GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Sreda, 28. 12. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Foto

Zastupnik Konvers grupe Milorad M. Bojović

Posle informacije objavljenje u Glasu javnosti da "guverner Jelašić neće Ruse u Srbiji", reagovala ruska konvers grupa

Rusija nudi milijarde Srbiji

Posebno naglašavamo da je učešće ruske države u strukturi vlasništva ove grupe 14,6 odsto, što nesumnjivo daje težinu samoj Grupi. Do ključnog nesporazuma došlo je zbog toga što je NBS u svom rešenju posmatrala i ocenjivala bonitet samo jedne banke - Konvers banke, kao sticaoca, a bila je u obavezi da sticaocem smatra svih pet banaka, dakle ukupnu Grupu

Otvoreno pismo
Povodom teksta objavljenog u vašem listu pod naslovom "Guverner Jelašić neće Ruse u Srbiji", a u kome se eksplicitno pominje Konvers grupa, Advokatska kancelarija Milorada M. Bojovića, kao ovlašćeni punomoćnik i zastupnik Konvers grupe iz Moskve, izjavljuje:
Naša advokatska kancelarija zastupa i predstavlja interese "Konvers grup holding", finansijske grupe koja ujedinjuje banke Rusije i Evrope, a u svom sastavu ima pet banaka:

Konvers banka (Rusija)
Snoras banka (Litvanija)
Latvijas Krajbanka (Latvija)
Konvers banka - Moskva (Rusija)
Banka Enisej (Rusija)

Posebno naglašavamo da je učešće ruske države u strukturi vlasništva ove grupe 14,6 odsto, što nesumnjivo daje težinu samoj grupi. Većinski vlasnik Grupe je gospodin Vladimir A. Antonov, koji se nalazi na 6. mestu zvanične liste 12 najvećih bankara Rusije. Reč je o savremenom bankaru mlade generacije sa ogromnom reputacijom u međunarodnim bankarskim krugovima, zahvaljujući čijem se uticaju i uloženom trudu banka snažno razvija na prostoru Evropske unije.

Namera ove grupe zasniva se na jednostavnoj logici i želji za postojanjem banke u Srbiji koja bi bila most između ruske i srpske privrede i vratila nekadašnji obim robne razmene koji je bio na novou od oko pet milijardi dolara. Ostvarenje interesa Grupa je prepoznala u Kulskoj banci AD, sa čijim su ovlašćenim predstavnicima napravljeni kontakti još tokom 2004. godine, da bi februara 2005. bio održan sastanak sa guvernerom, a krajnji rezultat je bio podnošenje zahteva Narodnoj banci Srbije 17. februara 2005. godine za dobijanje prethodnog odobrenja za kupovinu većinskog paketa akcija Kulske banke AD. Istovremeno, pisanim putem, o namerama Konvers grupe obavešten je najviši državni vrh Republike Srbije.

Ko čini Konvers grupu

Aktiva Konvers grupe je u novembru 2005. godine prelazila 1,967 milijardi dolara. Od toga je 246,2 miliona bilo u Konvers banci - Moskva, 410,6 miliona u Konvers banci, 895,5 miliona u Snoras banci, zatim 395,5 miliona u latvijskoj Krajbanci i 19,2 miliona u banci Enisi. Reviziju svih banaka Konvers grupe obavlja oditorska kuća Ernest&Jang.
Konvers banka, prva banka Grupe, osnovana je 1989. i fokusira se na investicione poslove i korporativne klijente.
Snoras banka, najveća litvanska banka, usmerena na poslove sa građanstvom, osnovana je 1992. godine i među klijentima ima više od 700.000 privatnih lica i više od 11.000 kompanija. Mreža ove banke obuhvata preko 200 ekspozitura i ispostava i jednu trećinu svih bankomata u Litvaniji, a banka dnevno obavi preko 125,000 transakcija.
Konvers banka - Moskva fokusira se na privatne klijente i mala i srednja preduzeća, a osnovana je 1994. godine.
Enisi banka, osnovana 1990. godine, najveća je banka oblasti Krasnojarsk, jednog od najbogatijeg regiona Rusije, i njena glavna aktivnost je obezbeđivanje ekspres kredita.
Krajbanka je najstarija latvijska poslovna banka koja uslužuje preduzetnike i privatna lica u Latviji.
Konvers finansijska grupacija planira u bliskoj budućnosti da putem strateških akvizicija da u svoje članstvo uključi još evropskih banaka, piše na sajtu ove grupe.
Ova grupacija se nalazi u većinskom privatnom vlasništvu, uz državnih 14,69 odsto, specijalizovana je za bankarske poslove i ne poseduje drugu aktivu.

S. I.

Smatrali smo da nema nijednog razloga da zahtev ne bude povoljno rešen u najkraćem roku, pogotovu što u Kulskoj banci država Srbija nema nikakvog vlasničkog učešća, jer je reč o privatnoj imovini - imovini fizičkih i pravnih lica. S druge strane, izjava guvernera da je uloga Narodne banke Srbije samo regulatorna, bez mešanja u tržišnu utakmicu, učvrstila nas je u uverenju da će se Grupi omogućiti ulazak na finansijsko tržište Srbije. No, pokazalo se na slučaju Konvers grupe da se radi o tipičnom ponašanju karakterističnom za državni intervencionizam, sa direktnim mešanjem među akterima na tržištu, čime je guverner Jelašić demantovao samog sebe.

Rešenje NBS kojim se odbija zahtev Grupe za kupovinu većinskog paketa akcija Kulske banke AD apsolutno je neodrživo zbog obrazloženja koje sadrži sledeće konstatacije:

- da sticalac nije poslovao na svetskom finansijskom tržištu;
- da ista ne može garantovati dugoročan i pozitivan uticaj na poslovanje banke.

Ovakva obrazloženja su netačna i neutemeljena pre svega zbog činjenice da banka Snoras iz Litvanije, koja je u sastavu Grupe, posluje u Evropskoj uniji, kao i banka Latvijas krajbanka iz Latvije. Obrazloženje da Konvers grupa ne može garantovati dugoročan pozitivan uticaj na poslovanje Kulske banke jednostavno je neprihvatljivo, što je međunarodna rejting grupa "Fitch", koju priznaje NBS, ocenila u svom izveštaju od pre dve sedmice da je Konvers grupa stabilna, i dala joj takav rejting.

Da ne govorimo o aktivi ukupne Grupe koja se meri milijardama dolara. Do ključnog nesporazuma došlo je zbog toga što je NBS u svom rešenju posmatrala i ocenjivala bonitet samo jedne banke - Konvers banke, kao sticaoca, a bila je u obavezi da sticaocem smatra svih pet banaka, dakle ukupnu Grupu, što je u skladu sa članom 12 Zakona o bankama i drugim FIO, kao i tačke 12 Odluke o načinu sprovođenja zakona. Shodno slovu zakona, jednim sticaocem se smatraju sva lica povezana upravljačkim i imovinskim vezama, u konkretnom slučaju sticalac je čitava Grupa.

Zbog svega navedenog, pozivamo guvernera Jelašića da ponovo preispita svoju odluku i da da saglasnost Konvers grupi za kupovinu većinskog paketa akcija Kulske banke. Jer, ovako renomiran investitor ne zaslužuje uskraćivanje prava u utakmici na finansijskom tržištu, kao što smo sigurni da niko od nas nema prava na to da investitore koji su zainteresovani za ulaganje na tržište Srbije dele na podobne i one koji to nisu, a posebno da u toj oceni izlazimo iz okvira nečega što nalaže poslovna etika i pozitivni zakonski propisi. Pozivamo i Vladu Republike Srbije da da svoj doprinos kako bi se konačno i na zadovoljavajući način rešio ovaj problem.

Jelašić: Negativno mišljenje centralne banke

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić, podsećamo, prošle nedelje je potvrdio Glasu javnosti da je ruska banka, članica finansijske grupacije Konvers grupe, bila zainteresovana za ulazak u domaću Kulsku banku. Jelašić je takođe potvrdio da je Narodna banka Srbije, povodom zahteva Konvers grupe za dobijanje većinskog vlasništva u Kulskoj banci, dala negativno mišljenje. Međutim, guverner nije obrazložio takav stav centralne banke, ali je rekao da je s predstavnicima ove ruske grupacije imao kontakte "i to preko Kulske banke, kao uostalom i sa svim drugim potencijalnim zainteresovanim za Kulsku banku".
Izvor Glasa tvrdi da je Narodna banka Srbije "već obezbedila ulazak u Kulsku banku jedne druge banke iz Mađarske, blisko povezane sa guvernerom". Na pitanja Jelašiću da li je sa predstavnicima mađarske OTP banke razgovarao o ulasku u Kulsku banku i ima li nekoga u OTP banci s kim je u rodbinskim vezama, guverner je odgovorio:
"Sa OTP bankom smo razgovarali i to ne samo s njima već i sa Kulskom bankom. Ti razgovori vođeni su krajem prošle i početkom ove godine. Nisam u rodbinskim vezama sa bilo kim iz OTP banke". Jelašić je rekao i da s premijerom Koštunicom nije razgovarao o Konvers grupi jer, kako je istakao, "za takvim razgovorom nije bilo ni potrebe zato što su nadležnosti u bankarskom sektoru jasne i precizirane zakonom".
Tako je ruski kapital ponovo naišao na "zatvorena" vrata u Srbiji. Kako se čuje u javnosti, to je najozbiljniji razlog za zahlađenje odnosa Vlade Srbije i zvaničnog Kremlja. Podsećamo, još jedna velika finansijska grupacija iz Rusije - Alfa grupa - koja predvodi tamošnji telekomunikacioni sektor, pokušala je da, kroz kupovinu Mobtela, uđe u Srbiju, ali - bez uspeha. Predstavnici Alfa grupe čak su imali i sastanke u Vladi Srbije, kojima je, pored resornog ministra Velimira Ilića, koji je u prvobitno datoj izjavio potvrdio kupovinu BK trejda, prisustvovao i ambasador Ruske Federacije Aleksandar Aleksejev. Međutim, iz razloga koji nisu objašnjeni javnosti, ta ruska grupacija se povukla, a Mobtel, odnosno njegovog osnivača - BK trejd, kupili su austrijski investitori predvođeni biznismenom Maritinom Šlafom. Igor Krasnić

Milorad M. Bojović, advokat


vesti po rubrikama

^tema

Rusija nudi milijarde Srbiji
Uručeni "Sunčani satovi" najboljima
Na VMA pregledano pola miliona ljudi
 
 


     


FastCounter by LinkExchange