Gledati mjuzikl "Korus lajn" sinoć u
Pozorištu na Terazijama onakav kakvog ga je 1975. godine osmislio
Majkl Benet bilo je pravo iznenađenje za publiku naše prestonice.
Brojne "premijer dame" ostale su u šoku... Tek 30 godina
kasnije balkanske gospođe i gospođice raspravljaju o korekcijama
lica, ugrađuju silikone povećavajući grudi... Na našoj estradi
to je sada hit , a "tamo negde" na Brodveju to je i
tada bila normalna stvar. Pompe o javnom deklarisanju muškaraca
kao homoseksualaca nekoliko proteklih godina sa gnušanjem i neodobravanjem
primaju "savremeni" srpski "domaćini". Tek
su sinoć imali priliku da vide šta su to "široka shvatanja"
kojima se danas pojedinci hvale. Na istom tom Brodveju o tome
se javno pričalo u pozorišnim predstavama dok su oni još bili
u pelenama.
Da sve to nije laž svedoči Ugovor o poštovanju autorskih prava
kojim su se reditelj Mihailo Vukobratović, prevodilac Jovan Ćirilov
i ostatak ekipe obavezali postavljajući ovaj komad. U kratkim
crtama on glasi - ne menjajte ništa.
Stavljajući na stranu našu "savremenost" kroz neku
vrstu psihološke drame komad, bar glumcima i igračima, pokazuje
da se neke stvari ipak ne menjaju. Prateći audiciju za igrače,
njihovu želju da uspeju i strahove od poraza on prikazuje svu
svoju svevremenost. Borba za uspeh, nestalnost glumačkog poziva
i svi ostali propratni problemi ostali su isti. Kao i pitanje:
"Šta ću da radim kada (ako) ne budem mogao da glumim (igram),
a jedino to znam?"
Ne možemo da tvrdimo, ali gotovo sigurno su se tokom rada na
predstavi to upitali članovi ansambla, ali i sinoć u publici:
Ljiljana Blagojević, Milica Milša, Milenko Zablaćanski, Mima Karadžić...
B. Bošnjak
Novi život džez festivala
Sudeći po velikoj gužvi sinoć u Domu omladine, gužvi kakva se
više ne viđa često ni na rok koncertima na istom mestu, zaključak
se nameće već na prvu loptu: Beograd je deceniju i po potpuno
nepravedno bio uskraćen za Beogradski džez festival! Jer u Beogradu
- pokazalo se to i sinoć - i dalje, uprkos dugogodišnjoj (medijskoj)
lobotomiji stanovništva, postoji brojna publika koja voli džez,
ili se bar zanima za njega.
Pokazalo se, takođe, i da je Dom omladine nedovoljno komotan
za tako masovan džez događaj kakav je reinkarnirani džez festival:
holovi su zakrčeni bilijarskim stolovima, u sali se teško diše,
sparno je tako da nema prave slušalačke koncentracije... Nažalost,
u Beogradu teško da ima funkcionalnijeg koncertnog prostora od
Doma omladine... Ali, da ne trujemo "kad mu vreme nije",
to je ionako neka druga priča...
Čast da ponovo upali plamen Beogradskog džez festivala, koji
je ustanovljen 1971. godine i ugašen dve decenije kasnije, pripala
je kvartetu legendarnog bubnjara Ala Fostera. U nastavku višesatnog
programa, koji je počeo još popodne, otvaranjem izložbe fotografija
i plakata sa ranijih festivala, svirao je Dejv Holand kvintet,
dok je u ponoćnom terminu, u Pogonu, nastupio Trio Matije Dedića.
P. D.
