U srcu netaknute živopisne prirode na severozapadu Rumunije nalazi se manastir u kome kao da je vreme stalo, a u tom skrovitom i posvećenom kutku nalazi se fascinantna ikona "Fecioarei Lacrimande" (Bogorodica u suzama), koju godišnje posećuje na stotine hiljada vernika i turista.

U rekonstruisanom manastiru od drveta u mestu Nikula, 450 kilometara zapadno od Bukurešta, tokom godine se sliva reka ljudi, a najviše hodočasnika stiže u avgustu, u dane verskog praznika Uspenija Presvete Bogorodice (15. avgusta). Oni dolaze da se poklone Bogorodici u suzama, da je dotaknu, poljube, upale sveću ili ostave zavetnu poruku kraj nje, verujući u njene isceliteljske moći o kojima se ispredaju legende. Letos je na taj praznik više od 100.000 vernika došlo da vidi Bogorodicu u suzama u manastiru koji datira iz 17. veka, a odatle su odneli više od 10.000 litara blagosiljane vode.

Mihaela Atiteji svake godine dolazi s mužem i ćerkom koju je rodila pošto se, kako kaže, prethodno usrdno molila Bogorodici da postane majka. Bogorodici u suzama se najviše obraćaju oboleli od raka i epilepsije, a legende pričaju da su mnogi posle toga izlečeni.

Ikonu je, zapravo, za grčko-katoličku crkvu uradio sveštenik iz mesta Iklod, u eparhiji Gerla-Kluž u Transilvaniji, a onda ju je Rumun Joan Kuopsa 1691. doneo u pravoslavni manastir posvećen Svetoj Mariji, u mesto Nikula. Osam godina kasnije, u leto 1699, ikona Bogorodice je prvi put proplakala, a suze su joj neprekidno tekle 26 dana i noći, od 15. februara do 12. marta.

Dolazili su ljudi da vide to čudo, ali i predstavnici vojske i vlasti da zavire u svaki kutak ne bi li otkrili neku prevaru. Vlasti su čak naredile da se ikona prekrije kako se ne bi videle suze, ali je taj veo već sutradan bio toliko mokar da se morao cediti.

Katolička crkva je više puta slala specijalne komisije da ustanove kakvo se čudo zbiva sa ikonom Bogorodice koja je proplakala u pravoslavnom manastiru. Zagledali su je, slušali svedočenja i zaključili - Bogorodica zaista plače.

Čudotvorna moć ikone je otkrivena 1701, kada je jedna slepa seljanka progledala pred Bogorodicom u suzama. O mnogim takvim slučajevima postoje pisana dokumenta, potvrđene dijagnoze, izjave svedoka - piše na Internetu. Mesto Nikula je od tada postalo sastajalište bolesnih i ubogih, ali i umetnika, "selo slikara" i turistička destinacija u novije vreme.

Tanjug