GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Sreda, 07. 12. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


 

Čedomir Cvetković, bivši diplomata, drži besplatnu školu nordijskog jezika

Pričaj da te Finci razumeju

Učenicima iz Srbije koji odu da usavršavaju znanje na sever Evrope domaćini prvo objasne da se komunicira smireno i hladnokrvno. To je tamo običaj, ali i nepisano pravilo

Kada pomenete Finsku, sem "zemlje sa hiljadu jezera" - a ima ih 187.902, prvo što vam padne na pamet su vozači Formule 1, Mika Hekinen i Kimi Rajkonen. Pomenuta dvojica harizmom i uspesima u automobilizmu doprineli su velikoj popularizaciji Finske u celom svetu. Šarmu nordijske države nisu odoleli ni mnogobrojni ljubitelji sporta u Srbiji, a Mika i Kimi, po svojoj popularnosti kod fanova Formule 1 na vrhu su u našoj zemlji.

Ipak, pored dobrih asocijacija na Finsku, malo ljudi zna da se kod nas tek na prste mogu izbrojati ljudi koji govore finski, proučavaju kulturu i književnost te zemlje ili održavaju dobre veze Srbije sa ovom zemljom. Jedan od onih koji nije dozvolio da se poruše mostovi između Srbije i Finske je Čedomir Cvetković, bivši diplomata u Finskoj.

Prijatelji

Sredinom decembra u Obrenovcu će biti osnovano prvo "Srpsko-nordijsko društvo prijateljstva" kao ogranak budućeg društva na nacionalnom nivou, koje će zaživeti 2006. u Beogradu. Cvetković pomaže rukovodstvu opštine Obrenovac u ostvarivanju projekta proglašenja Obrenovca za nordijsku komunu.

Ispravile krivu sliku o Srbiji

Učenice škole Čedomira Cvetkovića četri puta su bile u Finskoj, a drugi put u selu Toholampi.
- Kada su prve godine stigle u porodice kod kojih su boravile, domaćini su ih u prvo gledali ne skrivajući predrasude o Srbima, jer su s medija ranije stekli pogrešnu sliku o događajima kod nas. Posle samo nekoliko dana, Finci su bili oduševljeni njihovim ponašanjem, a kada su odlazili, rekli su da se osećaju kao da ispraćaju rođenu decu. Prošle godine Cvetković je imao i čast da u gradu Kanusu otkrije spomenik posvećen majkama čiji su sinovi poginuli u Drugom svetskom ratu.

S obzirom na to da je jedini u Srbiji koji se bavi finskim jezikom, a želi da za sobom ostavi bar petnaestak mladih koji će se, kao i on, posvetiti izučavanju tog jezika i kulturnim vezama između Srbije i Finske, pre četiri godine osnovao je u Obrenovcu Školu finskog jezika. Škola je u početku bila potpuno besplatna. Prvo je imao čak 40 učenika, ali je taj broj opao na sedam učenica koje već četiri godine uporno i sa velikim interesovanjem uče finski. Cvetković prima i nove polaznike, ali pod uslovom da je učenik siguran da će se celog života baviti time što nauči.

Ana Bujić, učenica iz Obrenovca koja je ujedno i prvi Cvetkovićev asistent, završila je književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Ona kaže da ju je ovaj jezik privukao prvenstveno zbog specifičnosti.

- Za finski sam se prvi put zainteresovala kada sam pročitala njihov čuveni ep "Kalevala". Sem toga, fascinira me i geografsko podneblje severa Evrope, pa sam poželela da naučim jezik kako bih mogla da proučavam finsku književnost, kao i da prevodim - kaže Ana koja dodaje da je, sem učenja, neophodno provesti i određeno vreme u podneblju govornog područja kako bi se potpuno "ušlo u srž jezika".

Druga učenica je Milena Podolšak koja je za godinu dana kod profesora Cvetkovića uspela da savlada osnove finskog dovoljne za svakodnevnu komunikaciju. Ona je upisala švedski na Filološkom fakultetu u Beogradu, ali planira da dogodine upiše studije finskog na Univerzitetu u Helsinkiju. Ona kaže da su, pored specifičnosti njihovog jezika, Finci inače veoma zanimljiv narod. Insistiraju na smirenosti u govoru.

- Kada sam bila u Finskoj, desilo se da sam sa domaćinima razgovarala na njihovom maternjem jeziku i mahinalno sam gestikulirala rukama. Ne zato što je to moj manir, već da bih rukama predstavila reč koje u trenutku nisam mogla da se setim. Međutim, domaćini su mi odmah objasnili da je njihov običaj da govore smireno i hladnokrvno. Rekli su mi da to nije samo običaj, nego i nepisano pravilo. Tada sam razumela zašto stranci Fince često doživljavaju hladnom nacijom - objašnjava Milena, koja je sa Anom Bujić ove godine boravila mesec dana u Finskoj. Čedomir Cvetković, kao dobar učitelj, sa svoje strane svoje polaznike svake godine šalje na put u Finsku.

- Opština Obrenovac za učenice plaća putne troškove do sela Toholampi u Finskoj, u kome đaci provedu u porodicama mesec dana učeći jezik. Ambasada Finske u Beogradu publikacijama i knjigama pomaže školu. Nivo znanja Cvetkovićevih učenika je takav da trenutno kolektivno, uz pomoć profesora, prevode roman finskog književnika Arta Pasiline "Godine zeca". Cvetković kaže da bi primio besplatno i nove učenike iz Beograda, a eventualni zainteresovani se mogu javiti na telefon 011 30-35-268.

Presudio pikado

Čedomir Cvetković, pored finskog, govori i engleski, francuski, ruski i švedski. Unazad 30 godina prevodi sa švedskog i finskog i radi na razvijanju kulturnih veza između Srbije, Finske, Švedske, Norveške i Danske. Finski je učio najpre na Helsinškom univerzitetu, a zatim tokom boravka tamo kao savetnik Ambasade SFRJ u Helsinkiju oko četiri godine. U nordijskim zemljama boravio je sa delegacijama preko sto puta. Nordijske jezike počeo je da izučava slučajno: u igri sa drugovima, bacali su pikado šiljak na kartu sveta. U koju zemlju padne šiljak, jezik te zemlje će morati da uče. Pogodio je Švedsku i naučio švedski, a zatim i finski.

M. Radulović


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

Pričaj da te Finci razumeju
"Fosil" prodat za hiljade dolara
Otvorenih očiju na zdravim nogama
Lepotice za besna kola
 
 


     


FastCounter by LinkExchange