GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Republički budžet nekima majka, a nekima maćeha

Za poslanike ima, za penzionere nema

Eh, da je istina da se poslanici svesrdno žrtvuju za narod, bilo bi veoma korisno. Bilo bi dobro da se krajem svake godine narod referendumom izjašnjava da li su zadovoljni s radom narodnih poslanika i ostalim političkim strukturama. Na taj način poslanički rad bi bio na proveri, a to znači da bi mogao biti stimulisan ili opomenut, pa čak i sankcionisan za velike propuste i nekvalitetan rad. Referendumsko izjašnjavanje jeste skupo, ali još uvek je jeftinije od mogućih promašaja i nepravilnosti koje se mogu dogoditi za vreme trajanja mandata. Naravno, da ova provera rejtinga ne pada na pamet našim poslanicima. Zašto?

Ne odgovaraju nikome

A sada nešto o odgovornosti i napornom radu narodnih poslanika. Do sada nije zabeleženo da je neki poslanik, ili grupa poslanika, ili ceo parlament odgovarao za pogrešnu politiku. Kritika obično dolazi po isteku mandata i to od sledeće garniture izabranih poslanika, ali je onda sve kasno i bezvredno. U čemu se sastoji naporan rad poslanika? Da se poslanici ne bi "pretrgli" od posla, Skupština im je omogućila da ne moraju da prisustvuju svim sednicama, osim onim na kojoj se glasa.

Valjda je to učinjeno zato što možda poslanici imaju neka "važnija" posla od sednice, zbog čega inače i primaju platu. Blagodareći TV prenosima imali smo priliku da vidimo rad poslanika. Po slobodnoj proceni, jedna trećina poslanika učestvuje u skupštinskim debatama, a ostali imaju obavezu da podižu ruku kad se to od njih traži.

Za razliku od potrebnog obrazovanja za lekara, inženjera, profesora, ekonomiste, pravnika... gde se traži određeni stepen obrazovanja, za poslanika nije potrebna nikakva kvalifikacija, osim da je veran član svojoj političkoj stranci. Pa u čemu je onda prednost poslanika da imaju i do šest puta veću platu od pojedinih profesija? Tačno je da se poslanici "muče", ali se ipak grčevito bore za poslaničko mesto kao da su neki mazohisti.

Aršini budžeta

I još nešto. Ako znamo kroz kakve su iglene uši prošle osakaćene penzije, koje sve više postaju socijala, i to samo zato što ih MMF i resorno ministarstvo neopravdano utrpava u javne rashode, koje po zahtevu MMF-a treba svakako smanjiti ako se želi dalja saradnja sa MMF-om i Svetskom bankom, ZAŠTO TO ISTO PRAVILO NE VAŽI I ZA POSLANIČKE PLATE, KOJE SE TAKOĐE FINANSIRAJU IZ BUDžETA, KAO JAVNI RASHOD?

Inače, o njihovom prebukiranom broju (zbog megalomanskog pluralizma) suvišno je govoriti, jer svi znamo da broj poslanika ne odgovara našoj zemlji i našem osiromašenom narodu, i da postoji apsolutni i relativni tehnološki višak, koji mnogo košta, a ništa ne doprinosi kvalitetu rada Skupštine. U vezi toga, najslikovitije se izrazio jedan političar koji je rekao: "Svi vidimo da mlin melje, ali ne vidimo brašno".

Živorad Pantić, Beograd



Profesori odgovorni za znanje

Pedagoški pokret Jugoslavije, povodom štrajka glađu studenata Filološkog fakulteta u Beogradu, ne izražava čuđenje nad haosom koji se sistematski širi u višem i visokom obrazovanju pošto je legalizovan trend degradacije univerziteta, ali najoštrije osuđuje birokratski sadizam i nepoznavanje osnova univerzitetske pedagogije u odbrani feudalnih paragrafa u sticanju prava na upis naredne godine.

Obrazloženje protesta:

1. Naučno nije dokazan prioritet-redosled polaganja ispita, a ovaj zahtev važi samo za retke naučne oblasti (predmete). Engleski jezik ili neki drugi strani jezik u pedagoškom smislu ne spada ni u kakve prioritete, pa ne sme biti administrativna smetnja za napredovanje studenata.

2. Nepedagoški i neljudski je stav dekanskog kolegijuma i kolegijuma upravnika katedri u njihovom saopštenju da su studenti imali dosta rokova, pa ih nisu iskoristili, jer uspeh studenata na ispitima zavisi, ne samo od njihovih sposobnosti i vrednoće u učenju, već veoma mnogo od kvaliteta predavanja i udžbenika, drugih uslova, a posebno od toga da li profesori znaju objektivno ocenjivati na ispitima. Profesori su najčešće krivi za neuspeh studenata na ispitima i u studijama.

3. Jedan evropski stručnjak je davno izjavio da ispiti na fakultetu služe da ponize i studenta i profesora, a na mnogim fakultetima, kao i na Filološkom fakultetu u Beogradu, studenti su poniženi jer od 400 studenata predavanju može da prisustvuje samo 40. Takav paradoks je i na Pravnom fakultetu u Beogradu. Karikatura od didaktičkih principa i dokimologije je ispit iz drugog stranog jezika u "Sali heroja" - diktat pomoću mikrofona. I niko na Filološkom fakultetu nije smenjen sa dužnosti radi zaštite studenata.

4. Zahtevamo da se štetni i nakaradni paragrafi iz Zakona i Statuta na svim fakultetima u Srbiji ne primenjuju, a da se pokrene postupak za temeljnu analizu univerzitetskog zakonodavstva i iz njega izbace nepedagoški, birokratski paragrafi i razne gluposti, koje omogućavaju ugnjetavanje studenata i ometanje normalnog završavanja studija.

Prof. dr Drago T. Pantić, Beograd


Za Kosmet kriv Broz

Čudi me da ste, kao "lični stav", u broju od nedelje 23. oktobra, objavili naučno-fantastični prilog g. Vinka Ćurića, istraživača "Arhipelag Gulag u svetskim razmerama".

Nema potrebe trošiti papir i objašnjavati koliko je neverovatna njegova teorija neke svetske zavere protiv Slovena, Rusa, Srba, pravoslavlja itd. koja uz to traje stotinama godina! Postavio bih mu isto pitanje na koje svojevremeno, u jeku "patriotskog osvešćenja Srba" pod Slobodanom Miloševićem, nije umela da mi odgovori jedna urednica RTS prilikom posete Beču:

- Ko ima više uslova za očuvanje svog nacionalnog identiteta: bogat ili siromašan narod; Ko može bolje da vaspitava svoju decu, da im kupuje knjige na ćirilici, da ih šalje u Hilandar na letovanje i na skupove mladih Srba u svetu, da im omogući odgovarajuće školovanje i upoznavanje srpske istorije, kulture i umetnosti - bogat ili siromašan Srbin (Rus, pravoslavac itd.).

Mondijalizam shvatam kao borbu protiv siromaštva u svetu, a kad ljudi postanu bogati - na volju im šta će raditi. Neki će se "odnaroditi", a neki će poštovati svoj rod i poreklo. Mala jermenska zajednica ovde u Beču je lep primer kako narod bez države, zahvaljujući bogatstvu i svesti, čuva tradiciju i ne gubi identitet bez obzira na kretanja u svetu.

A što se tiče Kosova, g. Đuriću bih preporučio da pročita napis iz londonske Naše reči Desimira Tošića, koji je još 1975. godine ukazao na nedržavničku, nelogičnu i antisrpsku politiku prihvatanja i naseljavanja izbeglica iz Albanije na Kosovu, umesto da budu smešteni u azilantskim logorima na drugom kraju zemlje, a odatle da im se omogući odlazak u države koje su spremne da ih prime. On je, kao i nešto ranije Dobrica Ćosić, proročki predvideo šta će ta suluda politika danas doneti. Za situaciju na Kosovu ne treba kriviti Buša, već Josipa Broza!

Dragoslav Petrović, Beč


Sistem za "kvarenje" ljudi

Pred našim očima se već godinama dešavaju neverovatne stvari. Ljudi koji su do juče bili normalni, kulturni i moralni, čim se dokopaju kakve vlasti, preko noći postaju druge osobe, drugi karakteri, totalno promene odnos prema stvarnosti, logici, moralu... Šta je to što naše ljude, pri preuzimanju i najmanjeg kolača vlasti, čini tako oholim, tako bezobzirnim, tako bahatim!? Ne treba tu mnogo filozofije da bi se proniklo i odgovorilo na ove konstatacije...

Stvari su jasne kao dan. Naše društvo već decenijama ima instaliran društveni sistem, koji je naprosto tako duboko ukorenjen u sve pore našeg bića, da se svi trude da mu se prilagode, uvuku pod kožu, odnosno srode se s njim. A kakav je sistem na kome počivaju svi postulati naše države!? Naravno, nakaradan, duboko sistemski koruptivan, kadrovski kriminalan, moralno poražen, životno prezren... Ali to nikoga u državi ne zabrinjava, naprotiv, svi se trude da uđu u taj sistem, da se nešto pitaju u tom sistemu, i da taj sistem zloupotrebljavaju do mile volje.

Umesto da te anomalije za naše političare budu motiv da se iz korena taj sistem iščupa, izopšti iz upotrebe, to je samo izazov za naše političke avanturiste da se njime služe i da isti do besvesti ismejavaju. Da se vratimo naslovu, naš sistem, kao nijedan pre, nije toliko uspešan u kvarenju ljudi, kadrova i karaktera. Imamo sistem koji, kao nijedan, služi za tlačenje i proglašavanje ludima sve one koji taj sistem nazivaju monstrumom i rak-ranom naše države.

Umesto da imamo sistem koji koriguje ljudske gluposti, oholost i amoralnost, imamo suprotne tokove. Naš poredak pospešuje one najgore i najcrnje porive i slabosti u čoveku. Kada ti porivi i slabosti dostignu zenit, obično takvi kadrovi završe na višoj stepenici vlasti... Nema kraja ovoj temi, ali zaključimo sledećom rečenicom: Naše ljude i političare ne kvare sistem, naprotiv, naš sistem kvari naše ljude.

Milutin Mlađenović, Beograd


Kritike Zapada ne idu u prilog

Sami sebi sečemo granu

Kada se već govori od odbrani Kosmeta, a ujedno i o agresiji Zapada, mogla bi se prostudirati i ona druga strana ogledala. Naime, sasvim je tačno da Zapad vrši pritisak na Srbiju i Srbe, ali je tačno i to da mi već instinktivno pravimo gluposti koje nas mogu mnogo koštati. Primera radi, treba napomenuti da je Srbija odjednom postala netolerantna zemlja koja ne voli Zapad, mrzi Jevreje i ispisuje antisemitske parole i navija za Arape.

Nekome je to "pomodarstvo", a za onaj gluplji deo srpskog življa je to nedopustivo. Jer, umesto da radimo da nas i ona najmanja 26. manjina podrži i vidi u nama garante njihovih sloboda i bezbednosti, mi im naturamo na nos da su Jevreji, Mađari, Cigani, a onda za uzvrat hoćemo da nam neke međunarodne NVO pomognu oko Kosmeta i drugih gorućih pitanja.

Petar Simić, Beograd


Antizapadna propaganda

Poštovani, ne znam sta su "aršini", ali pretpostavljam da to označava nejednake standarde. Srpska tragedija je što je nesrećna Srbija puna ljudi kojima je Brozova i Miloševićeva anticivilizacijska i antizapadna propaganda isprala mozgove i od zapadne civilizacije napravila Baba Rogu.

Ne mogu da odgovorim na sve navode i besmislice vašeg čitaoca g. Stevanovića, jer nemam vremena za bacanje, a ni Glas javnosti to ne bi štampao, ali ću dati dva primera.

Stevanović kaže da se Zapad plaši kao đavo krsta Rusije i Kine. Jadna Rusija, ko se nje može bojati? A Kina je američko tržište i američke kompanije tamo prave milijarde dolara profita.

Robert Georgević, Kalifornija, SAD