GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Petak, 28. 10. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam

 


Čekajući fajront

 

Ne damo mostove

Rudi zora nad Ist riverom, poletela dva vrana gavrana, kad je Voja pogledo Kofija, kada mu je nanu Ananovu, ceo Njujork zapevao složno - mili Bože, čuda velikoga. Sedi Voja, sitnu knjigu čita, Soren Jesen slušalice metn'o, more Turci ne gaz'te oranja, more Vojo ne ori drumove...

Pretpostavimo da bi slepi guslar tako nekako opevao sednicu Saveta bezbednosti, gde je naš premijer otišao sa pripremljenim govorom u kome se založio da Indoneziji vrate Istočni Timor, a nama da vrate Kosovo. Mada mogu nama i taj Timor da vrate, i to je, vrlo moguće - naše. Samo da greškom Indoneziji ne vrate Kosovo. Bolje bi bilo da im je izrecitovao neku pesmu prepoznatljive poetike tipa: Ženidba Milića barjaktara ili Marko Kraljević ukida svadbarinu. Originalni srpski pristup problemu - ne damo vam Kosovo, nasuprot originalnom albanskom pristupu - ne damo vam Kosovo, garantuje vrhunsku zabavu. Osim ako ne živite na Kosovu, a pritom imate dojam da ste Srbin.

S obzirom na to da je 74,5 odsto birački zrelih (čuj!) građana Srbije posebnog mentalnog sklopa još 1998. izašlo na ingeniozno smišljeni referendum i odlučno zaokružilo NE na pitanje - da li prihvatate učešeće stranih predstavnika u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji - ne zna se u čije je ime Voja držao onaj čitalački čas. Neki analitičari veruju da ti isti zaokruživači odgovora NE, njih 94,7 odsto, i danas žive u Srbiji. Zašto ga nisu sprečili? Verujem da opisane više brine da se slučajno svetske sile ne umešaju u naše glavno unutrašnje pitanje - odbranu mostova - jer smo mi zbog tih mostova jednom prilikom, ako vas pamćenje služi, razbucali i onaj NATO pakt. Oko Kosova, jelte, i mogu da nam se mešaju, ali mostove nam ne dirajte. Daj da raspišemo referendum sa pitanjem - da li ste za učešće stranih predstavnika u odbrani mostova. Pa da vidite onda šta je izlaznost 100 odsto.

Odbranili smo sve mostove, izuzev onih koje su gađali, što predstavlja odličan procenat. Šta bi bilo recimo, da smo odbranili one mostove koje su gađali, a nismo odbranili one koje nisu gađali. Ispali bismo mi glupi. Ovako, oni su ispali glupi. A Kosovo? Ma koga uopšte boli uvo, jer na Kosovo i ne idemo, preferiramo Kušadasi, a ove mostove prelazimo svakodnevno, te da ih nema, morali bismo da se kupamo redovno u pokušaju da leptir stilom savladamo naše reke i potoke. Kako god obrneš, sleduje nam hvatanje za glavu. Šta da radimo sa dva miliona Albanca tradicionalno zacopanih u Srbe, ako Kosovo ostane naše?

Ima svaki prosečan Srbin ideja kako to da sredi, ali budući da se te ideje malko kose sa humanitarnim pravom, moraćemo da vidimo šta će se desiti ako jednog dana Haradinaj nasledi Svetu Marovića na kormilu države - Srbija i Crna Gora i Kosovo... Bićemo jedina država sa tri tačke na kraju imena. Ima tu kandidata za dodavanje. Da ne pomislimo kakav bi kompleks nabili Crnogorcima koji bi tada bili treća republika po broju stanovnika. Pošto Crnogorci misle da sve male države moraju da imaju ogroman uticaj. Uzor im je Vatikan. Papu već imaju. Problem im je jedino uvođenje celibata i da nađu Mikelanđela. Da im oslika zidove i plafone skupštine.

A što se mi uopšte bavimo ovim? Eno, moj drug video pre neki dan Milana Milutinovića u Klubu književnika kako krka jagnjetinu. Pitajte Milančeta, zna on o tome. Mislim, o mostovima.

Piše: Dragoljub Petrović


vesti po rubrikama

^politika

NATO slobodno krstari Srbijom
Davinić se nudio i Stankoviću
Novo suđenje Milanoviću
Upravnik "Zabele" mora da odgovara
U srpskom timu Samardžić, Bataković, Simić, Janković...
Miroljub Labus bi da napusti politiku
Čekajući fajront: Ne damo mostove
 


     


FastCounter by LinkExchange