GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


O uzrocima vekovnih srpskih poraza za zelenim političkim stolovima

Dvostruki standard savremene istorije

"Lutanje u lavirintu uzroka srpske noći, 26.12.'05.

Čim neko ukaže na primere izbacivanja ćirilice iz javne upotrebe, pojave se u Glasu autori sa šematskim nastupom koji pišu srpskom verzijom ćirilice, imenuju je pismom svog naroda i odrednicom srpstva koja zaslužuje punu pažnju i čuvanje. Tako je napisao u Glasu i g. Miodrag Spajić, da bi potom skočio sebi u stomak i sve to osporio.

Ismejavanje ćirilice

Kaže da Japanci i Kinezi nemaju kompleksa zbog toga što im je pismo zajedničko, ali prećutkuje da u obe države to pismo živi punim javnim životom, dok je srpska ćirilica u javnoj upotrebi u Novom Sadu 2 odsto, a hrvatska latinica 98 odsto. Tera šegu sa propašću srpskog pisma, pa kaže da su Karađorđe i Miloš bili Srbi, iako su bili nepismeni. Ali, bili su pismeni sveštenici koji su čuvali i pismo i narod, ako ono još više nije sačuvalo njih.

Sve je to bio uvod u glavnu temu: da smo mi upravo onakvi kakvim su nas predstavili oni koji su pripremali propagandni teren pre bljuvanja vatre devetnaestoglave aždaje po zemlji Srbiji, koja je bila meta i u dva svetska rata. Pošao je M.S. od krivice Srba zbog sarajevskog atentata, pa je spomenuo i trudnoću Ferdinandove žene. Princip je izjavio žaljenje zbog njenog nenamernog ubistva, a NATO nije žalio, nego je ubistva dece u Srbiji nazvao kolateralnom štetom. Načelnik austrougarskog generalštaba Konrad je u predratnoj godini 24 puta pismeno predlagao caru da je pravi momenat za napad na Srbiju. Vojni manevri u BiH, kojim je prisustvovao Ferdinand, služili su tom cilju.

G. Spajić ne može ni bez pominjanja komadanja tela kralja Aleksandra i Drage Mašin, iako nikada nisam čuo da neki Srbin to veliča. Evropa je uvek bila fina i toliko osetljiva na stradanja narodna da je sredinom 19. veka premijer Engleske Dizraeli uverio svoj parlament da su Bugari sami ubili 64.000 svoje nejači, pa za to optužili Tursku. Dakle, za Evropu nisu bili zločinci i lažovi samo Srbi.

Iskrivljene činjenice

Pisanje g. Spajića me je podsetilo na reči velikog Dostojevskog iz vremena kada je ruski general Černjajev došao u Srbiju, a za njim i drugi ruski dobrovoljci, primio srpsko državljanstvo i komandovao srpskom vojskom i dobrovoljcima u ratu za oslobođenje Stare Srbije, a Engleska preko "evropskih" Srba u Beogradu vodila protiv njega intrige. Dostojevski je pisao da je najžalosnije to što će Srbi kroz stotinu godina sami isticati da su ih Rusi hteli podjarmiti, a Englezi ih spasli. Nije li upravo Englez Harold Pinter u svojoj besedi povodom dobijanja Nobelove nagrade istakao nešto što je u suprotnosti sa stavovima "evropskih" Srba : da SAD i Engleska projektuju ratove širom sveta.

Nije li onda posle opisanog stava jednog nobelovca, koji sigurno nije Srbin, smešno i žalosno kada M.S. optužuje Srbiju za Srebrenicu, Ovčaru i akcije "Škorpiona", te da su drugi platili račun, a sada je na Srbima red. Kako su to Hrvati izmirili račun za Jasenovac i mnoga druga stratišta u Drugom svetskom ratu, te za poslednja ubistva i izgon Srba iz Hrvatske? Da li su Slovenci odgovarali za ubistva nenaoružanih vojnika JNA? Evropa preti Srbima zbog grafita u Vojvodini, a ne smeta joj kada se u Hrvatskoj zakolje Srbin povratnik od 80 godina. Ili, kada Šiptari naprave pogrom nad Srbima i za to budu nagrađeni "statusom pre standarda". Da ne govorimo o tome da je Evropi stalo do povratka Srba na Kosmet koliko i do lanjskog snega i da ta ista Evropa istovremeno ukida Republiku Srpsku.

Miloš Sinđelić, Beograd


Zaboravljene pouke

Umesto da se na zakazanoj sednici vlada bavi, kako je sama najavila, formiranjem odbora za nacionalnu bezbednost, ona je zaključila, da je Mobtel važniji od tog istog odbora. Interesantno i zanimljivo! Vlada nije saopštila s kim bi većinski vlasnik Mobtela trebalo da zaključi ugovor o nastavku rada i održavanja opreme Mobilne telefonije na Kosmetu, a da ona funkcioniše!? Možda sa nekim podobnim Albancem koji živi u Beogradu, Vranju, ili Bujanovcu recimo?

Da nije tragično, bilo bi komično, ali očito da se vlada preplašila bivšeg vlasnika Mobtela, te ovim bezumnim činom ukidanja licence Mobtelu želi da radikalizuje obračun sa istim. Umesto da pohvali činjenicu što Mobtel uopšte funkcioniše na Kosmetu, i što tamošnji Srbi mogu nesmetano da komuniciraju sa Srbijom i svetom. Njima to izgleda i smeta, voleli bi da kosmetski Srbi izgube i tu mogućnost komunikacije, pa da ih i Bog tamo zaboravi!

Primedba da vlasnik Mobikosa Ekrem Luka zarađuje pare preko ugovora sa Karićem je imbecilna. Pa, neće valjda Luka pare koje zarađuje da uplaćuje Vladi Srbije, ministru finansija lično. Podmuklo je pričati o tom ugovoru kao štetnom, a sama država Srbija tamo ne sme ni da kroči bez saglasnosti Unmik administracije.

Sve u svemu, dobro je što je vlada izgubila živce jer smo sigurni da će usput napraviti još grešaka koje će je definitivno survati sa vlasti u narednih par meseci! Živi bili pa videli. Ništa ova vlast nije naučila od Miloševićeve, i ona je političku konkurenciju klevetala, proganjala, maltretirala, izmišljala razne gnusobe o istima, sve do momenta kada su u te priče samo oni verovali, ali im je narod u lice sasuo svu tu aroganciju 5. oktobra 2001.

Milutin Mlađenović, Beograd


O žalbama optuženika na mučenja u policiji

Sve neki fini ljudi

Čitaocima, kao i većem delu javnosti, dosadio je šablon koji (verovatno po savetu svojih branilaca) primenjuju ovejani kriminalci: kao, u zatvoru su ih tukli, stavljali im kese na glavu, gušili, pretili da će im bližnji loše proći pa čak i da će izgubiti glave - ako ne priznaju zlodela koja im se pripisuju.

A oni jadnici, sve nevinašca i fini ljudi nenaviknuti na obračune, tuče i batine, u strahu sve priznaju, a kad dođu pred sud, to poriču, a čak nije redak slučaj, da se u zatvoru nađu policajci koji su navodno mučenjima dostojnim Gestapoa iznudili priznanja!

Da bi se sprečio ovaj cirkus iza kojeg stoje nesavesni branioci i nezreli kriminalci, predlažem da se mnogo više nego dosad koristi institucija policijskog lekara! Sva maltretiranja, psihičke i fizičke torture odmah prijaviti, pa neka lekari daju svoje mišljenje, uz dokumentaciju (fotografije nanetih povreda od batina, eventualno rendgenske snimke preloma i iščašenja, psihijatrijsku ocenu duševnog mučenja i slično).

Ako toga nema - priča o "strahu od batina" ne bi se ni uzimala u obzir i ne bi usporavala postupak koji se, nažalost, često završava - zastarevanjem zbog isteka roka.

Dragoslav Petrović, Beč


Vratimo Milana Đ. Milićevića u školu

Najpoznatija i najznačajnija ličnost u Ripnju bio je Milan Đ. Milićević (1831-1908). Potiče iz porodice Jovana Đaka, jednog od retkih pismenih ljudi pre Prvog srpskog ustanka. Milan je učio osnovnu školu u Ripnju, a gimnaziju i Bogosloviju u Beogradu. Veliko znanje stekao je sam, učeći jezike, prevodeći i pišući razna dela.

Predano je radio kao učitelj, sudski činovnik, školski nadzornik, zvaničnik ministarstva, sekretar kneževe kancelarije, poslanik Narodne skupštine, član međunarodnih tela i Državnog saveta Kraljevine Srbije.

Kao sledbenik Vuka Karadžića i jedan od pionira naše kulture bavio se istorijom, geografijom, etnologijom, književnošću, prevođenjem i novinarstvom (urednik Srpskih novina i časopisa Škola). Sakupio je znatnu naučnu građu iz više oblasti obuhvativši narodni život, stvaralaštvo i tradiciju i napisao brojna zapažena naučna i literarna dela. Njegova književna dela nastala na narodnoj tematici pisana su na čistom narodnom jeziku, a imala su jasnu didaktičku-poučnu poruku i bila su bliska svakom tadašnjem čitaocu. Zato su se nalazila u svim čitaonicama i u mnogim školskim izdanjima.

Bio je član i na čelu više građanskih, kulturnih, naučnih i stranih društava i ustanova, a najznačajnije kao sekretar i predsednik Kraljevske akademije nauka. Za samopregoran rad na državnim poslovima i za doprinos kulturi, nauci i prosveti, dobio je više domaćih i stranih priznanja i odličja.

Posmrtno je stekao priznanje i u rodnom Ripnju. Škola u Brđanima dobila je 1943. godine njegovo ime i spomen-ploču njemu u čast. Od tada je datum njegovog rođenja obeležavan kao Dan škole i na toj svečanosti deljene su knjige kao nagrade ripanjskoj deci.

Koju godinu posle Drugog svetskog rata u Ripnju je brisano, rušeno i spaljivano skoro sve što je do tada bilo vredno iz prošlosti. Tako je skinuto ime i spomen-ploča Milana Đ. Milićevića sa zida škole i ta obeležja nestala su bez traga. Ideološko-političkom manipulacijom on je proglašen za obrenovićevskog režimliju, nacionalistu i bezvrednog građanskog pisca, te mu je ukinut svaki javni pomen. Zatim je usledilo objedinjavanje škola u selu (četiri odeljenja), a ime Vuka Karadžića poslužilo je kao izgovor i zloupotrebljeno je da se Milan Đ. Milićević progna iz Ripnja, iz biblioteka, škola i udžbenika. Formirala se, zatim, još jedna škola u Ripnju i, prema političkom trenutku, dato joj je ime "29. novembar". Milan je otpisan i zaboravljen već pola veka.

Interesantno, jedan meštanin iz Ripnja je, premda neupućen u prosvetu i kulturu, o svom trošku izgradio i postavio spomenik Milanu Đ. Milićeviću, ali na pogrešnom mestu, a ne u školi. U tom poslu nije učestvovala nijedna škola, ni kulturne ustanove, niti opštinski predstavnici. Potom je novopodignuta škola u Medaković naselju dobila ime Milana Đ. Milićevića, ali bez nekog odjeka iz Ripnja. Nisu li to znaci da ova poznata ličnost neće biti zaboravljena?

Zato tražimo od Ministarstva prosvete i sporta da ispravi ovu nepravdu kako bi se ime Milana Đ. Milićevića i spomen-ploča vratili školi u kojoj je on učio, da se obnove uspomene na njegov život, rad i dela i da se prikaže njegov značaj u kulturi, nauci i prosveti, a da se sadašnja škola reorganizuje kako bi odgovorila potrebama obnove društvenog, kulturnog i duhovnog života u Ripnju.
Zato dajemo svoje potpise,

građani Ripnja