U utvrđivanjem istine o posledicama uranijumskog i dioksinog rata protiv SR Jugoslavije bavile su se mnoge ekološke, vojne, nevladine i druge organizacije, ali se najčešće pominje UNEP (Ekološki program UN), REC (Regionalni centar za životnu sredinu za centralnu i istočnu Evropu), FOKUS (humanitarna organizacija koju su osnovale: Rusija, Švajcarska, Grčka i Austrija).

Međutim, do sada najozbiljniju, ali ne i sveobuhvatnu, analizu izazivača ekocida napravio je BTF (Balkan Task Force) - Balkanska radna grupa u okviru Centra UN za ljudska naselja i životnu sredinu. BTF je locirao 12 "vrućih tačaka" koje su pretrpele najveću ekološku štetu tokom bombardovanja 1999, među kojima su Pančevo, Kragujevac, Novi Sad, Bor, Barič, Kraljevo, Niš, Novi Beograd, Obrenovac, Prahovo, Priština i ceo prostor Kosmeta.

Pančevo

Najveće posledice bombardovanja po ljude i životnu okolinu sasvim sigurno da je pretrpelo Pančevo gde, u gradskom i širem prigradskom jezgru, živi 80.000 stanovnika. NATO je bombardovao Južnu industrijsku zonu Pančeva u kojoj se nalazi "Utva", fabrika aviona Rafinerija, Petrohemija i Fabrika veštačkih đubriva - "Azotara". U Pančevu je dejstvom bombi razrušena "Rafinerija", "Azotara" i "Petrohemija". Ceo kompleks razrušenih postrojenja u vezi je sa Dunavom putem prokopanog kanala dužine 1,8 km. Osnovna namena ovog kanala je da sprovede otpadne industrijske vode i kišnicu u Dunav. Međutim, taj kanal je poslužio i za prenos dioksina i teških metala u crnomorski sliv nizvodno od Pančeva.

U Rafineriji je izliveno ili sagorelo mnogo olovnog benzina, zaliha olovnih aditiva, benzina, sirove nafte, a u "Petrohemiji" je izliven etil dihlorid, koji se još uvek crpi iz podzemnih voda i tla, žive koja je prodrla u zemlju, vinilhlor monomer koji je zapaljen, pri čemu su stvoreni dioksini, furani i drugi opasni policiklični aromati.

Ukupno posmatrano, nema potpunih podataka i rezultata o efektima bombardovanja ovog grada najbližeg Beogradu (13 km). Međutim, prema nepotpunim podacima BTF - Balkanske radne grupe, u zemlju, vazduh i vodu, kako nadzemnu tako i podzemnu, ubačeno je:

- 2100 tona dihloretana (C2H2Cl2) koji se koristi za proizvodnju visokotoksične isparljive supstance sa velikim brojem izuzetno štetnih svojstava kao što su polivinilhloridi;
- 8 tona metalne žive, od čega je 200 kilograma odmah dospelo u kanal za otpadne vode gde se akomulisalo (nataložilo) u mulju na dnu kanala. Samo između 50 i 100 kg žive ostalo je na betonskom podu preduzeća i ta količina je uklonjena, dok je ostatak žive "iscurio" u zemlju i podzemne vode, a veliki deo je isparenjem stigao i u vazduh.

- 460 tona visokotoksičnog vinilhlorida, u neutvrđenom broju raznih svojih jedinjena - policikličnih aromatičnih ugljen-hidrogena (vodonika) (RAN) i fozgena koji je stigao u vazduh;
- 80 000 tona nafte i naftnih derivata.

Osim toga, kao rezultat dugotrajnih požara na teritoriji Pančeva, a i mnogo šire od ovog grada, u zavisnosti od smera i jačine vetrova, zabeležene su ekstremne koncentracije dioksida sumpora, dioksida azota, ugljen-monoksida i poliaromatičnih ugljen-hidrogena. Sve ove supstance slegale su se po tlu i vodama, kako u Pančevu, tako i na vrlo širokom prostoru oko grada. Razmere širenja ovih gasova mogu se proglasiti i međudržavnim jer su locirani na obodima Crnog mora, ali i u Grčkoj.

U pančevačkoj "Azotari" iz oštećenih postrojenja iscurilo je na zemlju i u kanal oko 250 tona tečnog amonijaka, što je izazvalo pomor ribe i sveg vodenog živog sveta u Dunavu nizvodno od Pančeva, u dužini od 30 kilometara.

Slobodno se može reći da se iz naftno-hemijskog kompleksa izlilo ili je zapaljeno više od 100.000 tona raznih hemijskih jedinjenja, pri čemu je oko 70 odsto od tih količina zagadilo vazduh, a ostalo je isteklo i dospelo u Dunav ili je upila zemlja.

Bombardovanje pančevačke industrije, koje je prouzrokovalo ispuštanje brojnih otrovanih materija u atmosferu, vodu i zemlju, predstavlja ozbiljnu zdravstvenu pretnju regionu, kao i širim ekološkim sistemima na Balkanu i u Evropi. Mnoge od ovih materija mogu prouzrokovati rak, spontane pobačaje i urođene mane, kao i neizlečive bolesti nervnog sistema i jetre.

Izlivene su još i sledeće toksične hemijske supstance: vinilhlorid monomer - VCM. (U vreme akcidenata beležile su se i 10.600 puta veće koncentracije od dozvoljenih), hlor, hlorni ugljovodonici, kadmijum. Uništavanje transformatora dovelo je do ispuštanja piralena (PCB), koji se koristi kao transformatorsko ulje. Piralen je toksično jedinjenje koje može prouzrokovati mnoga oboljenja: slabljenje imunološkog sistema, pojavu kancera i tumora, neurotoksičnost i teratogenost.

Takođe se mora spomenuti i profesionalna bolest utvrđena kod radnika "Petrohemije", takozvani pančevački rak - stručno poznat kao angiosarkom jetre, koji prouzrokuje visok sadržaj polivinilhlorida u vazduhu što prerasta i u visok faktor rizika za sve stanovnike Pančeva i okoline. Mora se reći i to da je najviše polivinilhlorida u vazduhu bilo za vreme bombardovanja proizvodnih postrojenja "Petrohemije".

Kragujevac

U Kragujevcu, šumadijskoj prestonici sa 150.000 stanovnika, razrušena je fabrika automobila. Međutim, glavni cilj tačkastih bombarderskih akcija je bilo rušenje energetskog sistema transformatorskih podstanica, koje u svom radu koriste kao rashladno sredstvo visokotoksična transformatorska ulja. Posebno je gađan deo pogona nazvan "Farbara". U toku bombardovanja razliveno je više od 2,5 tona transformatorskog ulja (piralena) koje sadrži polihlorni bifenil (RSV).

Bifenili su ne samo visokotoksični već su i dugovečne supstance koje jako dugo ugrožavaju životnu sredinu u kojoj se nalaze. Oni ugrožavaju čovekov imuni, kao i živčani i reprodukcioni sistem. Pored toga u krugu fabrike sakupljeno je i 5 do 6 tona otpada od naftnih derivata i RSV koji se nalazi u magacinima i do sada nisu mogli biti uništeni zbog odsustva neophodnih tehnologija za taj proces. Bombardovanjem je bio razrušen i rezervoar sa naftnim derivatima kapaciteta 7.000 kubnih metara.

Dosadašnje sporadične analize su utvrdile visoku koncentraciju RSV i dioksina u betonskim konstrukcijama i okolnoj životnoj sredini. U reci Lepenici, koja je pre bombardovanja bila čista, na udaljenosti od 4 kilometara od "Crvene zastave" u nanosima mulja otkriven je sadržaj RSV od 2,4 miligrama po kilogramu nanosa. Radi značaja ugroženosti Lepenice i njene okoline, treba reći da sadržaj RSV u rekama u Nemačkoj ne prelazi 0,06 mg/kg. RSV je pronađen takođe u vodama Velike Morave, kao i u podzemnim vodama u širem pojasu oko ove reke kao i oko Lepenice.
Osim toga, u blizini ovih dveju reka detektovani su sadržaji žive i drugih teških metala.

Novi Sad

U Novom Sadu, gradu u kom sa okolinom živi 180.000 stanovnika, za vreme bombardovanja razrušeni su svi mostovi i prekinuta vodovodna mreža, tako da je pitka voda u grad dolazila sa desne obale Dunava.

Posebno treba napomenuti da su NATO snage bombardovale rafineriju nafte samo tri kilometra udaljenu od centra grada, i dva kilometra udaljenu od izvorišta gradske pijaće vode. Rafinerija je posedovala 150 spremišta za sirovu naftu, benzin i dizel. Više od sto ovih postrojenja je porušeno kao i transformatorska podstanica sa RSV. Oko 74.000 tona sirove nafte našlo se u podzemnim vodotokovima koji su povezani sa pitkom vodom. U uslovima ratnih dejstava i neprekidnih danonoćnih letova aviona NATO alijanse nad Novim Sadom nije bilo moguće utvrditi preciznu količinu i broj naftnih derivata koji su se našli u Dunavu. Međutim, najskromnije procene tvrde da je u Dunav oteklo najmanje 130 tona raznih naftnih derivata, a da je izgorelo 50.000 tona nafte i naftinih derivata.

Čak i ogromne količine protivpožarne pene neophodne za gašenje požara, koji je trajao 11 dana, predstavljaju ozbiljnu ekološku opasnost. Kao posledica emisije zagađujućih materija, pre svega oksida azota i sumpora, registrovane su kisele kiše.

U mulju Dunava nizvodno od Novog Sada zabeležena je visoka koncentracija RSV i RAN, a u kanalu Dunav-Tisa-Dunav zabrinjavajuće količine žive.

Bor

U Boru, u kome živi 40.000 stanovnika koji opstaju od vađenja i prerade rude bakra, u industrijskoj zoni razrušene su dve transformatorske stanice u kojima je bilo transformatorsko ulje u količini od 50 tona. Sve ovo ulje je u najvećoj količini razliveno po okolini trafo-stanica. Zato ne treba da čudi podatak da je u zemlji blizu stanica registrovano 300 mg/kg RSV. Razaranje trafo-stanice "Bor 3", maja 1999. i nakon toga, 149 neoštećenih kondenzatora punjenih kancerogenim piralenom smešteno je u zaštićenoj prostoriji u basenu, dok je oko stotinak baterija iz kojih je piralen iscurio jednostavno odbačeno na deponiju kod rudnog tela "H" u krugu kombinata bakra i čija je dalja sudbina za sada nepoznata.

Barič

U Bariču, na desnoj obali Save, uništena je tehnološka linija za proizvodnju traka od PVH i poliuretana kao i energetska podstanica. U razorenom postrojenju i njegovom tehnološkom procesu (proizvodnoj liniji) bio je korišćen jako toksičan toluoldizocionat (TDI).

Kraljevo

U Kraljevu, gde živi 60.000 stanovnika, 4. aprila 1999. razrušena su skladišta sa dizel gorivom i drugim naftnim derivatima koji su se našli u zemlji i podzemnim vodama.

Niš

U Nišu, gde živi 170.000 stanovnika, NATO bombe su pored industrijskih postrojenja razrušile i velike transformatorske stanice, pri čemu su u procesu sagorevanja u životnu sredunu ubačene velike količine dioksina. Duvanska industrija Niš, jedna od tri najveće fabrike duvana u Evropi, gađana je tri puta direktno i 15 puta indirektno.

Novi Beograd

U Novom Beogradu, gde živi blizu milion stanovnika, gađana je toplana koja je u isto vreme i energana koja koristi kao gorivo kerozin i prirodni gas. Razaranjem rezervoara sa kerozinom i drugim naftnim derivatima ugroženo je stanovništvo i vodotok Save do njenog ušća, kao i Dunava nizvodno od Beograda. U raketnom udaru izliveno je ili sagorelo 2.000 tona kerozina, 1.650 tona mazuta, 1.650 tona motornog ulja i između 5 i 6 tona piralena.

1. juna 1999. potpuno je uništena trafo-stanica na Bežanijskoj kosi i tom prilikom piralen je sagoreo i pretvorio se u dioksine koje je vetar razneo po okolini.

Obrenovac

Razrušena transformatorska stanica. Sagorelo ulje i njegova isparenja ugrozila su životnu okolinu.

Prahovo

Gađana su azotna postrojenja u blizini rumunsko-srpske granice, a poznato je da su azotni otpadi nastali sagorevanjem jako toksični. Tu toksičnosat priznali su sami Amerikanci posle pada spejs šatla "Kolumbija" kada su molili građane da ne dodiruju komade azotne oplate jer bi time ozbiljno ugrozili svoje zdravlje.

Priština i Kosovska Mitrovica

U Prištini je konstatovano da je svaka četvrta žena morala da prekine trudnoću zbog straha lekara, koji nisu mogli da garantuju da će novorođenčad biti zdrava. Prema podacima objavljenim u srpskom stručnom časopisu "Praksis medika" 1997. godine, na odeljenju pneumofiziologije mitrovačke bolnice bilo je 2,6 odsto obolelih od tumora pluća, a 2000. godine taj procenat se povećao na čak 22 odsto. Prema istom istraživanju, na urologiji je bilo 1,6 odsto obolelih od tumora, a 2000. godine, samo godinu dana posle agresije NATO, čak deset puta više. Jasno je da su ova dva kancera direktno povezana sa dejstvom municije sa osiromašenim uranijumom.

Prostor Kosova i Metohije

Kancer pluća, kostiju, jetre i drugih organa, samo je u prva dva meseca 2005, u odnosu na isti period 2004, uvećan za 120 puta na celoj teritoriji Kosmeta, tvrdi Nebojša Srbljak, predstavnik nevladine organizacije "Milosrdni anđeo" iz Kosovske Mitrovice. Srbljak takođe upozorava da se ovi podaci odnose samo na registrovane slučajeve raka u zdravstvenim centrima i bolnicama, a da veliki broj ljudi u pokrajini umire a da i ne zna od čega.

Albanski lekari ne kriju da je uzrok povećanog broja karcinoma radijacija, pogotovo na severozapadu pokrajine, najviše u regionima Prizrena i Đakovice, gde je u vreme bombardovanja 1999. bilo i najviše dejstava aviona A-10 sa municijom od osiromašenog uranijuma. Ovo su potvrdili i predstavnici Italijanskog KFOR-a stacionirani oko manastira Dečani i Pećke patrijaršije. O evidentiranoj ozračenosti na prostoru od 70 kilometara prema albanskoj granici, gde su u vreme ratnih dejstava bile stacionirane jedinice SR Jugoslavije, govore podaci svih vojnih snaga koje su boravile na Kosmetu, pa i vojnika SAD. Na severu Kosmeta ima i mnogo obolelih ljudi od kancera i među Srbima.

Savest čovečanstva uzburkana je nedavnim objavljivanjem kolor-fotografija četiri monstrum-bebe očeva koji su ozračeni osiromašenim uranijumom na prostoru Metohije, što predstavlja svedočanstvo kog su se Amerikanci najviše bojali, jer na drastičan način pokazuje da su od američkog oružja stradali i njihovi albanski saveznici na prostoru KiM.

NATO je, tako, zrnima sa osiromašenim uranijumom delovao na "duge staze" lagano doziranom večnom patnjom o kojoj bi, po njima, trebalo ćutati. O zdravstvenoj situaciji u pokrajini najviše ćute albanski političari, koji ne žele da izazovu "bežaniju" svog stanovništva, koje za dvadestak godina, zbog tragičnog dejstva osiromašenog uranijuma i epidemijskog širenja posledica, neće više umirati prirodnom smrću.

Pokrajina kontaminirana uranijumom, koji za samo mesec dana može da dopre u zemlju do dubine od 215 santimetara, (da ne spominjemo mamut bombe sa uranijumom), a danas, posle gotovo šest godina stigao je u sve kosmetske vodotokove i ubrzano pliva po organizmima svih žitelja Kosmeta, kao i kroz krvotoke svih mirovnjaka. Kosmet danas predstavlja veliku bolnicu po kojoj šetaju bolesnici kratkog životnog veka. Međutim, neki nezvanični američki izvori tvrde da američka nauka ima rešenje za ovu vrstu ekološkog zagađenja - neutralizacija uranijumovih čestica uz pomoć nekog drugog metalnog oksida.

Posledice upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom, koji je pronađen i obeležen na 128 lokacija u pokrajini Kosovo i Metohija, pogubno će delovati daleko i van pokrajine. Pri eksploziji osiromašenog uranijuma više od 70 odsto njegovih čestica širi se vazduhom, a oblake radioaktivne prašine vetar je raznosio desetinama kilometara u svim pravcima.

Krajem februara 2005. Maresalo Domeniko Leđeri, portparol italijanske "Vojne opservatorije" u razgovoru za "Novosti" je istakao sledeće: "Ako napravimo banalnu podelu na konvencionalno i nekonvencionalno oružje, odnosno atomsko, onda korišćenje osiromašenog uranijuma spada u konvencionalno. Međutim, u operativnom smislu, osiromašeni uranijum je jedini u stanju da proizvodi temperaturu od 3.000 Celzijusovih stepeni i više sa dodatkom plutonijuma (3.400). Amerikanci vrlo dobro znaju da je, na kraju, jedini nepobitan način da se utvrdi efikasnost jednog oružja i njegove posledice - primeniti ga na ljudima. U tom kontekstu, ratovi na Balkanu su im dobrodošli za eksperimente. Danas nalazimo mikročestice radioaktivnih metala u telima, krvi i spermi vojnika, civila i životinja koje su bile na bombardovanim područjima".

Ovakva tvrdnja potvrđuje da su bombarderske snage NATO pakta prekršile nekoliko međunarodnih konvencija, pa tako i Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima koji u članu 7 propisuje da "niko ne može biti podvrgnut eksperimentu ili svirepim, nehumanim ili unižavajućim kaznama ili postupcima. Posebno je zabranjeno da se neko lice podvrgne medicinskom ili naučnom eksperimentu bez njegovog slobodnog pristanka". U situaciji kada su bombardovanja BiH, SR Jugoslavije i Iraka obavljena bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN, i kada su Amerikanci posle prvih analiza upozorili svoje vojnike i saveznike da se neizostavno moraju nositi zaštitne maske na mestima gde se dejstvuje ovakvom municijom, govori o svojevrsnom eksperimentu NATO alijanse nad žiteljima BiH, SR Jugoslavije i Iraka.

Ono što smo kao država do sada učinili na otkrivanju istine o posledicama bombardovanja 1999. pokazuje da mi, već dugo, nemamo volje, materijalnih sredstava, snage i hrabrosti da izađemo na kraj sa tragičnim posledicama bombardovanja i zato sirene rata nesmeju utihnuti sve dok postoji i jedno ljudsko biće koje pati zbog posledica agresije NATO pakta.

Naoružana moćna nepravda 1999. ugrozila je budućnost srpskih zemalja. Posledice bombardovanja su tragične i dugotrajne i zato je bombarderska akcija NATO alijanse žalostan i sraman događaj za svetsku istoriju.

Vinko Đurić Rođen 1952. u Subotici. Diplomirao je na međunarodno-političkom smeru Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Na Institutu za političke studije bavi se istraživanjem političkih procesa, a u Informativnoj agenciji "Ipres" ispitivanjem javnog mnjenja. Dugogodišnji saradnik Glasa javnosti, Borbe i Ekspres Politike. Autor je dvotomne knjige "Vladimir Putin i vaskrs Rusije". Objavio je više naučnih radova i analitičkih članaka. Živi i radi u Beogradu.

Pentagon priznaje Sa 100 letačkih misija aviona A-10 "Tanderbolt", ispaljeno je oko 31.000 metaka samo na Kosmetu i 3.000-5.000 metaka na jugu Srbije i na poluostrvu Luštica - rt Arza kod Herceg Novog. To znači da je, po zvaničnim podacima SAD, na teritoriju SR Jugoslavije dospelo oko 10 tona osiromašenog uranijuma.

Vinko Đurić