GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Kuda vodi petnaestogodišnje cepanje višepartijskog sistema

U Srbiji 321 stranka

Srbija je jedina zemlja u svetu koja ima 321 političku partiju, a politički analitičari se ne bave ovim fenomenom. A ipak se nameće pitanje: Otkuda i zašto toliko partija?

Na takav razvoj partijskog života u poslednjih pet godina uticale su mnoge okolnosti, a neke posebno. Posle poluvekovnog jednopartijskog sistema "diktature proletarijata" "socijalističke demokratije" i jednoumlja, nova demokratska vlast, da bi se teatralno iskazala kao demokratska, širom je otvorila vrata mogućnosti osnivanja partija bez granica. Osnovati političku partiju danas, u Srbiji je isto toliko jednostavno kao osnovati udruženje taksista: 300 evra i, za registrovanje partije skupiti potpisi rodbine i kumova. Tome se dodaje i razmišljanje o snižavanju cenzusa za ulazak u parlament sa pet na tri ili čak dva odsto. Ali u čiju korist?

Radi trgovačke "demokratije" koja bi omogućila veći asortiman poslanika patuljastih partija koje služe kao prevaga između velikih partijskih blokova? Da li se to čini iz neshvatanja šta za demokratiju znači imati 321 partiju ili se to čini smišljeno i s ciljem. Kojim i kakvim? A poznata je maksima: Zavadi pa vladaj, suprotna onoj staroj srpskoj "Samo sloga Srbina spasava". Ali za takav bum političkih partija u Srbiji postoje i druge okolnosti.

Srbi su tradicionalno uvek bili "političari", zainteresovani ne samo za politiku u svojoj zemlji, već i za političke (ne)prilike u celom svetu. Tome su u znatnoj meri doprinosila javna glasila, ne samo današnja pod uticajem globalizacije informisanja, već i ona iz stare Srbije. U takvim okolnostima kod nas je došlo do obrnutog pravca kretanja u razumevanju i tumačenju politike: ukoliko je čovek neobrazovaniji utoliko je veći broj političkih "sveznalica".

Jedno je sigurno. Sve političke partije tvrde da su patriotske. Kako je dakle moguće ozbiljno formulisati 321 različit model državnog uređenja u jednoj maloj zemlji?

Bogdan Popović,Beograd


Tajnama iluzije u ekonomskoj sferi do smanjenja penzijske sirotinje

Metod štapa i šargarepe

Gladovalo se za vreme okupacije u Drugom svetskom ratu. Siroti roditelji dovijali su se na razne načine da prehrane svoju čeljad. Otac troje male dece jedva je nabavio 18 kilograma žutog kukuruznog brašna, a deca, sva radosna, biće kačamaka za večeru. Otac im veli: Ko više voli da dobije dinar, nego kačamak, kad sva deca žele dinar. Ujutru im creva krče, jedva čekaju kačamak za doručak. Otac im veli: Ko želi doručak, treba da plati dinar. Sva deca daju po dinar. Tako se otac dovijao da deci obezbedi po jedan obrok dnevno, nije bilo drugoga.

U varošici blizu Leskovca, živeo je stariji građanin, koji je imao ženu i tri ćerke. Čeljad mu je stalno bila slabo hranjena, haljine stare, poderane. Ali, on je bio pun sebe; imao je puno zlatnika, dukata, razne valute u svemu čekmedžetu. I time se hvalio i hvalio...

Uvek se setim ovih istinitih anegdota kad slušam ministra Dinkića, a to će reći najmanje tri puta svakog dana, evo već pet godina.
Otac je, iz velike nužde i teška srca, obmanjivao svoju decu, a Dinkić obmanjuje javnost, pre svega penzionere sa velikim apetitom i uobraženošću. Najnoviji Dinkićev domet ovoga karaktera jeste saopštenje da će od prvoga januara iduće godine penzioneri primati penziju sledećeg meseca za prethodni. A tri meseca isteka iz ove godine biće im nadoknađeno putem javnih obveznica i drugim vrednosnim papirima. Na prvi pogled - srećni penzioneri. Ali, ovih dana se saznaje da penzioneri neće dobiti povećanje koje im po zakonu pripada za četvrti kvartal ove godine, koje bi primili da nije "prelaza" Dinkićevog sledećeg meseca za prethodni mesec!

U pogledu čestih hvalisanja Dinkićevih, kako imamo devizne rezerve veće nego ikada, kako imamo suficit u budžetu prvi put u istoriji, ali istovremeno saznajemo: 20 odsto stanovnika Srbije živi u bedi i siromaštvu, kao i one ćerke i supruga onoga hvališe - imam puno čekmedže blaga. Šta da se kaže o Dinkićevim tvrdnjama da je na Kipar preneto 12 (dvanaest) milijardi dolara, pa od toga - ništa! Ili da će inflacija ove godine biti oko osam do devet odsto, a ona će biti dvostruko veća!

Da li g. Dinkić ne zna ili namerno obmanjuje javnost već godinama i to iz dana u dan? Dinkić najmanje tri puta svakog dana daje izjave za javnost na svim TV ekranima i novinskim stupcima o jednom te istom i po trideset puta, recimo o kreditima za stanove mlađima od 45 godina, ili suficita, ili ovome-onome. On uzurpira pravo i dužnosti drugih ministara. primera radi, ode na plivalište na Banjicu i saopšti da je vlada dodelila vaterpolistima nagradu, umesto da to uradi ministar prosvete i sporta, ministar Dinkić paradira pred TV kamerama i puni novinske stranice... Zatim sledi Dinkićev osioni cinizam.

Nema vremena da ide u sudnice, poziva se na imunitet jer, kada bi radio u Ministarstvu, ako bi išao po sudnicama! Pitam se kada će on nešto raditi u Ministarstvu ako čita sve svoje izjave, ako gleda svoje svakosatne pojave na raznim televizijama, ako... Da završim onim čime sam počeo: Verglilije je u Eneidi povodom trojanskog konja spevao: Timeo Danacs et dona ferentes! Bar kad je reč o penzionerima, kazao bih: Čuvajte se Dinkića i kad darove nosi i kad vam obećava: Lažu koji govore da će penzije biti smanjene, neće - i iduće godine biće povećane pet do šest odsto, a to niko nije tvrdio, jer reč je o smanjenju penzija u odnosu na visinu plata i način dosadašnjeg obračuna. Ako je i od ministra Dinkića - mnogo je.

Milentije Peškaković, Beograd


Legalizacija bespravne gradnje

Glas javnosti od 15. oktobra objavio je tekst pod naslovom "Kasni legalizacija", informaciju o konferenciji za štampu Aleksandre Damjanović-Petrović, koja je od januara ove godine, kao pomoćnik ministra za kapitalne investicije, zadužena za građevinarstvo. Ona je prisutnim novinarima objašnjavala izmene i dopune Zakona o planiranju i gradnji o legalizaciji bespravne gradnje, za koje kaže da su već ušle u skupštinsku proceduru. Govorila je veoma samouvereno i jasno stavila do znanja da će se ovaj veliki poduhvat, koji je gotovo u potpunosti zastao, konačno dovršiti i da će jedan krupan problem, zahvaljujući njenom zalaganju, biti rešen na opštu korist.

Da je ovaj problem krupan - da krupniji ne može biti, u to nema sumnje. No, očevidno da je ponovo rečo velikoj podvali. Poznato je da je u Srbiji bespravna gradnja dostigla broj od blizu milion podignutih objekata bez dozvole, što je mnogo i za zemlju kao što je naša, koja se po merodavnim međunarodnim procenama nalazi negde pri vrhu korumpiranosti i u kojoj je, uz to, i pravosudni sistem u potpunosti urušen. Ovakvo haotično stanje mora ipak da je nekom išlo posebno na ruke i ono je nemarno izazvano.

U pitanju nisu one stotine hiljada ljudi koji su gradili na svoju ruku da bi imali kakav-takav krov nad glavom, već takozvani investitori, građevinska mafija, koja je uz pomoć opštinskih organa smišljeno zaobilazila urbanističke planove i građevinske propise, i na taj način ostvarila enormnu zaradu. Aleksandra Damjanović-Petrović je pre dolaska na mesto pomoćnika ministra bila nekih 14 godina odgovorna za imovinsko-pravne i građevinske poslove u opštini Savski venac, sa njenim prestižnim naseljima Dedinje, Senjak i Topčidersko brdo.

Ambijent ovih naselja je danas potpuno uništen i opustošen. Iz dopisa unutrašnje kontrole MUP-a može se zaključiti da se u to vreme u rejonu Dedinja nije zaziralo od organizovanih upada policijskih patrola u stanove građana, i to sasvim starih, kako bi bili uplašeni i odvraćeni od namere da potraže zaštitu svojih prava. U to vreme uvođeni su investitori da bi sebi "preuredili" prostor za stanovanje, a ovi su nadziđivali spratove sa stanovima za izdavanje. Prilikom ovakvog uvođenja, opštinski organi obijali su kapije i provaljivali u zgrade. Upitana kako je mogla dopustiti zidanje uprkos presudi Vrhovnog suda, Aleksandra Damjanović-Petrović odgovara da su joj investitori zapretili da će podneti krivičnu prijavu protiv nje, pa se zbog toga uplašila. Ali su zato protiv građana - makar imali i preko osamdeset godina - koji su preko novina ukazivali na njene zloupotrebe, organizovana iznenadna privođenja u policiji radi saslušanja zbog "ugrožavanja države".

Znajući već odavno da se priprema legalizacija, opštinski organi upućivali su investitore na bespravnu gradnju. Sadašnjim izmenama i dopunama, kako je rečeno u podnaslovu Vašeg teksta, "Tehnička dokumentacija biće pojednostavljena i manje će koštati". I ne samo to, već će za bespravno izgrađene objekte biti dovoljno "da se podnesu projekti izvedenog objekta"!!! Sve bezakonje biće ozakonjeno. Uzaludan je i nedavni zahtev gradonačelnika Beograda Nenada Bogdanovića da treba konačno stati na put "urbanističko-građevinskoj mafiji" i njenom "lobiju" i najzad otpočeti i sa "procesuiranjem po krivičnim prijavama u vezi sa ovim zloupotrebama". Izmenama i dopunama pomenutog zakona, obespredmetane su i krivične prijave podnete zbog pomaganja ilegalne gradnje.

Prof dr. Zoran Konstantinović, član SANU, Beograd


Sanitet ne stiže do Rajevića brda

Da siromašni ljudi žive sve teže i gore, ilustrativan primer je i tužna životna priča o majci i sinu iz sela Vrane, kod Arilja, Slobodanu i Radojki Bojović. Radojka i njen sin žive u selu Vrane na Rajevića brdu. Radojka ima 77 godina, a Slobodan 44. Žive u trošnoj kući, bez ikakvih uslova. Po vodu odlaze peške i po dva sata hodaju od kuće jer bližu nemaju. Pored nemaštine i teških uslova, a da nesreća ne ide nikad sama, prošle godine u maju usled udara groma, nekih 150 metara od ove kuće, došlo je do požara u kući jer se zapalila instalacija. Kuća je potpuno izgorela, ali su kasnije dobri ljudi iz Vrana, komšije, pomogle Slobodanu i Radojki da se ova stara kuća od dva odeljenja ponovo delimično obnovi.

Pored nemaštine i majka i sin su teško bolesni: Uprkos preporuci lekarske komisije da dobije lakše radno mesto, Slobodan radi u "Vodogradnji" Arilje na teškim fizičkim poslovima (kopa kanale, meša malter i sl).

Drva za zimu nemaju, a skupe lekove sve teže nabavljaju. Nažalost, Centar za socijalni rad u Arilju nije pokazao skoro nikakvo interesovanje da pomogne ovoj siromašnoj porodici. Lekari retko dolaze u ovaj zaseok jer je uzbrdica velika za sanitet. Slobodanu i Radojki ostaje jedina nada za pomoć Centra i SO Arilje, kako bi bili premešteni na lokaciju bližu gradu i lekarima.

Ratko Bolović, Požega