GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Utorak, 20. 12. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Srbin Željko Ignjatović jedan je od izumitelja revolucionarnog čipa

Digitalni Tesla

Superčip koristi 50 puta manje energije od najboljih današnjih čipova, a raspon svetlosti koji "hvata" je neverovatnih 100 puta veći

Prototip CMOS čipa koji su napravili Mark Bočko, profesor kompjuterskog inženjeringa na Univerzitetu Ročester u Njujorku i njegov asistent Željko Ignjatović, 34-godišnjak iz Odžaka, napraviće pravu revoluciju u digitalnoj video-tehnologiji, zdušni su svi stručnjaci. Najveći problem digitalnih video uređaja su oduvek bile dve stvari: kratkotrajno napajanje i komplikovan proces konverzije analogno-digitalno. Superčip rešava oba problema i otvara vrata neverovatnim mogućnostima za razvoj ove tehnologije.

Lična karta

Željko Ignjatović je rođen u Odžacima, 1970. godine. Elektrotehnički fakultet je završio u Novom Sadu. Magistrirao je i doktorirao na univerzitetu Ročester, gde je zaposlen kao asistent na Katedri za elektronski i kompjuterski inženjering. Specijalista je za tehnologiju senzora i sisteme akvizicije slike sa ugrađenom kompresijom i elektroniku niskonaponskih interfejsa.

Ako se ostvare pretpostavke tima iz Ročestera, digitalni uređaji koji će imati ugrađen ovaj čip trošiće samo delić energije koju troše danas (baterija će da "drži" bukvalno godinama), a usput će praviti daleko bolje slike. Buduće kamerice će, zahvaljujući "srpskom" čipu, biti veličine dugmeta na košulji. Trenutno tim radi na razvoju procesa kompresije slika (cilj je da se svede na najmanji mogući broj operacija), što će omogućiti upotrebu čipa u kamerama, fotoaparatima i mobilnim telefonima.

Ono što je revolucionarno kod novog čipa je njegova sposobnost da svaku sliku digitalizuje piksel po piksel, u realnom vremenu (danas je taj proces mnogo sporiji - slika se prvo "zarobi", pa se tek onda digitalizuje). I ranije je bilo pokušaja da se napravi piksel po piskel digitalizacija u realnom vremenu, ali svi dosadašnji projekti su zahtevali previše tranzistora, što je ostavljalo premalo prostora za senzore. Ignjatović i Bočko su rešili ovaj problem, tako da na svaki piksel sada dolaze svega tri tranzistora, što je oslobodilo gotovo polovinu površine za prikupljanje svetlosti (naravno, ovako će biti skupljeno još više fotona, što automatski znači bolji kvalitet slike).

Prvi testovi su pokazali da čip pri radu sa 30 frejmova u sekundi koristi svega 0,88 nanovata po pikselu - neverovatnih 50 puta manje od današnjih čipova. Takođe, novi čip pokazuje i neviđen dinamički raspon (odnos između najmanje i najveće količine svetlosti koju može da registruje); taj odnos je kod postojećih CMOS senzora 1:1.000, a kod Ignjatovićevog čipa neverovatnih 1:100.000.

I. Ć.


vesti po rubrikama

^nauka

Digitalni Tesla
Japanski svemirski pauci pletu mrežu
Novi jonski pogon prošao test
Dekodiran deo DNK lanca mamuta!
 



     


FastCounter by LinkExchange