Verovao naš građanin ili ne, za prethodnih devet meseci, odnosno za samo 99 radnih dana, Republička skupština je napravila troškove od oko šest miliona evra. Četvrtina tih para potrošena je na dnevnice, hotelski smeštaj, putne troškove... Samo na parking mesta u Beogradu otišlo je više od 43.000 evra! Ove narodne pare troše se iz našeg budžeta očigledno lako, jer ništa lakše nije nego trošiti pare koje je neko drugi zaradio i napunio u budžet...

Pored visokih plata, poslanici imaju i poseban dodatak na funkciju, takozvani paušal. Na tu privilegiju, koju ima svih 250 poslanika, za 100 radnih dana otišlo je iz republičke kase milion i 200.000 evra!
Ovo što se radi u Skupštini od naših para (budžeta) čista je bahatost onih kojima su birači i obični građani verovatno poslednja briga. Zamislite, ljudi moji, poslanika iz Skupštine Srbije koji prima platu od 120.000-150.000 dinara, koji se oslobađa naplate putarine na svim naplatnim rampama, a u isto vreme jedan radnik ili penzioner sa primanjima od 6.000 do 12.000 dinara mora sve to uredno da plati. Dakle, ovo ne da nisu privilegije, nego je čist bezobrazluk i hoštapleraj!

Opšte rasipništvo

Kako stati na kraj rasipništvu na svim nivoima u državi?! Treba naravno početi od glave, a glava je naš parlament. Zato ga pod hitno treba racionalizovati. Kako? Tako što ga treba prepoloviti po broju poslanika. Nemoguće je objasniti logiku da Rusija sa 125 miliona stanovnika ima DUMU sa 450 narodnih predstavnika, a mi sa jedva osam miliona stanovnika biramo čak 250 poslanika. Tolika demokratičnost našeg parlamenta nespojiva je s našom ekonomskom snagom, efikasnošću, a o rezultatima da i ne govorimo.

Kome treba nenarodna vlast

Ko može da natera ljude koji koriste ovakve sultanske privilegije da ih se odreknu? Niko drugi do javnost, pritisci, apeli, a boga mi i g... motke! Kome treba parlament gde se nije našao niti jedan častan i moralan da ustane i kaže: ljudi stanite, nije u redu da imamo tolike plate dok gladni građani grcaju svakog meseca. Umesto da se late borbe protiv mafije i kriminalaca, oni prave bahanalije s novcem tih istih gladnih građana. A oni, sami po sebi, neće se odreći ni pod razno svojih privilegija i ceđenja budžeta na svakom osnovu. Neka bude i ova pisanija - kao mali prilog pritiska na ljude koji ne znaju za Boga, ali znaju za neviđene privilegije u zemlji neviđene materijalne oskudacije običnih ljudi.

Milutin Mlađenović, Beograd

Pesnici, umetnici, imaju privilegiju da koriste sve načine očuvanja i iskazivanja spasonosnih i univerzalnih htenja i namera. Imaju privilegiju svesti da znaju ono što većina ljudi, zauzeta svojim dnevnim poslovima, ne vidi. To znači brigu pesnika za zajednički vazduh, vodu, živa bića i, što je najvažnije, briga o ljudskim dušama, njihovim srcima i svesti; briga o slobodi - u ljubavi.

Početak je zajednička informacija, upoznavanje sa svesnim, interesnim zagađivanjem i uništavanjem prirodnog, pogotovo naseljenog prostora. Informacija je početak osvešćenja, suočavanje sa otuđenom moći koja se širi i podrazumeva širenje na sve strane sveta. To je drugo lice polit-demokratizacije planete.

Narod na ovim prostorima je iskusio skalu jada svih ovih godina. Narod na ovim prostorima ima pravo da svojom sudbinom podseti na žilav istorijski nerv održanja svih vrednosti hristolike civilizacije ovog dela planete; održanja vrednosti svih kultura i civilizacija. Odbrana glečera "Nada" i drugih glečera andskih Kordiljera, podrazumeva odbranu vida ljubavi "Porodice bistrih potoka" na planini Rudnik, podrazumeva skidanje obruča mržnje, zla, nespokoja i zatvorene dece u tzv. enklavama na Kosovu i Metohiji, odbranu i izgradnju porušenih spomenika jednog naroda na ovom i svim sličnim prostorima na sve manjoj i sve poznatijoj planeti. Danas, ljudi održavaju davno iskopane šančeve jedne između drugih.

Pesnici, umetnici, simboli univerzalne vrednosti koja "... sve trpi, sve veruje, svemu se nada ..." sade hiljadu cvetova na oranicama šančeva 20-og veka. I počinju ... Vaše glasove i predloge slati na adresu Glasa, pod nazivom "Odbrana života".

Sesilija Valdes, književnik, Čile, Švedska
Slobodan J. Čvorović, književnik, Beograd

Nikada nisam imala sklonosti za statistiku. Danas, sa 67 godina i mnogo iznetih "reformi" na detinjim, školskim, radnim i penzionerskim leđima, ukazujem na činjenicu da nije izveden pokazatelj suprotan onom kojim se manipuliše u "javnoj" potrošnji za potrebe isplate penzija. Beše tri radnika na jednog penzionera (u "srećnim" kreditnim vremenima?!), pa beše dva na jedan, pa jedan na jedan da bi sada (bolno tranzicijski!) za potrebe MMF-a, kako kaže moja šestogodišnja unuka, bilo opet tri na jedan, ali u obrnutom smeru.

Gledano iz ugla realnog života, stanje je ovakvo: mnoge porodice u prethodnih dvadesetak godina opstaju baš zahvaljujući penzionerima. U prirodi našeg čoveka je da deli zalogaj.

Koliko je nezaposlenih preko 26 godina sa visokim obrazovanjem, a bogami i mnogi njihovi roditelji takođe nikad nisu imali prilike da se zaposle. Ko je sve na gubitku: država, roditelj, dete...

Uslove za rad treba da obezbedi država. Naravno da nijedna država nije u stanju da zaposli sve radno sposobno stanovništvo. Otuda ekonomske migracije od vajkada, "trbuhom za kruhom" je opšte mesto i u bajkama.
Ovih dana je počela isplata prvog dela penzije za juli. Akontacija "velikog duga" (po odluci Ustavnog suda iz 1994. godine?) isplaćuje se od oktobra 2003. Blago meni, daleko je od jula od novembra. Žarko leto. E, od tog dela za pola meseca, ali zahvaljujući darežljivosti države za "dozvoljeni minus" - na koji, naravno, uzima kamatu i bankarsku proviziju - stigle su redovne novčane obaveze, pa ja tako, pozajmljujući samoj sebi iz nepostojećeg izvora, nemam nikad dugova prema državi. Zato što volim domovinu. Troškovi se, naravno, odnose na prošli, a ne na čukun mesec, kao penzija.

Daj Bože zdravlja i malo para da ga održimo! To malo para je za fond PIO. U ovom trenutku, bez imaginarnog novog velikog duga, kojeg će opet pretvoriti u javni dug, samo za ovu godinu dug je oko 600 evra.
Obećano nam je da će od januara sledeće godine početi redovna isplata za prethodni mesec. Hvala, ali prvo nam isplatite ove tri tekuće.

Nema para u Fondu? Pa neka neko postavi naplatnu rampu na petljama i ostalim pominjanim investicijama. Samo bi vratio uloženo.
Ako ste se prepoznali u ovome, onda pominjano "ja" čitajte kao "mi". Još nešto: godine 1996. mog supruga i mog brata, dva inženjera sa stečenim pravom na penziju, smrt je sprečila da koriste svoj doprinos, uplaćivan Fondu, za puni radni vek. Da li je i kod vas ovako?

Vera Radulović, Beograd

U subotnjem broju ste objavili apel za pomoć Milanu Božiću, koji je dobio hepatitis C prilikom dijalize. Čovek ne može čudom da se načudi šta se sve u ovoj zemlji dešava. Pobogu, dete je nečijom greškom zaraženo. I sada su roditelji dužni da nabave novac da bi izlečili dete. Neverovatno!

Da li vi znate da bivši narkomani preko socijalnog dobijaju injekcije pegazisa, odnosno, oni im plaćaju lečenje! Malo vezica i eto rešenja!
U ovom slučaju, roditelji treba da presaviju tabak i tuže Ministarstvo zdravlja ili već ne znam koga (ustanovu u kojoj je dete zaraženo) i da traže, ne samo novac za lečenje, već i odštetu. Oni su verovatno u svom bolu i jadu okrenuti samo nabavljanju novca da izleče svoje dete, ali pošto u našem zdravstvu nema mnogo reda i morala, pa da se sami sete da poprave svoju grešku, ja im predlažem da bolje zamole nekog advokata da ih besplatno zastupa pred sudom.

Možete li da zamislite da se negde u Evropi desi ovakva fatalna greška lekara i nikom ništa? Pa još izađe tekst kao u vašim novinama! Kakva je kod nas situacija, ne bih se začudio da roditeljima nije rečeno da sad nikako neće moći da se izvrši transplantacija bubrega jer je dete zaraženo!

Aleksandra Marković, Beograd

A bre ljudi, stižu dolari, pa "48 sati svadba", pa "Policajac sa Petlovog brda" na prvom, pa onda prenos iz Republičke skupštine na trećem kanalu. Pa zatim, istina malko, sport sa drugog kanala. Zaboravih "Slagalicu" kojom oštrimo naše mentalne sposobnosti...

Dobro da li je normalno da sve to, kada biramo kanale, moramo da vidimo, već treba i da plaćamo ubuduće. Ako su to emisije koje će sa kanala RTS-a biti emitovane, a naravno biće i gorih, ja svakako neću plaćati pretplatu sa računa za struju. Ukoliko to budem ipak morao, pod pretnjom prinude, plaćaću jer šta drugo mogu da uradim. Ali, gospodo sram vas bilo. Došli ste na vlast gaseći pretplatu, a sada je ponovo uvodite. Mnogo ste drčni, uostalom kao i oni pre vas, a kako stvari stoje moraćemo opet na ulice.

Nebojša B. Maksimović-Bota