Milka Kutlešić, domaćica iz sela Rudine na Zlatiboru, šest kilometara od Kraljevih voda, već desetak dana iz kuće ne izlazi bez dobro naoštrenih gvozdenih vila u rukama. Njen muž Dragan, kada pođe u štalu da položi hranu stoci, ili do komšiluka, nosi drveni kolac od dva metra, drugi komšije po selu šetaju sa lovačkom puškom o ramenu, neki nose vile ili rogulje...

Skoro dva meseca meštani Rudina sami se bore protiv besnila koje se pojavilo u njihovom selu. Za to vreme sami su ubili dve lisice sa simptomima besnila, tri psa i pet mačaka, ali niko u selu nije siguran koliko je životinja još zaraženo opasnim virusom jer su psi uglavnom pušteni i dolaze u kontakt jedni sa drugima.

Prekjuče ujutru u selu je bilo dramatično - mački Vidosava Vlasonjića iznenada je udarila krv na usta. Vidosavljeve je uhvatila panika. Hitno su pozvali komšiju Milana Glišovića koji je lovac i ima lovačku pušku.
- Jedva sam je odstrelio. Udarila joj krv na usta, a reži isto kao pašče, sve skače na nas, oće pravo za oči... - svodičio je juče Milan o događaju u Vidosavljemom dvorištu.

		Prenosi se ujedom, grebanjem... Besnilo se sa životinje na čoveka može preneti samo ujedom ili grebanjem, odnosno dodirom besne životinje sa kožom čoveka, tvrdi epidemiolog iz Zavoda za zaštitu zdravlja sa kojim je Glas juče kontaktirao. - U postinfektivnoj, antirabičnoj zaštiti posedujemo vakcine i serume koji su veoma efikasni i delotvorni. Inače, poslednji slučaj oboljevanja ljudi od besnila kod nas zabeležen je 1979. ili 1980. godine i to na Kosovu - tvrdi ovaj epidemiolog. Po njegovim rečima, virus kod uginule lisice brzo je nestao, radilo se o satima posle uginuća, ali ga je ona mogla preneti pre uginuća dok se po selu klala sa kučićima ili sa mačkama. Divlje, ili silvatično besnilo, registrovano je u poslednjih desetak godina u svim opštinama Zlatiborskog okruga, kaže ovaj epidemiolog.

U kući Stevana Pljeskonjića u paničnom strahu žive već desetak dana pošto ih je u dvorištu napalo kuče, njihov kućni ljubimac. Kuče je ubijeno, a nalazi Instituta za veterinarstvo u Kraljevu potvrdili su da je bilo zaraženo besnilom. Stevan je danima obilazio bolnice, a on i njegova deca, šestogodišnji Goran i devetogodišnja Gorgina, koji su se danima pre toga igrali sa kučetom, masirali ga, otvarali mu usta, zaštitnu vakcinu primili su tek juče ujutru.

U Rudinama mirno ne spavaju još od 2. oktobra, kada se u selu pojavila lisica sa tipičnim simptomima besnila. Slobodno je lutala po selu, u po bela dana zalazila između kuća, klala se sa kučićima. Kada je stigla do obora sa svinjama meštanina Milana Todorića, on je dohvatio vile i lisicu ubio na sred dvorišta. Mrtvu životinju odneo je posle do na kućni prag komšija da je pokaže deci...

Sutradan, komšije Dragan Kutlešić, Dragan Glišović i Stevan Pljeskonjić pozvali su veterinare da pitaju šta će sa ubijenom životinjom.
- Rekli su nam da će neko izaći na teren, međutim ni tog dana, ni kasnije, niko se od veterinara nije pojavio u selu. Ona lisica tri dana je ležala mrtva pored puta. Tek kasnije, dobili smo savet od veterinara da je spalimo i zakopamo pa smo tako i učinili - priča Stevan Pljeskonjić.

Nije prošlo mnogo vremena, a Stevanov pas Čupko, ljubimac dece, počeo je da pokazuje simptome besnila, da se kolje sa kučićima okolo... Na kraju su morali da ga zatvore u šupu. Pre osam dana, Stevan je sa porodicom otišao u grad. Uveče, kad su se vratili, u dvorištu ih je čekao - horor.
- Iz kola je najpre izašla Ljubinka, pošla da otvori kapiju, istog trena Čupko, koji je nekako uspeo da izađe iz šupe, kidisao je na nju, počeo da je juri po dvorištu, stigao je i pokušao da ujede kroz pantalone. Kad sam video šta se dešava, iskočio sam iz kola, a on krenuo na mene, Ljubinka je u međuvremenu uspela da pobegne u kola. Nekako sam se odbranio i otrčao do komšije da uzmem pušku. Kad sam se vratio, imao sam šta da vidim. - Čupko je grizao gume, unutra deca unezverena vrište. Odskočio i počeo da se kolje sa komšijskim kučićima po dvorištu. Sve je u tom mraku ličilo na film strave i užasa. Ubili smo ga iz puške - kaže Stevan.

Ujutru, 9. novembra, Stevan je ubijeno kuče golim rukama odneo pred Veterinarsku stanicu u Čajetini. Glava kučeta poslata je u Veterinarski institut u Kraljevu, a tamo je utvrđeno da je kuče obolelo od besnila. Tek kad je za to čuo, komšija Milan Glišović setio se da je sat pre nego što je Stevanovo kuče odstreljeno, gledao Čupka kako besno napada i grize za noge volove drugog komšije.

- I mog kera, kod koga su dolazili kučići iz sela, odmah sam odstrelio i zapalio. Pitanje je, međutim, šta je sa kučićima sa kojima se Čupko prethodnog dana klao po selu, a ima ih barem desetak. Oni i dalje slobodno lutaju između kuća, a da niko ne zna koje je zaraženo virusom, kada će pobesneti i kada će nekoga u selu napasti - kaže Milan. I njihov komšija Manojlo Dabić odmah je ubio svog kera kod koga je takođe primetio Čupka. I pored niza prijava, veterinari su se od pojave besnila prvi put u selu pojavili prekjuče. Juče je u selo stigla ekipa veterinara da vakcinišu kučiće, ali su vakcinaciju naplaćivali 450 dinara.

- Na ivici smo nerava svi u kući, deca noćima ne spavaju, dolaze nam na oči slike one noći kad nas je Čupko napao. Decu danima već vodimo u školu, a niko ništa ne preduzima kao da nikoga u državi nije briga što se ovde pojavilo besnilo, što su ljudi svakog dana u kontaktu sa kerovima koji su mogli biti zaraženi - kaže Stevan Pljeskonjić i dodaje da mu nije jasno kako se proteklih deset dana niko iz nadležnih državnih institucija nije pojavio u selu da meštanima objasni šta da rade.

- Zvali smo lekare u Beograd, jedni kažu deca bi trebalo obavezno da se vakcinišu ako su bila u kontaktu sa zaraženim psom, drugi kažu da ne treba. Sluđeni smo, ne znamo šta da radimo, a pomoći ni saveta ni otkuda - zaključuje Stevan.