GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Povodom otvorenog pisma rektora Univerziteta umetnosti

SKC je nosilac urbane slike grada

Poštovani, sa nemalim iznenađenjem pročitali smo Otvoreno pismo pod naslovom "Univerzitet traži SKC", objavljeno u Glasu javnosti, u kome je napisano veliki broj neistina. Isti ovakav članak, sa istim kvalifikacijama i optužbama, objavljen je u Politici 1987. godine, a autori su bili Slobodan Milošević, u svojstvu Gradskog komiteta, i Mira Marković, tadašnji predsednik ideološke komisije UK univerziteta.

Posledice su poznate.
Retrogradni oblak prošlosti se opet nadvio nad SKC-om - kao i bačena gasna bomba - udruženi u istovetnim i istovremenim zahtevima: prekinuti, preuzeti u ime čistije kulture, čistije publike i čistije nacije jer, kako navode autori ovog članka, "publika SKC-a su narkomani, pijanci, otpadnici željni agresije (?!) i samo je pitanje trenutka kada će ta energija nasilja i bomba da eksplodiraju", dok se nagomilano blago Univerziteta umetnosti krije u podrumima i samo čeka da bude izloženo u SKC-u. Svi problemi bi tada bili rešeni. Takvo blago i kulturno blagostanje su obećavali i autori iz 1987. godine.

Mi naše blago ne krijemo i ne držimo u podrumima, ono je svakodnevno izloženo pred očima javnosti i kao takvo se procenjuje, ali je zato i mnogo ranjivije - što vi i anonimni bombaši dokazujete. Gospodo elitisti i konzervatici, da niste slabo (a možda i pogrešno) obavešteni, ili da ste bar ponekad posetili programe svojih studenata, tada bi, gospodo, znali koliko je talentovanih mladih ljudi imalo svoje prvo pojavljivanje u javnosti baš kod nas. Znali bi da 80 odsto naših programa čine programi studenata Univerziteta umetnosti, što se dokumentuje u našim mesečnim programima, a koji većina vas dobija svakog meseca.

To što naši programi ne liče na vaše i što oni predstavljaju neku drugu umetničku realnost od one rigidne koju vi nudite je ono što svaka generaciju odlikuje, a to je stalna potreba za autentičnim preispitivanjem i reinterpretacijom ponuđene stvarnosti.

Upravo je to osnovni zadatak SKC-a da podrži nastojanja na putu osvajanja ličnih sloboda, mišljenja i individualnih afirmacija. To je onaj duh koji je odavno oslobođen i koji vi, uprkos naporima, nećete vratiti u podrume gde krijete vaše "blago". Brojnost koncerata na koji se pozivate samo je izraz naraslih potreba mladih kojima SKC izlazi u susret i koji ga koštaju nemalih napora od onih lagodnosti i sterilnosti koju im nudite zarad kulturnog čistunstva.

Na Vašem mestu izbegavali bi ovako trapav i nemušt izlazak u javnosti jer će to svakako izazvati veće zanimanje za vaš rad i vaše rezultate rada. Ne treba da govorimo o tome da upravo najbolji i najtalentovaniji studeti imaju najlošije mišljenje o stanju na vašim katedrama, što bi ipak trebalo da vas brine. Umesto toga, vi vrebate priliku da, pod okriljem dimne zavese bačenog suzavca, okupirate ovu kultnu instituciju kulture, mnogo značajniju po programskim sadržajima nego po "debelim zidinama" na koje ste se polakomili.

Gospodo, napali ste nas u trenutku kada su se desili napadi na svako slobodoumlje u Beogradu i Novom Sadu i time ste se direktno stavili na stranu onih koji su bacali suzavac. Iz SKC-a su potekle generacije sada već svetski priznatih umetnika, koji su u vreme kada su počinjali bili čista avangarda, kritikovali su ih konzervativci, koji ni tada, a ni sada nisu shvatili da ono što je danas alternativno - sutra može da uđe u istoriju.

Kao što se nekada kretalo u "lov na veštice" rokenrola, tako se sada kreće na alternativnu scenu SKC-a, a ne treba zaboraviti da je Studentski kulturni centar zaslužan za urbanu sliku grada i celog Univerziteta u Beogradu. Svaka generacija treba da ima svoj SKC gde će se slobodno izražavati i iznositi drugačije mišljenje.

I za kraj da vas još jednom podsetimo - Studentski kultni centar Beograd je republička institucija kulture okrenuta mladima koji idu napred, traže nešto novo, nešto različito, nešto što nije konvencionalno - onima koji su daleko od konzervativnog - i nikako ne treba da zadovoljava potrebe budućih penzionera iz rektorata Univerziteta umetnosti.

Kolegijum i Upravni odbor SKC-a, Vladan Cerović, direktor


Sami protiv svih

Premijer Vojislav Koštunica je dobro nastupio u Ujedinjenim nacijama, pred konačno rešenje statusa Kosova i Metohije i na papiru dobio podršku i razumevanje među državnicima. I generalni sekretar UN Kofi Anan, uz podršku pregovorima, ističe kako će odlučiti oni koji tamo žive - Srbi i Albanci.

Šta to znači: odlučiće većina, kad se zna da Albanci traže maksimalno - nezavisnost! A Srbi, kao manjina, su tuđi na svom, i prava treba da ostvare - posle nezavisnosti?! Ono što se moglo zapaziti posle nastupa Koštunice uz podršku stranaka, političara i javnosti - jeste: da se ne pominje naš stav - više od autonomije, manje od nezavisnosti, koji je toliko isticao g. Vuk Drašković. Naime, pominje se suštinska autonomija i uslovna nezavisnost.

Šta možemo mi očekivati od pregovora (još se ne znaju naši pregovarači), kad mi od promene vlasti od 5. oktobra 2000, skoro šest godina nismo našli nijednu zemlju, pravog prijatelja koja će da štiti naše interese! To su mogle da budu Rusija i Kina, koje imaju slične probleme. Rusija Čečeniju, Kina, Tibet. Pomenute države, u slučaju najgoreg imaju prava "veta" kao stalne članice Saveta bezbednosti. Ali, one neće da se žrtvuju za nas. "Uzdržani" kad se glasa, oni nisu na našoj strani.

Podsetimo da je od dolaska Međunarodnih trupa Unmika i Kfora na ovo područje, koje su po Rezoluciji 1244 bile zadužene da štite, na Kosmetu srušeno, devastirano i opljačkano više od 150 srpskih crkava i manastira. O tome svedoči i knjiga "Spasavanje kulturne baštine Srbije i Evrope na Kosovu i Metohiji", koju je napisao arh. Branislav Krstić. Isti autor napisao je još dve zapažene knjige posvećene Kosovu, gde se navode 372 spomenika kulture, registrovanih sa evropskim standardima kao kulturno dobro.

Povratak Srba i obnove spaljenih kuća je kao Skadar na Bojani. Sve što se preko dana uradi, Šiptari noću sruše. Valja istaći: na Kosovo i Metohiju doselilo se na stotine hiljada Albanaca koji tu nikada nisu živeli. Prema tome, postoji bojazan da Srbi nisu izgubili Kosovo, nego je Kosovo izgubilo Srbe.

Slavoljub Ž. Todorović, Mladenovac


Reagovanje

Loša propaganda za strane investicije

Povodom pitanja Vladana Batića

U ponedeljak, 14. novembra 2005. godine, g. Vladan Batić je postavio 10 pitanja srpskom ministru finansija g. Mlađanu Dinkiću, a koje je vaš list objavio. S obzirom na to da se neka od tih pitanja odnose na našu kompaniju, iako upućena ministru Dinkiću, osećamo obavezu da razjasnimo neke pojedinosti.

Na prvom mestu, Japan tobako internešnl (JTI) želi da izrazi najdublje žaljenje povodom činjenice da se ime jedne poštovane međunarodne kompanije, koja je delimično u vlasništvu Vlade Japana, koristi u svrhu političke promocije i nadmetanja. Način na koji bivši ministar pravde Vlade Srbije govori o potencijalnom investitoru svakako nije način da se privuku strane investicije u Srbiju.

Želeli bismo da odgovorimo pojedinačno na pitanja koja se tiču poslovanja JTI.
- JTI nije platio nikakve troškove vezane za posetu srpskog ministra finansija Japanu. Kao deo standardne strategije u odnosima s medijima, naša kompanija delimično pokriva putne troškove stranih novinara iz svih zemalja. Pre izvesnog vremena saznali smo da će srpska delegacija posetiti Japan, pa smo se, shodno tome, ponudili da zajedno sa drugim japanskim kompanijama učestvujemo u pokrivanju troškova putovanja novinara koji bi izveštavali o Japanu i japanskim kompanijama. JTI je pokrio troškove puta i smeštaja u Japanu za pet, od osam novinara.

Ovo je učinjeno da bi se podigla svest srpske javnosti o tome šta je Japan Tabacco Inc. i iz tog razloga smo organizovali, ne samo sastanke novinara sa menadžerima za odnose s medijima JTI u Tokiju, već i posetu našoj fabrici u Kansaiu. Kao deo uobičajene prakse, navedeni troškovi plaćeni su direktno dobavljačima (avio-prevoznicima, hotelima u Tokiju i Osaki). Još jednom bismo želeli da naglasimo da niko od poslovnih partnera JTI, kao ni sam JTI, nije učestbovao u pokrivanju troškova delegacije SCG.
- JTI nije predmet nikakve istrage u SAD.
- JTI i njegov prethodnik RJ Reunolds su još pre nekoliko decenija ušli na srpsko tržište. Da podsetimo vas i srpsku javnost, naši brendovi "vinston" i "kamel" su se 20 godina proizvodili u Duvanskoj industriji Vranje po licenci kompanije RJ Reunolds, pre konflikta u bivšoj Jugoslaviji. JTI će nastaviti da prati javne oglase i ispituje buduće poslovne mogućnosti u Srbiji.

- JTI nikada nije ilegalno snabdevao srpsko niti bilo koje drugo tržište svojim proizvodima. Naše poslovanje u Srbiji je uvek bilo u skladu s jugoslovenskim i srpskim zakonima i mnoge srpske vlade su podržavale takvo poslovanje, uključujući i onu u kojoj je g. Batić bio ministar.

- JTI je angažovala agenciju FIA da sprovede istragu vezanu za šverc cigareta na Balkanu, njihovo angažovanje je okončano 2002. godine.
- G. Ekrem Luka nije, niti je bio distributer JTI za Kosovo ili bilo koje drugo tržište. Srdačno,

Haluk Akdemir, generalni direktor marketinga Japan tobako internešnl