GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Subota, 12. 11. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


David Albahari u Beogradu na promociji svog novog romana "Pijavice"

Paranoja devedesetih

Novi Albaharijev roman počinje jednim događajem iz 1998. godine koji glavnog junaka, preko traganja za tajanstvenim znacima i rukopisima, uvodi u paranoični i trusni svet Srbije s kraja devedesetih

Novi romana davida Albaharija "Pijavice" objavljen je pred ovogodišnji Sajam knjiga, a pisac je tokom te književne pijace svakodnevno boravio na štandu svog izdavača, "Stubova kulture", šetao po halama, razgovarao sa čitaocima, kolegama, novinarima... I početkom nedelje, na zvaničnom predstavljanju romana, gužva je pratila Davida Albaharija. Novi roman je gusto štivo, od nekih trista stranica, štampan u jednom pasusu, bez odmora. Pisan bez upotrebe entera.

- To je forma koju sam odabrao poslednjih godina, svi romani su pisani u jednom pasusu. Volim da zamišljam taj pasus kao nešto lavirintsko, a i čitaoca koji ulazi u taj lavirint i ne može da izađe dok ne dođe do kraja - rekao je Albahari.

Prema rečima Gojka Božovića, novi Albaharijev roman počinje jednim događajem iz 1998. godine koji glavnog junaka, preko traganja za tajanstvenim znacima i rukopisima, uvodi u paranoični i trusni svet Srbije s kraja devedesetih. Iz priče, koja na površini miri kabalu, matematičke šifre i istoriju jevrejske zajednice u Zemunu, vremenom narasta lepljiva atmosfera netrpeljivosti, netolerancije, isključivosti i antisemitizma, paranoja koja je bila srpska stvarnost devedesetih i stvarnost koja se uporno trudila da izađe u susret toj paranoji.

- Kao i o svim ostalim romanima, tako i o "Pijavicama" mogu da govorim kao o mom porazu. Osećanje poraza proističe iz toga što je knjiga, na neki način, samu sebe napisala. Ne govorim ni o kakvom misticizmu, iako je u knjizi reč o kabali, već o onome šta su bile namere i do čega je knjiga na kraju došla. Kada sam počinjao knjigu, kao i nekoliko puta do sada, hteo sam da napišem roman o ljubavi. Ali, izgleda da nisam u stanju to da uradim.

Dakle, počeo sam sa idejom da to bude knjiga o ljubavi, onda se ona na neki svoj mističan način preokrenula u istorijski roman, onda sam poželeo da napišem roman o jevrejskoj zajednici u Zemunu, da bi nekako to postao roman o našoj sadašnjosti, o antisemitizmu i, u širem vidu, o predrasudama - objasnio je svoje literarne lavirinte David Albahari.

Radnja romana smeštena je u 1998. godinu, kada i prethodni Albaharijev roman "Svetski putnik" (2001), a prema rečima samog pisca, to je godina kada su društvene tenzije u Srbiji dostigle svoj vrhunac i time nagovestile promene, a to je i godina kada je on emigrirao u Kanadu.

- Ne govorim toliko o političkoj situaciji, već govorim da su od 1999. godine za mene stvari apsolutno drugačije. Za mene je Srbija od te godine postala nešto sasvim drugo, jedan sasvim novi svet. Ne znam da li bih se usudio da pišem o Srbiji posle 1999 - rekao je Albahari, obećavši da će i u sledećem romanu pokušati da piše o ljubavi, ali kako će se to završiti, verovatno ni sam ne zna.

T. Čanak


vesti po rubrikama

^kultura

Srećko i ja
Paranoja devedesetih
Treće otkrovenje
I "Amadeus" na sceni BDP
 


     


FastCounter by LinkExchange