoj porodici pravdaju zakonom koji ih onemogućava u tome, da bi majci desetoro dece na kraju preko obezbeđenja zabranili ulaz u zgradu Skupštine Vojvodine. Valjda zbog toga da im ne bi remetili mir i smišljanje novih velikih planova javnosti.

Gradonačelnica Novog Sada nije, za više od godinu dana, majku desetoro dece udostojila ni odgovora na pismenu molbu, a da o prijemu i ne govorimo. Ali zato se slikala sa trojkama kojima je vanredno dodelila stan kao svoj doprinos borbi protiv bele kuge. Koliko zanamo, to je bio jedini primer socijalne pomoći grada Novog Sada porodicama sa više dece. O nesreći dvanaestočlane porodice kojima pokušavam pomoći od 1994. godine obaveštavao sam svakog čelnika gradske uprave, jer sam kao odbornik Ekološkog pokreta vodio majku desetoro dece kod svakog predsednika Skupštine tražeći pomoć, za tu decu pre svega. Osim praznih obećanja ova porodica nije ništa dobila, ali su zato svi predsednici delili brojne stanove svojim zaslužnim stranačkim kolegama sa i bez dece.

O ovoj brojnoj porodici i njihovoj nesreći da žive među bezdušnim ljudima obavestio sam i Kancelariju predsednika Srbije koji su dodelu stana drugoj ugroženoj porodici iz Novog Sada takođe koristili kao politički marketing, ali uzalud. Bezdušni političari ne žive samo u Novom Sadu. Ni tzv. humanitarna fondacija političara koji želi našim novcem da osvoji Skupštinu Republike Srbije nije pokazala interesovanje za ovu porodicu čime je samo potvrdila da je njihov "humanizam" zapravo u funkciji osvajanja vlasti.

Zato, kada vam ti političari, ljudima ih ne bi nazivao, pričaju kako su zabrinuti za srpski narod zbog bele kuge i kako će sve učiniti da podstaknu natalitet, znajte da vas bestidno lažu. Ostaje mi jedino nada da se toj porodici neće srušiti krov na glavu u objektu u kome bespravno žive, jer kada odrastu, morali bi svedočiti o vremenu i ljudima koji nas danas beskrupulozno obmanjuju.

Nikola Aleksić, direktor
Ekološkog pokreta, Novi Sad