Od brojnih čuda u Skupštini Srbije, naša javna glasila su se skoro zamorila, pa ponašanje tzv. narodnih poslanika označavaju sublimiranim rečima: "barabe","bitange", "pljačkaši", "alavci" i drugim ukrasnim izrazima. Dobro, to je u redu. Ali u celoj toj tragikomičnoj pripoveci nešto nije u redu - "Nešto je trulo u zemlji Danskoj".. Niko ne upita "a šta je sa komandnom odgovornošću?"

Prave se nevešti

Razumljivo je što novinari za bezobrazluke s poslaničkim platama i čerupanjem skupštinske blagajne u korist virtuelnih putnih troškova, intervjuišu tzv. narodne predstavnike, jer znaju da će dobiti imbecilne odgovore, "objašnjenja" - u stvari notorne besmislice i laži - koje, ipak, uvećavaju tiraž. Ali, to ipak nije korektno u odnosu na predsednika Skupštine, g. Predraga Markovića.

Jer, čovek bi, bar formalno i formacijski, imao pravo da se nađe uvređen i postavi novinarima pitanje: "Pa, dobro, majku mu, ko je ovde, u Skupštini gazda, poslanici ili ja? "Mada za takvu ljutnju i ne postoji realna opasnost, jer g. Marković se povodom svih tih bezobrazluka pravi Englez kao da se sve to dešava negde drugde, na primer u skupštini opštine Pambukovica, sa kojom on nema veze, niti zna gde je ta Pambukovica.

Skupštinske nekretnine

Istina, predsednik Skupštine ponekad digne gromoglasni glas da objasni da njegovi radenici-poslanici izgiboše od rada, i danju i noću, što ovaj nerazumni narod ne zna ili neće da zna, pa treba i da budu natprosečno nagrađeni. I drugi argument mu je ubistveno održiv: da je ogromna plata najbolja barijera prema korupciji. Mada, u stvari, ne postoji opasnost od prodaje poslanika na parče, na malo. Poslanike kupuju kao celinu, bilo kao zelenu salatu ili nekretninu, jer poslanici i jesu neka vrsta nekretnina, pošto ogromna većina za celog svog mandata se nikada ne krene prema govornici.

Ali, zamislite ako bi se i službenici u poreskim upravama poslužili receptom g. Markovića pa svoje bedne plate dopunjavali mitom koji bi lako mogli da organizuju od privrednika kojima skoro samostalno razrezuju porez! Ili, ako bi učitelj dopunjavao svoju platicu "pažnjom" učenikovih roditelja u vidu stotinak evrića - kojima, čujemo, cena raste - za četvorku umesto jedinice!

Ako u nekom preduzeću, firmi ili ustanovi nešto pođe naopako, niko ne poziva na "informativni razgovor" portira, nego, dabogme, direktora. Pa ako niko ne interveniše da spase direktora i postavi ga unapred na neko drugo važnije rukovodeće mesto, taj izgubi fotelju po hitnom postupku. Po komandnoj odgovornosti. Ali, u najvišem zakonodavnom telu naše nam drage Republike, komandne odgovornosti nema! Ko je za to kriv?

Hijerarhija povišica

Vlada ne može da bude kriva jer je nižeg ranga od Skupštine, a i zbog toga što prvo vlada podigne plate ministrima pa tek onda podseti poslanike da je sad na njih red. Predsednik Skupštine po prirodi stvari ne može sebe da poziva na odgovornost. Nije toliko nerazuman ili naivan. Ministar Dinkić bi mogao da poslanicima "zavrne slavinu", ali ne sme jer će mu vd. vojvoda održati predavanje na temu ko je stariji, skupština ili ministar.

A, predsednik Republike? E, on bi, ako bi hteo, smeo, mogao ili ako bi kao predsednik partije imao za to interesa. Mogao bi jednostavno da obavesti g. Markovića da zakon i pravilnike o platama i putnim troškovima poslanika neće da potpiše. Istina, na to bi mogao da dobije odgovor da se to predsednika Republike uopšte ne tiče, da tu i nema pravog zakona, a pravilnike ionako ne odobrava predsednik Republike. Dakle, izgleda da niko tu ništa ne može. Pogotovo ne narod. Trenutno.

Uvek na prvom mestu

E, sad, ako bi novinari otišli do glave ribe, od koje uvek... i pitali g. Markovića, ne da li će, nego kada će da podnese ostavku zbog krivice po osnovi komandne odgovornosti? Predsednik Skupštine bi im se, naravno, na takvo neumesno pitanje kiselo nasmešio kroz gustu, obimnu bradu i uzvratio protupitanjem "Jel vi to ozbiljno? Novinari ne bi morali da se o tom protupitanju izjasne odmah, na licu mesta, ali bi mogli narednog i svih ostalih narednih dana da mu, posredstvom javnih glasila, postavljaju isto pitanje. Pa kome pre dosadi.

Mada me sve to sa predsednikom Skupštine i njegovim poslanicima u neku ruku podseća na neku vrstu političke perpetuum mobile koja se stalno obnavlja i nema kraja kao što nema kraja svemiru. Kao što čovek ne može da zamisli kako je to moguće da nema kraja svemiru baš kao što ni june ne ume da čita Šekspira.

Čedomir Cvetković, Beograd

Za 27. decembar ove godine, putem javne aukcije, bila je zakazana prodaja društvenog kapitala Trgovinskog preduzeća "Ineks - budućnost" a. d Požega. U sastav imovine ovog preduzeća ulaze i nacionalizovani lokali više porodica koje su starosedeoci Požege. Njihova imovina se nalazi u centru grada. Stari vlasnici ovih lokala su Agenciji za privatizaciju predali dokumentaciju koja se odnosi na njihovu nacionalizovanu imovinu, jedna od njih je i porodica Aćimović.

Dokumentacija ove porodice je u potpunosti izostavljena iz aukcijske dokumentacije preduzeća. Upozoravamo potencijalnog kupca ovog preduzeća da je dokumentacija nepotpuna, te se kupac dovodi u zabludu u pogledu stvarnog činjeničnog stanja i prava koja stiče kupovinom preduzeća.

Unutar dokumentacije porodice Aćimović priloženi su dokazi na osnovu kojih treba da se iz postupka privatizacije izuzmu njihove četiri nacionalizovane poslovne prostorije u prizemlju stambeno-poslovnog objekta - kulturnog dobra: " Aćimovića kuće" u Ul. Knjaza Miloša br.13 u Požegi ukupne površine 114 m2. Kulturno dobro "Aćimovića kuća" je najstariji objekat u Požegi, sagrađen pre više od 150 godina i predstavlja ostatak stare čaršije i primer narodnog graditeljstva iz tog perioda. Nebrigom i nemarom prema kulturnom dobru preduzeće je dovelo ovaj objekat do urušavanja, a pritom ubira prihod izdavanjem ovih nacionalizovanih lokala.

Ministarstvo kulture Republike Srbije odredilo je porodicu Aćimović za staraoca kulturnog dobra, pošto dotično preduzeće ne sprovodi mere zaštite kulturnog dobra. Porodica Aćimović je pribavila sve potrebne dozvole i završila sve projekte za restauraciju kulturnog dobra, ali ne može pristupiti opravci jer je dotično preduzeće sprečava u tome.

U međuvremenu, nacionalizovani lokali porodice Aćimović postali su državna imovina-svojina Republike Srbije, a TP" Ineks - Budućnost" a. d Požega samo njihov korisnik. Republička direkcija za imovinu Republike Srbije uputila je Agenciji za privatizaciju i preduzeću TP " Ineks-Budućnost " a. d Požega akte kojim ih obaveštava da je u postupku prenos prava korišćenja sa TP " Ineks - Budućnost" - Požega na Opštinu Požega na objektima - poslovnim prostorijama označenim u presudi Trgovinskog suda u Užicu, te je istim aktom navedeno preduzeće pozvano da, u roku od 15 dana od prijema dopisa, predmetne nepokretnosti ispražnjene od lica i stvari preda predstavnicima Opštine.

S obzirom da naloženo nije učinjeno od strane preduzeća, Republičko Javno pravobranilaštvo - odeljenje u Užicu, moralo je da reaguje i zaštiti imovinu Republike Srbije i podnese Opštinskom sudu u Požegi 23. decembra 2005.

Predlog za izdavanje privremene mere kojom se:
1. ZABRANJUJE TP " Ineks - Budućnost" a. d Požega svako raspolaganje sa nepokretnostima koje su vlasništvo Republike Srbije
2. NALAŽE SE Agenciji za privatizaciju Beograd, Terazije 23, da navedene nepokretnosti izuzme iz imovine pravnog lica TP " Ineks-Budućnost" a. d Požega, prilikom aukcijske prodaje.

Aukcija za prodaju ovog preduzeća bila je prvobitno zakazana za 15. decembar, te je odložena za 27. decembar uoči Nove godine, kada relevantne institucije skoro i da ne rade te se vezuju ruke licima koja bi bila oštećena ovom aukcijom. Nameće se pitanje da li je ova prodaja javna, kada je dokumetnacija izostavljena, a prodaja zakazana skoro kada nijedna nadležna ustanova ne radi? Na kraju smo saznali da je novi vlasnik imovine jedan od funkcionera firme "Ineks".

Radmila Aćimović
Ul. Dragiše Lapčevića, Požega

Neki sa demokratskog i slobodoumnog Zapada izgleda misle da smo mi Srbi narod sa kratkim pamćenjem. Da to nije baš tako, podsetio bih na permanentne ucene koje, pre svega SAD, vrše prema Srbiji. Naime, dok je Milošević bio na čelu Srbije, SAD su preko emisara, uglavnom niskog ranga, poručivale da će teško ići sa Kosmetom sve dok je Milošević na čelu Srbije, te da Srbija nema šta da traži na Kosmetu.

Dobro, dođe i ta "demokratska vlast", ali i nove ucene, i to sve jedna stiže drugu. Momentalno je u žiži general Mladić "koji mora da se uhvati", inače... U vezi ovoga je posebno bitno je reći da se neki naši navodni "objektivni i dobronamerni" političari prosto utrkuju da nam dodaju na teret čak i ono što ni SAD nisu preduzele na ime sankcija. Međutim, pitanje koje treba postaviti Zapadu pre svega je "zašto SAD, kada već poseduju najsavremenija sredstva na svetu za hvatanje begunaca, ne lociraju i ne uhapse Osamu bin Ladena, nego se vrte oko toga da li je živ ili nije. Da ne pominjemo da te iste SAD ne daju da se njihovom najobičnijem vojniku sudi van granica SAD.

Dok se nama svakodnevno upućuju pretnje i ucene, dotle niko nije u stanju da se postavi prema demagozima iz SAD. Nevešta i diletantska politika, pre svega DOS, a zatim i današnja vlada nas je dovela tamo gde smo sada, a ako još neko zaista veruje da bi, ako bi Srbija i predala Mladića, ne bi uskoro došlo do novih ucena, kojima ne bi bilo nikad kraja.

Mihailo Stevanović,
Beograd