GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Nedostatak kritičkog novinarstva u izveštajima o statusu KiM

Medijska strategija o statusu Kosmeta

Uoči početka pregovora o Kosmetu, na političkoj i informativnoj sceni Srbije nastala je uzbuna, što je i razumljivo jer je reč o najvećem, istorijskom i egzistencijalnom problemu Srbije. U toj uzbudljivoj drami, ophrvanoj strahovanjima, uočava se, između ostalog, jedna nepovoljna praksa dela naših javnih glasila, pa i nekih političara.

Naime, novinari, kojima su dostupni stavovi najvažnijih aktera u međunarodnoj zajednici o kosovskom problemu, obaveštavaju našu javnost da je sudbina Kosmeta praktično već rešena - nezavisnost, uslovna ili bezuslovna, svejedno. I šta tu nije u redu?

Razume se da je dužnost javnih glasila da objektivno i realno obaveštavaju o svemu, pogotovo o tako važnom pitanju, kao što je problem statusa Kosmeta. Ali, smatram da nije u redu to što u tim tekstovima nema stava novinara, odnosno lista da narodi Srbije ne mogu i nikada neće prihvatiti nezavisnost Kosmeta. Golim prenošenjem stavova Zapada o "svršenom činu" stvara se atmosfera da su građani Srbije već pripremljeni za nezavisnost Kosmeta.

U istoriji mnogih naroda često se dešavalo da su političari i državnici zanemarivali raspoloženje naroda čak i u sudbonosnim prilikama. Zapad, u slučaju Kosmeta, zbog sopstvenih interesa mora voditi računa o osećanjima srpskog naroda.

I nije reč o pretnjama radikala da će u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosmeta izazvati haos u Srbiji. Haos koji nam ne bi pomogao, a mogao bi nam mnogo odmoći. Daleko je veća tragedija što Srbi, ali svi Srbi, do poslednjeg, nikada ne bi oprostili Zapadu ako bi Šiptarima poklonili srpsku zemlju. Budući predstavnik Srbije (ili SCG) u Evropskoj uniji bi pri svakom razgovoru sa "kolegom" iz zapadnih zemalja sve vreme imao odijum da razgovara sa čovekom koji mu je oteo deo otadžbine, njegove svetinje i deo njegove istorije. To bi bile one najteže posledice. Posebna je priča o mogućem ugrožavanju stabilnosti zapadnog Balkana.

Smatram da bi naša javna glasila trebalo uvek u okviru svakog izveštaja o namerama Zapada prema Kosmetu, makar po hiljaditi put, skrenuti pažnju na osećanja srpskog naroda u odnosu na Kosmet. Na taj način informacije o namerama Zapada ne bi, de fakto, imale ulogu pripreme naših građana za nametanje nezavisnosti Kosmeta. Pojedinačni novinski komentari nisu dovoljni. Ako političari ne mogu da se ujedine oko platforme za pregovore o budućem statusu Kosmeta, javna glasila to mogu i, po mom osećanju, moraju.

Čedomir Cvetković, Beograd


Poslanici Skupštine državne zajednice pred moralnim ispitom

"Da" ili "ne" sporazumu o prolasku trupa Nato

Ratifikovati ili ne Sporazum državne zajednice s NATO o tranzitnim aranžmanima za podršku mirovnim operacijama - poput one hamletovske "biti ili ne biti"-sudbonosno je pitanje za naš narod. Sporazum su 18. jula ove godine potpisali generalni sekretar Atlantskog saveza Jap de hop Sefer i ministar spoljnih poslova SCG Vuk Drašković. Prva sednica Skupštine SCG je prekinuta, druga je zakazana za petak, 4. novembar.

Ministru Draškoviću, kontroverznoj ličnosti po ponašanju, nije prvi put da neprijatno iznenadi građane. Nedavno je izjavio da su naša vojska i policija na Kosmetu vršile genocid nad civilima u toku borbe protiv terorista. Time se stavio, otvoreno i odlučno, na stranu albanskih terorista koji su ubijali nedužne, ne samo Srbe. Tom izjavom, neistinitom i sramnom, naneo je ogromnu štetu narodu, zemlji i državi. Nikad se i nikom nije izvinio.

Ovog puta je potpisao tekst kojim se trupama NATO omogućuje da kroz našu zemlju prolaze kad god hoće! Bez ikakve kontrole s naše strane. Neće odgovarati ako nam nanesu čak i najveću štetu ili ubiju bilo kojeg građanina. Naši zakoni za njih ne važe. Odgovaraće pred njihovima. Zna se dobro da tamo ne odgovaraju, kao što nisu odgovarali ni za sve zlo koje su nam naneli 1999. godine.

Za Vuka su krivi naši građani - što su poubijani ili ranjavani. Što su ginula deca, čak i nerođena. A žrtve nisu male. Život je pod bombama i raketama izgubilo najmanje 2.000 građana, među njima i 88 mališana i devojčica. Trogodišnja Milica Rakić iz Batajnice, ubijena dok je sedela na noši, postala je simbol žrtve terora i divljaštva. Porušene su nam fabrike, bolnice, škole, crkve... Umesto da se kao ministar spoljnih poslova bori da nam Amerikanci i NATO nadoknade štetu, da pred međunarodnim sudom odgovaraju za ubistva, Vuk ih blagosilja i otvara vrata za nova zlodela.

Kome treba ovaj sporazum? Očigledno albanskim separatistima, baš sada, pre razgovore o budućem statusu Pokrajine. I, naravno, Amerikancima za njihove buduće agresivne namere. Pa, zar oni nisu napali našu zemlju da bi njima, albanskim teroristima, predali vlast nad sudbinom tamošnjeg nealbanskog življa. Vojno nisu mogli da zaposednu Kosmet. To im se dobrovoljno udovoljava.

Nisu, valjda, poslanici slepi da ne vide podvalu Vuka Draškovića? Stranačke podele ne smeju biti prepreka za odupiranje ovoj zaveri protiv naše sadašnjosti i budućnosti.

Tutanj tenkova NATO uznemiriće ubijene koji, nedužni i nevini, leže na grobljima. Njihova kletva sručiće se na savest i dušu onih koji ih budu izneverili.

Aleksandar Mišić,novinar, Beograd


Nova dimenzija parlamentarne retorike

U drevnim vremenima antičke Grčke ili starog Rima govor je bio umetnost, čak i kod najluđih diktatora i nasilnika. Isto tako je bilo i prošlog veka, mahom u zapadnim zemljama. Kod nas je retorika političara uvek bila na veoma niskom nivou ako se govori doživotnog predsednika uopšteno mogu nazvati retorikom. Josip Broz, koji nikada nije naučio da govori srpskim jezikom, imao je ograničen rečnik, ali je tokom 60 godina uvežbavao jedan te isti monolog o našoj socijalističkoj revoluciji i bratstvu i jedinstvu, samo što to nikada nije otišlo iz njegovih usta u Božje uši. Verovatno da ga svevišnji nikada nije ni razumeo.

Vremena se menjaju, a vidimo da se kod nas s vremenom mnogo toga ne menja. Mnogi prekršteni podanici druga Tita, koji sebe danas nazivaju radikalima, nastavljaju da govore nerazumljivim socijalističkim jezikom, samo što onda sve to nazivaju patriotizmom. Tomislav Nikolić, šef srpskih radikala, prednjači, koliko se moglo videti i čuti, u parlamentarnoj retorici.

Parlament ili ako hoćemo Narodna skupština je za Tomislava Nikolića više neka pijaca nego li jedna ozbiljna nacionalna i državna ustanova. Mesto gde bi trebalo zastupati srpske nacionalne interese sa maksimalnim poštovanjem je za šefa srpskih radikala samo vulgarna tezga na koju se može svašta izneti. Njegov rečnik kao ni njegovo ponašanje ne dolikuje jednom čoveku koji sebe naziva političarem.

Neverovatno je da Tomislav Nikolić nije shvatio da su država i nacija iznad njega, da postoji hijerarhija, i da, kao poslanik, mora da ima minimum poštovanja i vaspitanja prema jednom ministru, čak i ako stvarno taj ministar ne odgovara profilu namenjenom za takvo mesto.

Setimo se da je isti Tomislav Nikolić bio najuren sa sednice Saveta Evrope. Tu se našao uvređen, a šta bi tek bilo da je neki delegat EU pred celim Savetom doviknuo srpskoj delegaciji, upotrebivši Nikolićev rečnik sa poslednje sednice. Ş Naravno, to na civilizovanom Zapadu nikoŞ ne bi učinio jer se ipak vodi računa o retorici, o mestu na kojem se govori i o prisutnima koji ne potiču iz Titove dinastije i njegovog režima.

Dragan Rakić, Strazbur, Francuska


Nekultura ruši ugled radikala

Rejting Srpske radikalne stranke, sudeći prema poslednjim anketama, prepolovio se posle banalnih reči Tomislava Nikolića upućenih šefu diplomatije Vuku Draškoviću! Reč: g..., upotrebljavali su "jajarski" četnici za vreme okupacije. Što bi narod rekao: "Najeli se, pa pobesneli!" (mislim na savezne poslanike. Onomad, Bora Čorba spomenu: "U restoranu "Parlamentu SCG" piće je vrlo jeftino (viski), a može jeftino i da se ruča!"

Drašković, pisac romana "Nož", "Sudija", "Molitva", "Noć đenerala", diplomirani pravnik, preživeli pojedinac stravičnog atentata na Ibarskoj magistrali, prebijan pendrecima 9. marta 1991. godine, svakako je visoki intelektualac u odnosu na Tomu Nikolića, sa srednjom građevinskom školom, zato ne vidim bilo kakvu osnovu da ga Nikolić prozove onakvim vulgarnim rečnikom.

Zato mislim da radikalni moraju da se oslone na najveći svoj ponos iz rukovodećeg kadra koji odskače svojom čestitošću (poštenjem) i kulturnim opštenjem - Aleksandra Vučića!

Miloš P. Đorđević, penzioner, Beograd


Loše mesto za pregovore

Poštovani, povodom vesti da će se o Kosmetu, verovatno, razgovarati u Beču, želim da vas podsetim da su sankcije Jugoslaviji (Srbiji i Crnoj Gori) uvedene na predlog Austrije koja je predsedavala Savetom bezbednosti u to vreme.

Smatram da je Beč poslednje mesto na svetu gde bi se o našim problemima trebalo razgovorati.

Puno pozdrava, Milan Vlahović, Singapur